<article>„Želim da pošaljem jasnu poruku da bezbednost i zdravlje svih učenika u procesu rada nema cenu. Učenici su posebno ugroženi, jer nemaju potrebno iskustvo u obavljanju određenih poslova. To znači da je za njih neophodno obezbediti odgovarajuću edukaciju o bezbednosti i zdravlju na radu koje mora da prati svest o mogućim opasnostima,“ izjavio je Đorđević.Sa Đorđevićevim stavovima u oblasti zaštite bezbednosti i zdravlja na radu saglasio se i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. On je istakao i da je uvođenje dualnog obrazovanja korak napred kada je reč o smanjenju povreda na radu.„Imamo veliki problem sa određenim povredama na radu, baš zbog toga što ljudi koji nisu prošli edukaciju u svom profesionalnom radu ne znaju da se zaštite. Samo uvođenje dualnog obrazovanja će da više utiče na smanjenje slučajeva ugrožavanja bezbednosti i zdravlja nego što bi to bilo da nemamo uvedeno dualno obrazovanje,“ istakao je Atanacković.U Skupštini Srbije u toku je rasprava o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju.Podsetimo, Ministarstvo za rad je pre par nedelja svojevrsni pilot- projekat za kontrolu odobravanja bolovanja, nakon zahteva nekoliko stranih investitora. U javnosti se povela polemika o tome da li je taj projekat u skladu sa postojećom zakonskom regulativom, odnosno da li na bilo koji način ugrožavaju već garantovana prava radnika.<h2>Sindikati: Nadoknada za đake neadekvatna, dosta prostora za zloupotrebu</h2>Potpredsednik UGS Nezavisnost Tomislav Živanović je kritikovao neke od odredbi predloženih zakonskih rešenja u vezi dualnog obrazovanja.Prema nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade, što je više nego prema nacrtu koji je objavljen u maju po kom je đaci trebalo da budu plaćeni 65 dinara po satu.„Kada je reč o nadoknadi za rad deteta bilo je prvo predviđeno 20 procenata, pa je izašlo na 70 procenata.Nezavisnost smatra da ta nadoknada za „produktivan rad“ koji nije baš jasno definisan treba da bude vezana strogo za delatnost...nije isto kada se radi o ceni rada u elektroprivredi ili kada se radi o tekstilnoj industriji.  Trebalo bi na taj način vezati zaradu i, sa druge strane, vezati poslodavca da jedan deo najkvalitetnije dece zadrži zaposli,“ istakao je Živanović.Saša Torlaković, predsednik sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, istakao je da poslodavci premalo pažnju obraćaju bezbednosti na radu i izbegavaju da sarađuju sa sindikatima u toj oblasti. On je istakao i da u zakonu o dualnom obrazovanju ima „dosta manjkavosti“ i dosta mogućnosti za zloupotrebu.„Nisam siguran da možemo na pravi način da zaštitimo te mlade osobe koje će biti zaposlene kod poslodavca, a koji neće moći da zadovolji adekvatne uslove za njihovu zaštitu.<h2>Rešenje za nezaposlenost ili nastavak koncepta „jeftine radne snage“?</h2>Prema analizi Insajdera,  zakon o dualnom obrazovanju za učenike srednjih stručnih škola,<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/7475/Zakon-o-dualnom-obrazovanju-Ono-%C5%A1to-va%C5%BEi-za-Austriju-i-Nema%C4%8Dku-ne-va%C5%BEi-za-Srbiju.htm"> ostavlja dosta prostora za zloupotrebu učenika kao jeftine radne snage.</a>Prema konačnom nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade.Ipak, prema analizi Insajdera, činjenica da „produktivan rad“ u Nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i zaradu.Takođe, s obzirom da zakon o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.Jedan od mogućih problema je i to što poslodavci nemaju obavezu da zaposle nijednog učenika, čak ni one koji su se dobro pokazali. Samim tim se postavlja pitanje zašto bi imali motivaciju da nekoga zadrže, ako na jednostavnijim poslovima mogu svake godine iznova da angažuju nove učenike.Izvor: Insajder</article>

„Želim da pošaljem jasnu poruku da bezbednost i zdravlje svih učenika u procesu rada nema cenu. Učenici su posebno ugroženi, jer nemaju potrebno iskustvo u obavljanju određenih poslova. To znači da je za njih neophodno obezbediti odgovarajuću edukaciju o bezbednosti i zdravlju na radu koje mora da prati svest o mogućim opasnostima,“ izjavio je Đorđević.Sa Đorđevićevim stavovima u oblasti zaštite bezbednosti i zdravlja na radu saglasio se i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. On je istakao i da je uvođenje dualnog obrazovanja korak napred kada je reč o smanjenju povreda na radu.„Imamo veliki problem sa određenim povredama na radu, baš zbog toga što ljudi koji nisu prošli edukaciju u svom profesionalnom radu ne znaju da se zaštite. Samo uvođenje dualnog obrazovanja će da više utiče na smanjenje slučajeva ugrožavanja bezbednosti i zdravlja nego što bi to bilo da nemamo uvedeno dualno obrazovanje,“ istakao je Atanacković.U Skupštini Srbije u toku je rasprava o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju.Podsetimo, Ministarstvo za rad je pre par nedelja svojevrsni pilot- projekat za kontrolu odobravanja bolovanja, nakon zahteva nekoliko stranih investitora. U javnosti se povela polemika o tome da li je taj projekat u skladu sa postojećom zakonskom regulativom, odnosno da li na bilo koji način ugrožavaju već garantovana prava radnika.<h2>Sindikati: Nadoknada za đake neadekvatna, dosta prostora za zloupotrebu</h2>Potpredsednik UGS Nezavisnost Tomislav Živanović je kritikovao neke od odredbi predloženih zakonskih rešenja u vezi dualnog obrazovanja.Prema nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade, što je više nego prema nacrtu koji je objavljen u maju po kom je đaci trebalo da budu plaćeni 65 dinara po satu.„Kada je reč o nadoknadi za rad deteta bilo je prvo predviđeno 20 procenata, pa je izašlo na 70 procenata.Nezavisnost smatra da ta nadoknada za „produktivan rad“ koji nije baš jasno definisan treba da bude vezana strogo za delatnost...nije isto kada se radi o ceni rada u elektroprivredi ili kada se radi o tekstilnoj industriji.&nbsp; Trebalo bi na taj način vezati zaradu i, sa druge strane, vezati poslodavca da jedan deo najkvalitetnije dece zadrži zaposli,“ istakao je Živanović.Saša Torlaković, predsednik sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, istakao je da poslodavci premalo pažnju obraćaju bezbednosti na radu i izbegavaju da sarađuju sa sindikatima u toj oblasti.&nbsp;On je istakao i da u zakonu o dualnom obrazovanju ima „dosta manjkavosti“ i dosta mogućnosti za zloupotrebu.„Nisam siguran da možemo na pravi način da zaštitimo te mlade osobe koje će biti zaposlene kod poslodavca, a koji neće moći da zadovolji adekvatne uslove za njihovu zaštitu.<h2>Rešenje za nezaposlenost ili nastavak koncepta „jeftine radne snage“?</h2>Prema analizi Insajdera,&nbsp; zakon o dualnom obrazovanju za učenike srednjih stručnih škola,<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/7475/Zakon-o-dualnom-obrazovanju-Ono-%C5%A1to-va%C5%BEi-za-Austriju-i-Nema%C4%8Dku-ne-va%C5%BEi-za-Srbiju.htm" target="_blank"> ostavlja dosta prostora za zloupotrebu učenika kao jeftine radne snage.</a>Prema konačnom nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade.Ipak, prema analizi Insajdera, činjenica da „produktivan rad“ u Nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i zaradu.Takođe, s obzirom da zakon o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.Jedan od mogućih problema je i to što poslodavci nemaju obavezu da zaposle nijednog učenika, čak ni one koji su se dobro pokazali. Samim tim se postavlja pitanje zašto bi imali motivaciju da nekoga zadrže, ako na jednostavnijim poslovima mogu svake godine iznova da angažuju nove učenike.Izvor: Insajder

Najvažnije vesti

Konferencija "Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju" 

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Đorđević najavio novi zakon o bezbednosti na radu (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation