Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Svetska banka: Sadašnjim tempom Srbija stiže nivo EU za pola veka

Region Zapadnog Balkana dostići će nivo razvijenih zemalja EU za 60 godina ako raste po sadašnjim stopama od tri odsto, dok bi Srbiji za to bilo potrebno 50 godina, ali bi joj u slučaju godišnjeg rasta od pet procenata bilo potrebno 20 godina, ocenili su danas stručnjaci Svetske banke.

Izveštaj Svetske banke
Izveštaj Svetske banke

Da bi se ostvario brži rast potrebno je da Srbija nastavi reforme, odnosno poveća produktivnost i zaposlenost, kao i nivo ulaganja, a privredi stvore dodatni uslovi da postane konkurentna, rečeno je u Beogradu na predstavljanju jesenjeg ekonomskog izveštaja Svetske banke za region Zapadnog Balkana.

Prema oceni ekonomiste u Svetskoj banci Lazara Šestovića, najveći izazovi u narednoj godini za vlasti će biti da budžet bude pod kontrolom, bez nepredvidivih velikih rashoda, nezavisno od toga da li će biti novog aranžmana sa MMF-om, da se povećaju investicije države u javnom sektoru, kao i da se kontroliše da li će i koliko povećana potrošnja uvećati uvoz i tako poništiti dosadašnje pozitivne efekte izvoza.

Kako je dodao, na budući rast mogu da utiču iznos kredita koji se odobravaju privatnim preduzećima, a koji je počeo da pada od sredine ove godine, nakon 20 meseci neprekidnog rasta, kao i kontinuirani pad uvoza mašina u 2017.

"To nam signalizira šta bi moglo da se dešava u narednih godinu dana i to je jedan od parametara koji je uticao i na projekcije rasta u naredne dve godine i zašto je Srbija ispod proseka Balkana", rekao je Šestović pojasnivši da najveći deo rasta treba da dođe iz privatnog sektora i da je to jedan od razloga zašto je Svetska banka uzdržanija oko optimističnijih prognoza za Srbiju u naredne dve godine.

Problem je, kako je naveo, i što je učešće države u privredi još uvek veliko, pa tako ima više od 600 preduzeća koji su u državnom vlasništvu i sva uzimaju deo javnih resursa koji bi mogli da se iskoriste za nešto drugo.

Pomak u reformama, sporiji od očekivanog

Šestović je ocenio i da su reforme u javnom sektoru i kod javnih preduzeća sporije od očekivanog, ali da ima pomaka.

Kao pozitivne primere naveo je reformu Železnica Srbije, a smatra da su najbolji kandidati za sledeći ozbiljan potez Vlade Srbije rešavanje statusa Azotare, MSK i Petrohemije.

"Očekujemo i porast u potrošnji javnog sektora, a u kombinaciji sa rastom zarada u privatnom sektoru, domaća potrošnja bi trebalo da se oporavi u 2018. godine", kazao je Šestović navodeći da će to biti "glavni podsticaj za rast u narednih nekoliko godina".

Svetska banka srednjoročno gledano, prognozira i viši rast izvoza Srbije, ali će se, zbog porasta potrošnje i prihoda građana, deo toga preliti u uvoz.

"Neto uticaj izvoza će biti niži nego u prethodne tri - četiri godine", smatra Šestović.

U Srbiji relativno male investicije u poređenju s regionom

Stručnjak Svetske banke očekuje i da će doći i do povećanja investicija. Šestović je naveo da su investicije u Srbiji u proteklim godinama bile relativno male u poređenju sa ostalim zemljama istočne Evrope, precizirajući da je postojao jaz u nivou investicija od pet do šest procentnih poena.

On očekuje i povećanje kapitalnih rashoda koji su ostali na niskom nivou.

"Izvršenje investicija infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz budžeta je zabrinjavajuće. Za devet meseci pad javnih investicija bio je 11 odsto", kazao je Šestović i dodao da Sbija ima veliki broj kredita potpisan sa međunarodnim finansijskim organizacijama, ali istovremeno i sopstveni novac iz budžeta, pa je teško shvatljivo da se nije više uradilo na primeni tih kapitalnih projekata.

Čestitke Srbiji na kontroli fiiskalne politike

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva smatra da će privredni rast Evropske unije pomoći i rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije, a pozitivno će uticati i na privrede drugih zemalja regiona Zapadnog Balkana.

On je naglasio da za tako nešto moraju postojati pravi uslovi, zbog čega Srbija mora da nastavi sprovođenje reformi.

Ndegva je istakao da srpskim vlastima treba čestita i na dobroj kontroli u oblasti fiskalne politike, ali je nužno, kako je dodao, ubrzati reforme u oblasti javnih preduzeća.

Šef Svetske banke u Srbiji zadovoljan je dinamikom kojom se odvija restrukturiranje i privatizacija, a na kritike da je to previše sporo, odgovorio je da vlastima treba više vremena za tako složene procese.

Kosovo će imati najveći ekonomski rast u 2017. na Zapadnom Balkanu

Kosovo će u 2017, prema procenama Svetske banke, imati najveći ekonomski rast od 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Ekonomije Zapadnog Balkana imaće u 2017. rast bruto domaćeg proizvoda od 2,6 odsto BDP-a, a najveći rast imaće Kosovo, Albanija i Crna Gora. Na Kosovu se predviđa da će se ekonomski rast sa 3,4 odsto u 2016. povećati na 4,4 odsto BDP-a u 2017. godini. Taj rast je rezultat investicija, potrošnje i izvoza", rekla je na konferenciji za novinare direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Prema izveštaju Svetske banke, stabilan rast imala je Bosna i Hercegovina, dok je ekonomski rast u Srbiji i Makedoniji smanjen.

Prema njenim rečima, politička kriza tokom ove godine je omela ekonomski rast Makedonije, dok je razlog za slabiji rast u Srbiji bila oštra zima, a potom suša.

Van Gelder je navela da se svih šest država regiona, suočavaju sa izazovima stvaranja novih radnih mesta.

"Posle gotovo deset godina zapošljavanje je vraćeno na nivo iz 2008. godine u svim zemljama sa izuzetkom Bosne", kazala je ona.

Izvor: Beta