<article><p>"Objavljen je poziv zainteresovanim koncesionarima za beogradski aerodrom, a i dalje nema predloga koncesionog akta i mišljenja Komisije za javno-privatno partnerstvo i studije opravdanosti davanja koncesije, a koja treba da pokaže zbog čega bi ovaj oblik javno-privatnog partnerstva za državu bio povoljniji nego razvoj iz sopstvenih sredstava ili kroz zaduživanje", navodi se u saopštenju TS.</p><p>Ta nevladina organizacija smatra da je studija opravdanosti davanja koncesije za Aerodrom posebno važna zbog brojnih izjava da Aerodrom, iako se godinama odricao dela prihoda u korist preduzeća Er Srbija, ostvaruje izvanredne rezultate.</p><p>"Koncesija bi, kako je to predstavljano javnosti u proteklom periodu, donela jednokratan prihod u budžet od nekoliko stotina miliona evra, ali bi se država istovremeno odrekla redovnog prihoda u narednih četvrt veka", ističe se u saopštenju TS.</p><h3>Ilić: Kapaciteti dostigli maksimum</h3><p>Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" objavili su javni poziv za koncesiju tog aerodroma budući da su postojeći kapaciteti dostigli maksimum i neophodno ih je proširiti, izjavio je danas pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zoran Ilić. On je rekao i da se od budućeg koncesionara očekuje da uloži nekoliko stotina miliona evra u razvoj Aerodroma, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastructure. “Vlada se opredelila za koncesiju pošto je obim saobraćaja dostigao dobar nivo za svega nekoliko godina - putnika, robe i avio-operacija", rekao je Ilić.</p><p> Prema njegovim rečima, za nekoliko godina to sve neće moći da bude ispraćeno jer je aerodrom došao do kraja kapaciteta. Ilić je dodao i da je beogradski aerodrom i sada profitabilan, ali da ne može iz sopstvenih prihoda da finansira velike investicije za budući razvoj. </p><p>Premijer je u decembru tvrdio da je koncesija dobra ideja: "Godišnje bismo od te koncesije dobijali 10 ili 11 miliona evra, plus koncesionu naknada od 350 ili 400 miliona evra", rekao je Vučić.</p><h2>Kovačević: Nema logike</h2><p>Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, tvrdi da nema logike davati nekome profitabilno preduzeće koje i samo iz sopstvenih prihoda može da finansira neophodne poslove i radove.</p><p>"Aerodrom sad ima vrlo dobar uspeh, samo dva odsto imovine je dug, popravljaju se rezultati i ne razumem... ako je cilj neko finanisiranje, zašto ne dospe u javnost koliko to treba i za koju nameru i da vidimo da li je to bolje na drugi način obezbediti? Na ovaj način čitav poduhvat ostavlja vrlo čudan utisak", smatra Kovačević.</p><p>U sindikatu Nezavisnost kažu da ih oko koncesije niko nije konsultovao i podsećaju na 17 odsto malih akcionara, građana Srbije, koje je trebalo barem obavestiti o planovima. Pritom, za toliko se smanjuje prihod o kom govore predstavnici države? Ne razumeju ni njenu svrhu.</p><p>"Aerodrom Nikola Tesla nema potrebe za koncesijom, apsolutno nema i nije potrebna. O tome postoje i međunarodne studije koje idu u prilog ovoj izjavi. Imovinsko-pravni odnosi po pitanju nekretnina, koje su 'u posedu Aerodroma', nisu do kraja rešeni, za dobar deo ne postoje ni upotrebne dozvole. Iz svega navedenog nismo sigurni šta bi koncesionar i dobio na koncesiju", kaže Dejan Popović iz sindikata Nezavisnost.</p><h2>Savić: Ima i boljih rešenja</h2><p>Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić danas je ocenio da za dalji razvoj Aerodroma "Nikola Tesla" ima boljih rešenja od koncesije u roku od 25 godina.</p><p>"Postoji više načina da se obezbede ulaganja u beogradski aerodrom koji poslednjih godina postiže dobre poslovne rezultate. Vlada Srbije je mogla da traži strateškog partnera, obezbedi ulaganja u tu kompaniju javno-privatnim partnerstvom, izdavanjem dela delatnosti ili na neki drugi tržišni način", kazao je Savić agenciji Beta.</p><p>On je istakao da je koncesija poželjna u izgradnji infrastrukture, i da je "zbunjen" odlukom vlasti da traži koncesionara za Aerodrom "Nikola Tesla".</p><p>"Dobar seljak ne prodaje kravu koja daje najviše mleka, pa tako ni Vlada Srbije nije morala da objavljuje poziv koncesionarima za preduzeća od kojeg ima profit, već treba da se oslobađa gubitaša na koje se troše pare poreskih obveznika", kazao je Savić.</p><p>Iskustva iz regiona nisu sasvim povoljna. U koncesiju su, kako navodi N1, dati aerodromi Zagreb, Skopje, Priština i Ohrid jer su imali mali broj i to zastarelih terminala, ali ni nakon koncesije nisu zablistali.</p><p><a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/3039/Otvorena-trka-za-upravljanje-Aerodromom-na-25-godina.htm">Vlada Srbije i Aerodrom Nikola Tesla objavili su javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina.</a> Koncesija se pravda željom za modernizacijom i unapređenjem aerodroma. U nadmetanju će moći da učestvuju preduzeća koja poseduju više od 500 miliona evra kapitala, ali ne i ona koje već upravljaju aerodromima udaljenim do 450 kilometara od Beograda.</p><p>Od prošlogodišnje dobiti Aerodroma Nikola Tesla ove godine je u budžet Srbije uplaćeno 14 miliona evra.</p><p> Izvor: <i>Beta, N1</i></p></article>

<p>"Objavljen je poziv zainteresovanim koncesionarima za beogradski aerodrom, a i dalje nema predloga koncesionog akta i mišljenja Komisije za javno-privatno partnerstvo i studije opravdanosti davanja koncesije, a koja treba da pokaže zbog čega bi ovaj oblik javno-privatnog partnerstva za državu bio povoljniji nego razvoj iz sopstvenih sredstava ili kroz zaduživanje", navodi se u saopštenju TS.</p><p>Ta nevladina organizacija smatra da je studija opravdanosti davanja koncesije za Aerodrom posebno važna zbog brojnih izjava da Aerodrom, iako se godinama odricao dela prihoda u korist preduzeća Er Srbija, ostvaruje izvanredne rezultate.</p><p>"Koncesija bi, kako je to predstavljano javnosti u proteklom periodu, donela jednokratan prihod u budžet od nekoliko stotina miliona evra, ali bi se država istovremeno odrekla redovnog prihoda u narednih četvrt veka", ističe se u saopštenju TS.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Ilić: Kapaciteti dostigli maksimum</h3>
<p>Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" objavili su javni poziv za koncesiju tog aerodroma budući da su postojeći kapaciteti dostigli maksimum i neophodno ih je proširiti, izjavio je danas pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zoran Ilić. On je rekao i da se od budućeg koncesionara očekuje da uloži nekoliko stotina miliona evra u razvoj Aerodroma, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastructure. “Vlada se opredelila za koncesiju pošto je obim saobraćaja dostigao dobar nivo za svega nekoliko godina - putnika, robe i avio-operacija", rekao je Ilić.</p>
Prema njegovim rečima, za nekoliko godina to sve neće moći da bude ispraćeno jer je aerodrom došao do kraja kapaciteta. Ilić je dodao i da je beogradski aerodrom i sada profitabilan, ali da ne može iz sopstvenih prihoda da finansira velike investicije za budući razvoj.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Premijer je u decembru tvrdio da je koncesija dobra ideja: "Godišnje bismo od te koncesije dobijali 10 ili 11 miliona evra, plus koncesionu naknada od 350 ili 400 miliona evra", rekao je Vučić.</p><h2>Kovačević: Nema logike</h2><p>Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, tvrdi da nema logike davati nekome profitabilno preduzeće koje i samo iz sopstvenih prihoda može da finansira neophodne poslove i radove.</p><p>"Aerodrom sad ima vrlo dobar uspeh, samo dva odsto imovine je dug, popravljaju se rezultati i ne razumem... ako je cilj neko finanisiranje, zašto ne dospe u javnost koliko to treba i za koju nameru i da vidimo da li je to bolje na drugi način obezbediti? Na ovaj način čitav poduhvat ostavlja vrlo čudan utisak", smatra Kovačević.</p><p>U sindikatu Nezavisnost kažu da ih oko koncesije niko nije konsultovao i podsećaju na 17 odsto malih akcionara, građana Srbije, koje je trebalo barem obavestiti o planovima. Pritom, za toliko se smanjuje prihod o kom govore predstavnici države? Ne razumeju ni njenu svrhu.</p><p>"Aerodrom Nikola Tesla nema potrebe za koncesijom, apsolutno nema i nije potrebna. O tome postoje i međunarodne studije koje idu u prilog ovoj izjavi. Imovinsko-pravni odnosi po pitanju nekretnina, koje su 'u posedu Aerodroma', nisu do kraja rešeni, za dobar deo ne postoje ni upotrebne dozvole. Iz svega navedenog nismo sigurni šta bi koncesionar i dobio na koncesiju", kaže Dejan Popović iz sindikata Nezavisnost.</p><h2>Savić: Ima i boljih rešenja</h2><p>Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić danas je ocenio da za dalji razvoj Aerodroma "Nikola Tesla" ima boljih rešenja od koncesije u roku od 25 godina.</p><p>"Postoji više načina da se obezbede ulaganja u beogradski aerodrom koji poslednjih godina postiže dobre poslovne rezultate. Vlada Srbije je mogla da traži strateškog partnera, obezbedi ulaganja u tu kompaniju javno-privatnim partnerstvom, izdavanjem dela delatnosti ili na neki drugi tržišni način", kazao je Savić agenciji Beta.</p><p>On je istakao da je koncesija poželjna u izgradnji infrastrukture, i da je "zbunjen" odlukom vlasti da traži koncesionara za Aerodrom "Nikola Tesla".</p><p>"Dobar seljak ne prodaje kravu koja daje najviše mleka, pa tako ni Vlada Srbije nije morala da objavljuje poziv koncesionarima za preduzeća od kojeg ima profit, već treba da se oslobađa gubitaša na koje se troše pare poreskih obveznika", kazao je Savić.</p><p>Iskustva iz regiona nisu sasvim povoljna. U koncesiju su, kako navodi N1, dati aerodromi Zagreb, Skopje, Priština i Ohrid jer su imali mali broj i to zastarelih terminala, ali ni nakon koncesije nisu zablistali.</p><p><a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/3039/Otvorena-trka-za-upravljanje-Aerodromom-na-25-godina.htm" target="_blank">Vlada Srbije i Aerodrom Nikola Tesla objavili su javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina.</a> Koncesija se pravda željom za modernizacijom i unapređenjem aerodroma. U nadmetanju će moći da učestvuju preduzeća koja poseduju više od 500 miliona evra kapitala, ali ne i ona koje već upravljaju aerodromima udaljenim do 450 kilometara od Beograda.</p><p>Od prošlogodišnje dobiti Aerodroma Nikola Tesla ove godine je u budžet Srbije uplaćeno 14 miliona evra.</p><p>&nbsp;Izvor: <em>Beta, N1</em></p><p></p>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Da li je koncesija najbolje rešenje za Aerodrom?

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation