Jezik

sr

en

Fridom Haus: Srbija među državama sa najvećim padom političkih prava i građanskih sloboda u poslednjoj deceniji

Srbija se nalazi među 25 država sveta u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije, jedan je od zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021 - Demokratija pod opsadom” međunarodne nevladine organizacije Fridom haus. U novom izveštaju obuhvaćen je period od 1. januara do 31. decembra 2020.

Fridom haus
Fridom haus

Na osnovu tog izveštaja Srbija je i dalje u grupi "delimično slobodnih" zemalja i u odnosu na prošlu godinu je izgubila dva boda u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Fridom hausa.

Srbija je ukupno dobila 64 boda - u kategoriji političkih prava 22 od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42 od mogućih 60.

Izveštaj Fridom hausa: Srbija napušta demokratske principe

Fridom Haus: Srbija među zemljama sa najvećim padom sloboda u prethodnoj deceniji

U izveštaju se konstatuje da u “poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“.

Osvrćući se naključne događaje u 2020. Fridom haus konstatuje da je SNS pobedila je na parlamentarnim izborima u junu 2020. osvojivši značajnu većinu. “Opozicione partije koje su činile članice prethodnog saziva Skupštine mahom su bojkotovale glasanje tvrdeći da su izbori bili neregularni. U februaru 2020, nekoliko nedelja pre nego što su izbori raspisani, spušten je izborni census u nameri da se umanji efekat bojkota”, navodi Fridom haus.

Netransparentnost

Vlada je, kako stoji u izveštaju, često na meti kritika zbog nedostatka transparentnosti u velikim infrastrukturnim projektima i zbog tajnosti javnih tendera. “Na primer, detalji o projektu Beogradske obale, koji finansira država, a koji uključuje izgradnju hotela i luksuznih apartmana i koji je polemičan od trenutka najave 2012. godine, nisu dostupni javnosti”, podseća Fridom haus.

Među ključne događaje u prethodnoj godini navode i da je policija upotrebila silu protiv demonstranata okupljenih tokom protesta u julu 2020. zbog najave pooštravanja mera za suzbijanje pandemije kovida 19, nezadovoljstva zbog drugih vidova državne politike i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. “Uočeno je da je policija napadala demonstrante, prolaznike i novinare u pokušajima da rastera građane sa ulica”, podseća se u izveštaju.

Kako konstatuje Fridom haus, reakcija zvaničnika u Srbiji na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna. “Uskraćivane su informacije o smrtnim slučajevima povezanim sa pandemijom u institucijama socijalne zaštite, uprkos pozivima na njihovu objavu tokom jula. Zdravstveni radnici koji su kritikovali postupanje vlasti u vezi sa pandemijom suočavali su se sa represijom i otpuštanjima. Potpisnici otvorenog pisma objavljenog u julu 2020. podvrgnuti su disciplinskim postupcima”, navedeno je među ključnim opaskama izveštaja.

Nezavisnost pravosuđa je, prema ocebi Fridom hausa, ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile spoljni pritisak u vezi sa svojim presudama. “Političari redovno komentarišu pravosudna pitanja, uključujući i raspravlljanje u medijima o tekućim slučajevima ili istragama”, navodi se.

"Sloboda u svetu" je godišnji izveštaj Fridom hausa o političkim pravima i građanskim slobodama koji se sastoji od brojčanih ocena i opisnih tekstova za svaku zemlju i određenu grupu teritorija.

Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.

Sloboda izražavanja

“Uprkos Ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija podriva se pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga dela, nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija, uređivačkim pritiskom od političara i politički povezanih vlasnika medija, direktnim pritiskom i pretnjama novinarima i visokom stopom samocenzure”, konstatuje se u delu o slobodi medija. Konstatuje se da je Regulatorno telo za elektronske medije kritikovano zbog nedostatka nezavisnosti. “Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, kampanjama blaćenja, kaznenim poreskim inspekcijama i drugim oblicima pritiska”, navodi, između ostalog, Fridom haus. Oni tvrde da država i vladajuća stranka vrše uticaj na privatne medije delom putem ugovora o oglašavanju i drugih indirektnih subvencija. “Neki privatni nacionalni emiteri i popularni tabloidi redovno učestvuju u klevetničkim kampanjama protiv političke opozicije i drugih viđenih protivnika vlade, a aktuelne političke stranke uglavnom dobijaju većinu medijskog izveštavanja javnih emitera”, navodi se između ostalog u izveštaju.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.