Jezik

sr

en

Ministar finansija: Rebalans budžeta neće uvećati javni dug preko 60 odsto BDP-a

Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da će predloženi rebalans ovogodišnjeg budžeta omogućiti da se uspešno nastavi borba protiv pandemije koronavirusa, poveća životni standard građana i pospeši privredni rast, čime javni dug neće biti uvećan preko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Siniša Mali Foto: Srđan Ilić
Siniša Mali Foto: Srđan Ilić

Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na kojoj će poslanici raspravljati o setu finansijskih zakona, među kojima je i Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa pratećim odlukama.

Predloženi rebalans budžeta naknadno je uvršten u dnevni red sednice, jer je, kako je rekao predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, Vlada predložila da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. Odlučeno je i da se duplira vreme za raspravu o rebalansu budžeta, o kome će se poslanici sutra izjašnjavati.

Ministar Mali je na sednici rekao da su predviđena rekordno visoka izdvajanja za kapitalne investicije i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

"Rebalans budžeta za 2021. godinu uključuje treći paket pomoći privredi i građanima u iznosu od 257 milijardi dinara. Zajedno sa prošlogodišnja dva paketa pomoći u iznosu od 704 milijarde dinara ukupno će privredi i građanima biti obezbeđena podrška od osam milijardi evra, odnosno 17,2 odsto BDP-a", istakao je Mali. 

Poslanici će danas razmatrati i predloge zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije kovida-19, kao i utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi.

Skupština Srbije će razmatrati i predloge zakona o elektronskom fakturisanju i registru administrativnih postupaka, kao i izmene i dopune Zakona o osiguranju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Na dnevnom redu su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Kine, Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije I Aneksa 1 Sporazuma između vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji. 

Dodao je da će za kapitalne investicije biti izdvojeno 7,2 odsto BDP-a, ili 430 milijardi dinara, što će obezbediti da privredni rast ove godine bude šest odsto, kao što je planirano originalnim budžetom.

Kako je objasnio, u budžetu ima novca za izgradnju četiri nova autoputa, tako da će do kraja godine osam autoputeva biti u izgradnji.

"Za ekologiju je povećan budžet za 50 odsto, a 3,4 milijarde evra su planirane investicije u narednim godinama u kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadndih voda u lokalnim samouprava", rekao je Mali.

Novac u budžetu je obezbeđen, kako je naveo, i za nabavku vakcina protiv koronavirusa i lekova u slučaju najgoreg scenarija, kao i za izgradnju fabrike vakcina.

"Za poljoprivredu su povećani budžetski rashodi za 5,5 milijardi dinara, tako da se približavamo cilju da ukupna izdvajanja za tu privrednu granu budu pet odsto budžeta", rekao je Mali i dodao će za dodatne vaučere biti izdvojeno 100 milijardi dinara, a za filmsku industriju još 300 milijardi dinara.

Po oceni ministra i pored povećanih troškova budžeta javni dug ove godine neće premašiti 60 odsto BDP-a. Mali je kazao da su u ovoj godini izuzetno dobri ekonomski pokazatelji, uprkos pandemiji, i da budžetski deficit u prvom kvartalu umesto planiranih 80,9 milijardi dinara iznosi 23,5 milijardi

"Iako je bilo planirano da u prvom kvaratalu pad BDP-a bude 1,3 odsto, taj pad je iznosio 0,5 odsto", kazao je Mali.

Naveo je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja i u vreme pandemije je ulaže novac u povećanje plata u javnom sektoru i penzija.

Predlogom rebalansa budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 1.356,2 milijarde dinara, što je za 19,9 milijardi dinara više nego što je bilo planirano originalnim budžetom za ovu godinu. Rashodi budžeta su povećani za 253,6 milijardi dinara, na 1.768,4 milijardi, tako da će deficit iznositi 381,7 milijardi dinara, što je 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto ranije planiranih tri odsto.

Vlada je procenila da će inflacija, usled poskupljenja struje i očekivanog rasta cena naftnih derivata, ove godine iznositi 2,4 odsto, što je za 0,4 procentna poena više nego što je bilo prognozirano.

Podsetimo, pre dva dana Fiskalni savet je ocenio da predviđeni rebelnas budžeta predstavlja zaokret u fiskalnoj politici - umesto prvobitno planiranog ulaska u mirnije vode rebalansom se predviđa povećanje deficita za više od duplo, što će Srbiju uvesti u rizičan nivo javnog duga.

Neke od mera koje su razlog povećanja deficita Fiskalni savet smatra opravdanim, dok za neke ne vidi nikakvo opravdanje.

Zbirna ocena Fiskalnog saveta je da je približno polovina povećanja deficita predviđenog rebalansom budžeta ekonomski utemeljena, a da se druga polovina mogla racionalnije planirati, odnosno izbeći.

Izvor: Beta, FoNet, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.