Jezik

sr

en

Karadžić smatra da je presuda skandalozna

Haški tribunal osudio je na kaznu od 40 godina zatvora Radovana Karadžića, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH 1992-1995. Po presudi, koja je nepravosnažna, Karadžić je kriv i za progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce. Veće ga je oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid u sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu Tužilaštvo nije dokazalo. 

Radovan Karadžić smatra da je presuda skandalozna, zasnovana na pretpostavkama, posrednim dokazima, indicijama i bez ijednog direktnog dokaza, rekao je za N1 advokat Goran Petronijević, član pravnog tima Radovana Karadžića.

Srđan Ilić:
Foto: Srđan Ilić /

Osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH

Haški tribunal osudio je na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga Radovana Karadžića, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH 1992-1995.

Po presudi, koja je nepravosnažna, Karadžić (70) je kriv za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.

Presudom, koju je izrekao predsedavajući sudija O Gon Kvon iz Južne Koreje, utvrđeno je da su u julu 1995. srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski streljale "najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće Karadžića je, usled nedostatka dokaza, oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu Tužilaštvo nije dokazalo.

Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "trajno uklanjanje, putem zločina, muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim".

Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno s komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kom Tribunal sudi po istoj optužnici.

Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno s Karadžićem i Mladićem, bili su, prema presudi, i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Momčilo Mandić, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.

Karadžić je osuđen i kao protagonista tri "dodatna zločinačke poduhvata" čiji su ciljevi bili terorisanje civila u Sarajevu, "eliminisanje bosanskih muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".

Na kraju suđenja, u oktobru 2014, Tužilaštvo je tražilo da Karadžić bude kažnjen doživotnim zatvorom. Karadžić je tvrdio da nije dokazana njegova krivica i tražio je da bude oslobođen.

Petronijević za N1: Karadžić smatra da je presuda skandalozna

Radovan Karadžić smatra da je presuda skandalozna, zasnovana na pretpostavkama, posrednim dokazima, indicijama i bez ijednog direktnog dokaza, rekao je za N1 advokat Goran Petronijević, član pravnog tima Radovana Karadžića.

Petronijević kaže da je kratko razgovarao s Karadžićem posle izricanja presude i dodao da će sutra u pritvorskoj jedinici duže razgovarati. On je najavio podnošenje žalbe i napomenuo da se pravosnažna presuda može očekivati tek za godinu i po do dve, pošto se radi o veoma obimnom predmetu.

„Teško je reći kada će se desiti pravosnažna presuda. Jedva čekam da pročitam presudu, koja je napisana na više od 2.000 strana, i vidim kako je sudsko veće zaključivalo neke činjenice. Teško je očekivati pravosnažnu presudu pre godinu, godinu i po, a možda i dve godine“, rekao je Petronijević.

Vučić kod patrijarha, pa na sednici Vlade s temom šta nakon presude

Premijer Aleksandar Vučić sastaće se u petak ujutru s patrijarhom Irinejem, posle čega će Vlada na vanrednoj sednici razgovarati o presudi Radovanu Karadžiću.

Vučić se s patrijarhom sastaje u 10 časova, a vanredna sednica vlade počinje u 11.30.

Prema ranijim saznanjima B92, na sednici će se govoriti samo o jednoj temi - presudi bivšem predsedniku Republike Srpske, kao i o pravnim i političkim posledicama odluke u Hagu. I posle sastanka s patrijarhom i posle sednice biće prosleđena saopštenja.

Slučaj iz fioke: Još nepoznato ko je pomogao skrivanje Karadžića

Haški tribunal posle sedam godina suđenja izriče presudu Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske. Istovremeno, u Srbiji nikada nije otkriveno ko je skrivao Karadžića, ko mu je pomogao da promeni identitet, da postane "doktor Dragan Dabić" i konačno zašto je uhapšen tek nakon promene vlasti 2008.

Skrivanje najtraženijih haških begunaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića za Srbiju je značilo stagniranje u evropskim integracijama, samim tim i u ekonomskim reformama. Njihovo nalaženje i hapšenje bio je najozbiljniji uslov koji je stavljan pred Srbiju.

Srpski zvaničnici godinama su ponavljali da ih traže, ali da oni nisu u Srbiji, ali se njihovim hapšenjem pokazalo da su godinama bili tu. Zbog toga je interes javnosti da sazna ko je skrivao Radovana Karadžića.

Izmišljena biografija

Na sajtu navodnog doktora alternativne medicine Dragana Dabića, koji je i danas aktivan, postoji cela potpuno izmišljena biografija. Tako recimo piše da je dr Dabić rođen u srpskom selu Kovači pokraj Kraljeva. Jedina sličnost između Karadžića i njegovog alijasa, dr Dabića, je što su obojica neuropsihijatri. Zanimljivo je kako je objašnjeno pojavljivanje dr Dabića u Srbiji krajem 90-ih. Navodno, bio je na dugoj specijalizaciji u Kini, nakon koje se „vraća u majku Srbiju“. Jedna od 10 kineskih poslovica koje se mogu pročitati na veb stranici dr Dabića je i „Onaj ko proda roda svoga neka dve rake iskopa“. 

Karadžić je živeo na Novom Beogradu i neretko se čak pojavljivao na skupovima o alternativnoj medicini, pod maskom dr Dragana Dabića. Nije se skrivao ni od TV kamera, a imao je i svoj sajt.

Sve ukazuje na to da je imao zaštitu, iako istraga o tome nikada nije vođena.

Uhapšen je tek kada je sa vlasti otišao DSS Vojislava Koštunice. Posle smene njegove vlade 17. jula 2008. za šefa BIA imenovan je Saša Vukadinović, koji je dužnost preuzeo od Radeta Bulatovića, Koštuničinog bliskog saradnika. Samo četiri dana kasnije, 21. jula, uhapšen je Radovan Karadžić, a hapšenje su izveli operativci BIA. MUP je tada saopštio da pripadnici policije nisu učestvovali u akciji.

Prema saznanjima Insajder.net, istraga o tome da li je prethodno rukovodstvo BIA znalo gde je Karadžić i tako pomaglo u skrivanju haškog begunca nikada nije vođena.

Pri hapšenju Karadžića kod njega je nađena lična karta na ime Dragana Dabića.

Ubrzo je utvrđeno da je identičnu ličnu kartu samo s drugom slikom poseduje pravi Dragan Dabić i da je isprava izdata 20. aprila 1999. Lična karta izdata je u Rumi.

Postojala je mala verovatnoća da će se ova prevara otkriti jer je pravi Dragan Dabić izvadio trajnu ličnu kartu. Iako se tada tvrdilo da će se sve istražiti i da će ogovorni za izdavanje falsifikovanog dokumeta biti nađeni, to se o danas nije dogodilo.

Nezvanično se saznalo da je nalog za izdavanje lične karte došao iz kabineta ministra policije Vlajka Stojiljkovića. Stojiljković se, podsetimo, ubio na stepenicama u to vreme saveznog parlamenta na dan donošenja Zakona o saradnji s Haškim tribunalom 11. aprila 2002. Tako je barem u javnosti priča zatvorena, iako bi istražni organi morali da daju odgovore i nađu sve one koji su učestvovali u falsifikovanju dokumenata.

Do danas je nepoznat ishod zvanične istrage u vezi s falsifikovanim dokumentima Radovana Karadžića, iako se radi o ozbiljnom krivičnom delu. Za razliku od ostalih haških begunaca, za skivanje Karažića niko nije odgovarao, a nepoznato je i da li je o tome vođena istraga.

Optužnica

Radovan Karadžić prvi put je optužen pred Haškim tribunalom u julu 1995. Poslednji put je fotografisan 1996. u Han Pjesku, a uhapšen je tek u julu 2008. Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra 2009. Karadžić nije imao branioca već je sam sebe zastupao pred sudom.

Ratni predsednik Republike Srpske optužen je za učešće u četiri odvojena, ali međusobno povezana, udružena zločinačka poduhvata. Tereti se za progone i etničko čišćenje nesrba u Bosni i Hercegovini, za artiljerijski i snajperski teror nad Sarajevom, za uzimanje osoblja UN za taoce i njihovo korišćenje za žive štitove, ali i za genocid u u Srebrenici. Tužilaštvo je tražilo kaznu doživotnog zatvora, dok je Karadžić tražio oslobađajuću presudu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.