Jezik

sr

en

Ministarstvo pravde nema informacije o sumnjama grčkih vlasti da se lider neonacističke Zlatne zore krije u Srbiji

Ministartsvo pravde Srbije nema informacije da grčke vlasti istražuju da li se bivši poslanik ekstremne desnice Hristos Papas krije u Srbiji. Kako je za Insajder rečeno u tom ministarstvu “nema predmeta međunarodne pravne pomoći na ime Hristos Papas”.

Ministarstvo pravde
Ministarstvo pravde

Grčki mediji juče su izvestili da tamošnje vlasti istražuju informacije da je osuđeni, bivši poslanik ekstremne desnice Hristos Papas (59), pobegao preko Severne Makedonije i da se krije u nekom od manastira u Srbiji. Za njim se traga pošto je osuđen na 13 godina zatvora zbog učešća u neonacističkoj organizaciji Zlatna zora.

Prema istim informacijama sumnja se da je Papas prerušen u monaha pod lažnim imenom prešao granicu Grčke i Severne Makedonije i ušao u Srbiju. Grčke vlasti našle su neke tragove i objavljile evropsku poternicu za njim, te se prema pisanju medija, očekuje se da uskoro bude uhapšen u Srbiji.

Sudeći prema odgovorima koje je Insajder dobio iz Ministarstva pravde Srbije, grčke vlasti se nisu obratile tom ministarstvu putem međunarodne pravne pomoći.

“Nemamo predmet međunarodne pravne pomoći na ime Hristos Papas”, navodi se u odgovoru na pitanja Insajdera da li su obavešteni o sumnjama da se osoba za kojom je raspisana poternica u Grčkoj  potencijalno krije na teritoriji Srbije i da li su im se vlasti Grčke zvanično obratile u vezi s ovim slučajem.

U Ministarstvu pravde navode i da je lociranje po međunarodnoj poternici u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, a nakon hapšenja policija obaveštava Ministarstvo pravde.

“Ukoliko bude lišen slobode po grčkoj poternici Interpola Beograd će o tome obavestiti ovo ministarstvo. Za sada takvu informaciju nemamo”, kažu u Ministarstvu pravde.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nismo dobili odgovore na pitanja, pa ni odgovor da li su se gračke vlasti obratile MUP-u Srbije direktno ili preko Interpola, kako bi locirali begunca, pa ni da li su sproveli neke radnje kako bi ga pronašli. U tom Ministarstvu nam je rečeno da su naša pitanja u proceduri.

Zlatna zora je bila stranka koja je prerasa u “zločinačku neonacističku organizaciju”, zbog čega su čelnici te stranke i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora. Među njima je i Hristos Papas. Suđenje čelnicima i članovima Zlatne zore bilo je jedno od važnih političkih pitanja u Grčkoj.

Zato se Insajder za odgovore o potrazi za Papasom obratio i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Ni iz tog ministarstva nismo dobili odgovor na pitanje da li su im se u vezi sa ovim slučajem obraćale gračke vlasti. I u Ministarstvu spoljnih poslova kao i u MUP rečeno nam je da su naša pisana pitanja stavljena u proceduru.

Prema informacijama koje su objavili gotovo svi atinski mediji, vlasti gračke potragu za Papasom usredsredila su na neke manastire u Srbiji, tesno povezane s malim grčkim krilom "starokalendaraca" koji, za razliku od zvanične grčke crkve, ne priznaju gregorijanski kalendar.

Grčki sud je 22. oktobra prošle godine odlučio da, uprkos pravu na žalbu, smesta po izricanju presude na izdržavanje zatvorske kazne ode rukovodstvo ekstremno desničarske, neonacističke Zlatne zore, među kojima i Papas, osuđeno zbog pretvaranja te stranke u zločinačku organizaciju.

Lider te raspuštene stranke Nikos Mihaloljakos i još pet bivših poslanika, među kojima i begunac Papas, osuđeni su zbog vođenja zločinačke organizacije na po 13 godina zatvora, a jedan na 10 godina.

Jedanaest bivših poslanika Zlatne zore osuđenih samo za učešće u zločinačkoj organizaciji, dobilo je kazne od pet do sedam godina zatvora, te uz ograničenja na slobodi čekaju ishod žalbenog postupka. Još sedam osuđenih osoba, saradnika bivše stranke, na slobodi je pod istim uslovima dok se ne završi žalbeni postupak.

Maratonsko, politički nabijeno petogodišnje suđenje sa 68 optuženih, desetinama advokata i u četiri razdvojena postupka, vodilo se zbog niza nedela, uključujući grupno ubistvo noževima levičarskog grčkog rap-pevača Pavlosa Fisasa 2013. i fizičke napade na egipatske ribare i levičarske aktiviste.

Ubica pevača, Jorgos Rupakis, ostaće u zatvoru doživotno.

Zlatna zora koja je najpre bila mala polutajna neonacistička grupa osnovana 1980-ih, a potom sasvim marginalna stranka, uzdigla se tokom finansijske krize u Grčkoj 2010-2018. godine, osvojivši poslanička mesta na četiri izbora i po snazi bila treća najveća grčka politička stranka.

Nakon što su Zlatna zora kao organizcija i njeno rukovodstvo optuženi za zločine iz mržnje, uključujući brutalne ulične napade na imigrante i levičarske aktiviste, čak i ubistva, Zlatna zora je izgubila popularnost, te na poslednjim izborima 2019. pre zabrane i svog raspuštanja nije uspela da osvoji nijedno mesto u parlamentu.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.