Jezik

sr

en
Serijal: INTERVJU - VLADIMIR BEBA POPOVIĆ

Transkript treće epizode

Jedni tvrde da je sve što je Vladimir Popović rekao istina, tabloidi da je on psihopata koji lupeta, drugi da verovatno ima istine u onome što je ispričao, dok treći tvrde da je klupko počelo da se odmotava i da je samo pitanje kome to odgovara, a kome ne. Ono što niko ne može da ospori, to je činjenica da je Popović čovek iznutra, da je bio jedan od najbližih Đinđićevih saradnika i da je zbog toga neophodna prava i adekvatna reakcija nadležnih institucija povodom svega što je rekao.

Vladimir Popović, jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića izneo je, u prvom i drugom delu ekskluzivnog intervjua za RTV B92, brojne optužbe na račun mnogih bivših i sadašnjih funkcionera. To je, kao i mnogo puta do sada, bilo dovoljno da tužilac reaguje po službenoj dužnosti i da te navode ispita. Dogodilo se, međutim, to da je Okružno tužilaštvo od MUP-a zatražilo da pozove samo Popovića na informativni razgovor.

Dok vlast ćuti, javnost u Srbiji se posle tog intervjua potpuno podelila. Jedni tvrde da je sve što je Popović rekao istina, tabloidi da je on psihopata koji lupeta, drugi da verovatno ima istine u onome što je ispričao, dok treći tvrde da je klupko počelo da se odmotava i da je samo pitanje kome to odgovara, a kome ne.

Ono što niko ne može da ospori, to je činjenica da je Popović čovek iznutra, da je bio jedan od najbližih Đinđićevih saradnika i da je zbog toga neophodna prava i adekvatna reakcija nadležnih institucija povodom svega što je rekao. To je jedini način da sva nagađanja i osporavanja dobiju svoj pravi epilog.

Da je u Srbiji opšteprihvaćena norma da svako čudo traje tri dana, najbolje pokazuje tragedija koja se dogodila u kasarni Topčider. Završeno je tako što je Nezavisna komisija utvrdila da se dva vojnika nisu međusobno poubijala, nego ih je ubila treća osoba. Niko nije odgovarao, niko nije smenjen, a niko više to ni ne pominje.

Taj slučaj i takvu Srbiju možda najbolje opisuje ono što je davno rekao Dostojevski: "U svetu dželata i žrtava, gde je sve unakaženo i uprljano, ne preostaje ništa drugo nego da se stradanje prizna za vrlinu." 

Kako sada stvari stoje, javnost, koja je pre svega zainteresovana da sazna bar približnu istinu iz bliske prošlosti, ovog puta neće dozvoliti da navodi i šokantni detalji koje je izneo Popović ostanu neistraženi do kraja. Insistiranje na utvrđivanju odgovornosti je jedini vid otpora svima koji uporno pokušavaju da sakriju i zataškaju bitne događaje iz mračne prošlosti.

Miloš Vasić, novinar nedeljnika "Vreme":Pre svega gospodin Popović jeste bio vrlo blizak saradnik i jeste bio unutra u Vladi i jeste bio na mestima gde je mogao da dođe do saznanja i očito je došao do saznanja o čitavom nizu stvari koje su se događale. Drugi element u toj celoj priči je da je to što je on ispričao vrlo ozbiljna priča i sad ćemo da vidimo hoće li se po tome postupati ili se neće postupati, ali su njegove tvrdnje jasne, koncizne, i moram da kažem u jednoj izvesnoj meri potvrđene od nekih mojih drugih izvora koji su takođe bili na mestu da to znaju. Preko toga se ne može preći.

B92: Jedna od reakcija na intervju Vladimira Popovića bila je tribina koju su u Medija centru organizovali predstavnici Jukoma, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Građanske inicijative. 

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić:Reč nije naivna, reč je jaka, pa bi reč, uostalom znate, biblijska stvar - bi reč, ne bi čovek, ne bi stvar, ne bi vlada, nego bi reč. E, reč je mnogo moćna i zato emisija Insajder i ljudi koji su rešili da govore istinu imaju veliku moć, od njih drhte autokratske i diktatorske vlasti, osećaju veliki strah, reči se najviše boje.

Miljenko Dereta, NVO Građanske inicijative:Mislim da je situacija dramatična, jer kao reakcija na ovo sve što smo mi saznali pojavljuju se dve stvari. Prva je da izgleda nismo svi gledali istu emisiju. Imate veliki deo medija, pa čak i na naslovnoj strani čini mi se jednog nedeljnika danas, ustvari da je to bila emisija koja je bila protiv Đinđića. I on je postao tema, i to on koga su mnogi pokušali izgleda da predstave kao nekog ko je svetac. Mi znamo da gospodin Đinđić nije bio svetac, sveci ne hodaju zemljom, sveci ne vrše tu vrstu revolucije koju je on pokušao da izvede u Srbiji. On je naravno morao da deluje u datim okolnosima, ali on sasvim sigurno nije bio tema Insajdera. Ta osovina koja postoji između vlasti, Srpske pravoslavne crkve i haškog lobija, umesto da izazove neku vrstu, da tako kažem prikrivanja, dobila svoju javnu demonstraciju. Ja ne znam kako da kažem... ja ne znam drugu državu u kojoj zajedno sede neko ko je optužen za ratni zločin, neko ko je patrijarh neke crkve i neko ko je predsednik jedne vlade. To je dokument takođe i ja taj dokument doživljavam kao pretnju. 

Rajko Danilović: Mi vidimo da su maske pale. E, ono što je najvrednije u tom govoru, u tom diskursu jeste da se maske skidaju.

B92: U ovoj emisiji, između ostalog, podsetićemo vas na najteže i najozbiljnije optužbe koje je Popović izneo. Videćete zašto nije i kakvih je sve reakcija bilo do danas. 

B92: Zašto nikada nije otkrivena politička pozadina o kojoj se toliko govorilo i ko je ta politička pozadina? 

V. Popović: Zato što to podrazumeva otvaranje vojske i otvaranje vojne službe bezbednosti. 

B92: Pa šta?

V. Popović: Pa, ko to da uradi? Kako to da uradi? Jedan od razloga što je Zoran Đinđić ubijen je što je za 5 dana Zoran Đinđić trebao da preuzme vojsku i vojnu službu bezbednosti, i što bi se za 10, 15, mesec, dva ili tri otvorilo skoro identično kao što je počelo da se otvara ili otvoreno je kad smo preuzeli službu državne bezbednosti.

B92: Bivši načelnik Uprave Vojne bezbednosti Aco Tomić tvrdi da Vladimir Popović izmišlja. "Đinđićevo preuzimanje Vojske, o kakvom Popović govori, predstavljalo bi državni udar. Na to, siguran sam, Đinđić nije ni pomišljao", navodi Aco Tomić. Podsećamo da je u nedelji u kojoj je ubijen premijer trebalo da bude održana sednica saveznog parlamenta posle koje je Zoran Đinđić trebalo da preuzme i kontrolu nad vojskom. Plan je bio da vojni ministar bude čovek od Đinđićevog poverenja, Zoran Živković. To se zbog ubistva nije dogodilo. 

V. Popović: Otkriće ubistva Zorana Đinđića, odnosno inspirator ubistva Zorana Đinđića, podstrekača, organizatora, onih koji su davali tu podršku, podrazumeva otvaranje 60 i nešto godina čvrsto čuvane priče, koja je preživela od Staljina, pa Slobe, pa evo do dan-danas, i što su oni toliko jaki i toliko moćni. I što su oni toliko infiltrirani u ovo društvo... 

B92: Ko? 

V. Popović: Ta organizacija koja stoji iza toga, koju čini vojna služba bezbednosti kao stožer te grupe, kojoj u poslednjih 10-15 godina pripada i Srpska pravoslavna crkva, kojoj pripada Akademija nauka. 

B92: Da li hoćete da kažete da vojska stoji iza ubistva Zorana Đinđića? 

V. Popović: Kako ne, hoću da kažem, kako ne.

B92: Branko Krga odbija razgovor za Insajder, ali je u toku protekle nedelje demantovao umešanost vojske u ubistvo premijera Srbije.

B. Krga: Mogu sasvim odgovorno da kažem da vojska nije imala apsolutno nikakve veze s pripremama i izvršenjem atentata na Đinđića. Sasvim sam siguran da će početi sudski proces potvrditi da za tu insinuaciju na račun vojske nema nikakvog osnova. 

B92: I bivši šef Uprave Vojne bezbednosti, general Aco Tomić, koji je uhapšen u akciji "Sablja" odbio je razgovor za Insajder. Iako je gotovo svakodnevno komentarisao Popovića posle prvog dela intervjua u kojem nije ni bio spomenut, Tomić je sada rekao da mu je degutantno da govori u emisiji u kojoj je gost bio Vladimir Beba Popović i da tvrdnje istog komentariše. Ipak, Aco Tomić je za "Večernje novosti" rekao da vojska nema baš nikakve veze sa ubistvom premijera Zorana Đinđića, a da su optužbe koje je izneo bivši šef Biroa za komunikacije neistinite i po tuđem scenariju. Tomić takav Popovićev, kako kaže, scenario poredi sa novim Račkom i Markalama, koji su bili u tuđoj režiji. On još smatra da je Popovićev nastup zapravo pokušaj da se osnaži haška optužnica protiv Srba i da se revidira i proširi optužnica za ubistvo premijera Đinđića.

 

M. Vasić: Ja sam upravo završio rukopis jedne jako velike knjige o ubistvu Zorana Đinđića koju sam radio godinu dana. Prešao sam hiljade papira i dokumenata, razgovarao sa 40-50 ljudi i neki moj zaključak, iza koga mogu slobodno da stanem, to je da su zaverenici ovi kojima se sada sudi imali i volju i motivaciju i sredstva i ludilo i aroganciju da to urade. Imam određene dileme u pogledu uloge vojne službe bezbednosti, govorim vrlo precizno - u periodu Ace Tomića. Tu je bilo nekih njuškanja, tu je bilo nekih razgovora i nekih stvari, ali je sve to još uvek vrlo daleko u krivično pravnom smislu od optužbe. 

B92: Aco Tomić je uhapšen u akciji "Sablja", pušten i ne postoji optužnica. Je li on uhapšen na političkoj osnovi ili...?

V. Popović: Ne, nije. I specijalni tužilac je optužnicu protiv njega i protiv Bulatovića i ostalih povukao kao deo političke nagodbe, političkog dila da ostane na tom mestu. A tužilac je iskoristio jedan, da tako kažem, element da u toj podignutoj optužnici protiv njih nekoliko tu ima, da tako kažem, najmanje materijala za nastavak sudskog gonjenja. I tu je, delimično ga razumem, i razlog što je to tako je što je dan posle njihovog hapšenja praktično zaustavljena akcija "Sablja". Akcija "Sablja" nije zaustavljena onog dana kada se akcija "Sablja" završila, nego onog dana kada je Koštunica, u nedelju 13. aprila, održao taj svoj čuveni ratnički govor, a kada je u ponedeljak 14. aprila na kolegijumu Vlade Srbije svi bili manji od makovog zrna i otprilike ono - jaoj, nemoj, gde smo ušli u ovo, zašto to sad radimo, zašto to, politika, nemoj to da radimo... I od tog trenutka, od tog 14. aprila, možda je vanredno stanje trajalo ne znam još koliko, 10 dana, mesec dana, ne znam, nije ni važno, praktično istrage više nije bilo. Sa tim ljudima niko nije razgovarao. 

B92: Aca Tomić je po izlasku iz zatvora sam rekao da je saslušan samo jednom, 30. maja u prisustvu advokata i tužioca Milana Radovanovića. Rekao sam da je Legija kod mene dolazio kao pukovnik MUP-a Srbije. Ponovio sam da je kod mene Legija bio samo dva puta, jula i avgusta 2002, objasnio je Tomić. Međutim, bitan detalj koji je izostavio da kaže, da je Legija još 2001. penzionisan.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića: Ja sam vodio komisiju koja je ispitivala obezbeđenje. Ja sam uputio u ime komisije, dobili smo dozvolu tada savezne Vlade da možemo, i vojska da mora da odgovara na naša pitanja. Mislim, ja sam samo jedno pitanje uputio, u ime komisije naravno, vojnoj bezbednosti - da li je Zoran Đinđić imao dosije u vojnoj bezbednosti. Meni je odgovorio pukovnik Stojanović koji je tada vodio vojnu bezbednost, da on nije imao dosije. Ja sam to primio i usložio u dokumentaciju moje komisije. Ja danas, ne mislim da je pukovnik Stojanović, odmah da kažem, nadam se, verujem da nije izmislio, ja ne verujem da u vojnoj bezbednosti nije postojala neka vrsta podataka ili dosijea o Zoranu Đinđiću.

B92: I dok vojska zvanično saopštava da nije imala nikakva operativna saznanja o ugroženosti premijera Srbije, Aca Tomić je po izlasku iz pritvora u intervjuu za podgorički "Dan" rekao: "Ukazivao sam još u decembru 2002, nekoliko meseci pre atentata, na osnovu saznanja do kojih je došla moja služba da će se Đinđiću nešto desiti, da mu je ugrožena bezbednost i da ima propusta u njegovom obezbeđenju". Aca Tomić međutim, danas tvrdi da vojska nije imala nikakva saznanja, jer da jeste to bi sprečila. U julu prošle godine ponovo je rekao drugačije, čak je i precizirao da je pisanu informaciju o ugroženosti premijera poslao MUP-u i službi državne bezbednosti i da ne zna kako je to sada nestalo. Aco Tomić je za "Večernje novosti" pre samo četiri dana ponovo izneo drugačiju tvrdnju - da niko u državi nije govorio da se priprema ubistvo Đinđića, jer da jeste, takva informacija bi sigurno došla do vojske. 

V. Popović: Aco Tomić, načelnik službe Vojne bezbednosti, jedan neuspešni vojnik, jedan potpuno neuspešni bezbednjak, koji spletom nekih životnih okolnosti dolazi u upravu grada, čovek koji triput dezertira sa Kosova tokom bombardovanja, beži tokom bombardovanja sa Kosova, ali ga Aca Vasiljević ne smenjuje nego ga šalje u Novi Pazar, koji posle toga iskoristi priliku i vezu s Ljiljanom Nedeljković da se dodvori Koštunici, da postane njegov glavni i najvažniji čovek.

B92: U izjavi za "Kurir" Tomić negira optužbe: "Popović laže, nikad nisam pobegao sa Kosova, već je upravo suprotno. Cilj Bebine priče je zadavanje poslednjeg udarca najvažnijim institucijama u zemlji, crkvi, vojsci, Akademiji nauka", ističe Tomić. Međutim, ni Aca Tomić nije tužio Popovića. 

V. Popović: Napada Zorana Đinđića organizuje, organizuje tekstove, afere, sve živo radi. Vi imate posle pobuna crvenih beretki da je njegov zamenik, general, zaboravio sam kako se zove, Perović mislim ili slično nešto tome, podneo ostavku zbog toga što mu je rekao da ne želi da bude servis, vojska ne želi da bude servis Ljiljane Nedeljković i Vojislava Koštunice, jer su direktno bili uključeni u pobunu crvenih beretki i rekli su Legiji - nemoj da brineš, mi se u to nećemo mešati. 

B92: U akciji "Sablja" Aca Tomić je uhapšen zbog toga što je, kako je tada zvanično saopšteno, održavao kontakt sa Legijom i Spasojevićem pre ubistva Zorana Đinđića. Dok je bio u zatvoru Tomić je dobio pismo podrške od Vojislava Koštunice.

"Dragi Aco, Radetu sam napisao da mi teško pada ovo pisanje. Tebi mi je još teže da pišem, jer mislim da se nas dvojica baš u ćutanju razumemo. Jedan si od retkih koje sam upoznao od oktobra 2000. do danas s kojim se mogu sit napričati ćuteći. Nismo slučajno zemljaci. Ostatak ljudi, ogromna većina uglavnom usta ne zatvara. Kolike su muke na kojima si, zapravo samo ti znaš, ja mogu samo da ih naslutim, mene pre svega muči to što znam da si utamničen zbog mene. Naravno, i zbog toga što si pokazao i dokazao koliko si dobar u svom poslu i koliko si častan vojnik, ali to poštenje smeta, o časti i da ne govorimo. Neki misle da se njihovo beščašće ne vidi sada kada si sklonjen, greše, vidi se još više i neće ovo trajati dugo sigurno. Mada sam svestan da je tebi svaki dan kao gladna godina, znam da znaš da činimo sve što možemo i da smo uporni. Molim te da izdržiš, ne samo zbog Gordane, koja je zaista divna, onako borbena i mudra, sve joj je jasno, i zbog tvoje majke koju naši Milanovčani ne zaboravljaju, niti zbog svih nas ostalih, tvojih prijatelja koji te volimo. Molim te da izdržiš upravo zbog tebe samog, zbog imena koje nosiš i ugleda koji imaš. Prava reč bi bila - slava, ali znam da ćeš se na nju namrštiti. Uzdam se u tvoju stamenost i upornost i u tvoj inat, i iskreno se nadam da neće proći mnogo vremena pre nego što se ponovo vidimo. Tvoj Vojislav Koštunica."

V. Popović: U Srbiji se od dolaska Vojislava Koštunice i ove njegove patriotske vlade odvija jedan proces militarizacije Srbije i militarizacije institucija. Tu mislim na to koliko je vojska postala važna i koliko je vojska postala dominantna od dolaska Vojislava Koštunice na vlast. Ona je prvo preuzela Službu državne bezbednosti, i ta BIA je samo servis vojne službe bezbednosti. Smena Gurija i dovođenje čoveka iz vojske na čelo Žandarmerije, znači preuzimanje svih oblika represivnog aparata pod vojsku. Trenutno se vode vrlo intenzivni pregovori oko toga da se Jočić koji nije takođe, kao ni Bulatović opravdao očekivanja tog patriotskog radikalnog krila, smeni i da se na njegovo mesto postavi šef kabineta Ace Tomića neki Beli, zastavnik, ne znam šta je, neki čin ima ali... I o tome čak razmišljaju.

B92: Vladimir Poović je, osim tvrdnje da je Koštunica oduvek štitio vojsku, optužio i Borisa Tadića da je kao vojni ministar štitio Branka Krgu, koji je, prema njegovim rečima, isto što i Nebojša Pavković. Na tribini "Insajder - šta posle", istu tvrdnju je izneo i autor knjige "Vojna tajna" Vladan Vlajković. U toj knjizi su, podsetimo, objavljeni podaci o zloupotrebama vojnog vrha. Vojno pravosuđe te podatke nije demantovalo, već proglasilo vojnom tajnom i zaplenjen je ceo tiraž. Zbog objavljivanja knjige uhapšen je Vlajković umesto generala koji se pominju u knjizi. Vlajković smatra da je Boris Tadić, koji je tada bio ministar odbrane, odgovoran za prikrivanje istine i zaplenu tih knjiga. S obzirom na to da je na tribini izneo tvrdnju da je Boris Tadić pre i posle 5. oktobra pripadao militantnom delu našeg društva, Vlajkovića smo zamolili da precizira na šta misli.

V. Vlajković: Pa, Boris Tadić bi mogao da objasni kad se prvi put sreo s gospodinom Brankom Krgom i o čemu su pričali. To svakako nije bilo posle 5. oktobra nego mnogo ranije, a i potezi koje je povlačio, iako je imao neoborive dokaze da je Branko Krga i ta cela ekipa militantnog dela da kažem Generalštaba, koji je po svojoj vokaciji inače takav, našla svoje utočište upravo u zaštiti kod njega. Koji su to potezi koji su njega prisilili da povlači posle neke, da kažem uslovno rečeno, sumnjive poteze u smislu da se ovo društvo demilitarizuje i da u javnost izađe sve ono negativno što je vojni vrh činio u poslednjih 15 godina. Ja odgovorno tvrdim da je upravo Boris Tadić, od svog dolaska na mesto ministra odbrane, pa nažalost i do dana današnjeg, glavni krivac zbog čega ništa ili je premalo urađeno na planu reformi službi bezbednosti vojske Jugoslavije, pri tom mislim i na obaveštajnu i na kontraobaveštajnu službu. Inače, neka svako normalan prosudi kako je moguće da u vreme njegovog ministrovanja, u vreme njegovog predsednikovanja, kao člana Vrhovnog saveta odbrane, upravo Branko Krga, kao načelnik obaveštajne službe Slobodana Miloševića, bude načelnik Generalštaba.

B92: Vladimir Popović tvrdi da je vojska uvek štitila, kao i da sada štiti haške begunce. 

V. Popović: Kad je smenjen, Nebojša Pavković je došao i predao nam podatke, oni su se pojavili negde kasnije i u novinama i u medijima, gde se vidi da se Aca Tomić, 2002, viđao s generalom Mladićem tu po Beogradu i nalazio negde po nekim autoputevima, uz prisustvo ne jednog, nego 20-30 vojnika koji su čuvali. Gardijska brigada, Topčider, gardijska brigada je leglo ratnih zločinaca, ne onih koji su optuženi pred Hagom, nego onih koji su prethodnih 10 godina ubijali, uništavali, bombardovali, pržili, uništavali od Vukovara, Dubrovnika, Lipika, Plitvica, ne znam čega, svi se tamo nalaze. I oni su najradikalniji i najponosniji Srbi patriote i nije čudo što se tragedija dešava tamo. Čuli ste, da ne ponavljam, ko je i komandant Ćosić, ko je bio Bojović, ko su ti obožavaoci lika i dela Slobodana Miloševića. Reći ću vam jedan podatak za koji malo ljudi zna, ali je dosta indikativan. Šef bezbednosti Topčidera, Gardijske brigade, je potpukovnik Branislav Puhač, ne znači vam to mnogo, kao ni bilo kome, ali to je član Drinske grupe vojske Republike Srpske, lični telohranitelj generala Mladića poslednjih desetak godina, znači njegov Senta. Sad on je šef bezbednosti Gardijske brigade ili Topčidera, kako se to već zove, pa vi zaključite sami gde može da bude general Mladić. 

B92: Mislite da je tamo? 

V. Popović: Ne znam, ja sam vam samo rekao ono što znam. Znači, to nije nikakva tajna da vojska čuva, ne znam da li čuva Karadžića, znam da čuva Mladića. Znam, dok smo mi bili u Vladi imali smo podatke da vojska čuva Mladića i da vojska kontroliše Mladića. 

B92: Zašto ništa niste uradili ako ste znali da vojska štiti...? 

V. Popović: Nije hteo Koštunica. 

B92: Sad je za sve kriv Vojislav Koštunica. 

V. Popović: Pa, tačno, jeste, nije za sve, kriv je za to za šta je kriv. Nisam ga optužio za, nemam pojma, nemanje vode u Vranju, nego zašto je vojska štitila Mladića, zato što je on bio komandant vojske i zato što je Zoran otišao kod njega i rekao mu jednom prilikom - ej, znaš da ovi čuvaju, on je rekao - znam, ali to ne sme da se dira, ne sme da se priča. Kako da nije kriv? 

B92: Jedna od tvrdnji koju je izneo Vladimir Popović bio je i sastanak održan 6. oktobra 2000. godine koji je prema njegovim rečima ključni događaj za sve što će se kasnije dešavati u Srbiji.

V. Popović: Sastanak tajni tada za sve lidere DOS-a, između Koštunice, Ivanova, Miloševića, Pavkovića, danas čujemo da je tu bio i Aca Tomić i jedna novinar Bete. I ono što je važno i što će verovatno potpuno jasnije objasniti građanima šta se dešavalo i zašto se dešavalo sve posle 5. oktobra, ne znam kada će se to desiti, objaviti razgovor tog sastanka kod Miloševića održanog 6. oktobra, jer je Nebojša Pavković tajno, da ne zna Milošević, organizovao snimanje tog sastanka. I taj sastanak je snimao, ne znam tačno da li pukovnik Svilar ili pukovnik Volanović, jedan od njih dvojice, ali o snimanju tog sastanka su upoznati bili Milan Đaković i Aca Vasiljević. To je bila svađa praktično Koštunice i Slobodana Miloševića. Milošević je njega napadao da je on njemu formirao stranku i da mu je pomagao, Koštunica je to negirao, ali mu je ovaj tvrdio da ga je puštao, da mu je davao medijsku promociju, dozvoljavao njegovim ljudima koji su ga finansirali da se bave određenim poslovima i da on to nije hteo nikad, ne bi taj novac dobio koji je dobijao od tih sponzora, da ga je puštao da postane popularan time što je imao na državnoj televiziji mogućnost da svaki put kad da neko saopštenje, izjavu vidi. Koštunica to u jednom trenutku priznaje, a Ivanov onda, da tako kažem, na neki način insistira kod Koštunice da je ipak njegov dužnik. Sva ta događanja oko 5. oktobra i šta se tu tačno dešavalo, i kakva je uloga Rusije i šta je to što je napravljeno, zbog čega je Koštunica otišao tajno na taj sastanak, zbog čega nije obavestio lidere DOS-a?

B92: Ovu informaciju niko nije demantovao, ni vojska ni Demokratska stranka Srbije. Aca Vasiljević je rekao da je samo dan pošto se dogodila oktobarska revolucija, kao načelnik kontraobaveštajne službe otišao na pecanje i da zbog toga ništa ne zna. 

A. Vasiljević: Bio sam na Tisi, u čamcu gde sam odsečen i od štampe i medija i svega drugog, tako da zaista ne znam. Čudi me da me spomenuo, ali verovatno dok se spominju ta snimanja onda obično vezuju nekoga iz službe, mene ili nekog drugoga. To je apsolutno bez osnove, netačno. 

B92: Ni za ovu emisiju nismo uspeli da stupimo u kontakt s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. U novembru prošle godine Koštunica je odbio razgovor za emisiju Insajder bez ikakvog obrazloženja. 

Najviše optužbi Popović je izneo na račun Demokratske stranke Srbije i njenog predsednika Vojislava Koštunicu. 

V. Popović: Izvršioci ubistva Zorana Đinđića su poznati i oni se manje-više svi znaju, neki su u zatvoru, neki su na slobodi. Jasno je i ko stoji iza toga, to su direktni izvršioci. Njihovi organizatori, znači neposredni organizatori njih su ljudi koji su bliski političkim i vojnim krugovima. Kako se tačno zovu ja to ne znam, zato što je istraga stala dotle, i nemam dilemu da su to ljudi koji su bliski Vojislavu Koštunici, nemam nikakvu dilemu da je Vojislav Koštunica bio politički kišobran te grupe... 

B92: To je opet ozbiljna optužba. 

V. Popović: Pa, jeste, pa i ozbiljno je ubistvo predsednika Vlade. 

B92: Demokratska stranka Srbije od nadležnog tužilaštva očekuje da u cilju zaštite zakonitosti ispita javno iznete tvrdnje Popovića. Osim pravosudnih organa koji imaju obavezu da provere javno iznete tvrdnje Popovića, smatramo da u društvu postoje i specijalizovane ustanove koje bi na osnovu onoga što smo videli možda mogle da ukau pomoć Vladimiru Popoviću, navodi se u saopštenju Demokratske stranke Srbije.

Popović je naveo da ga je u vreme vanrednog stanja na sastanak zvao šef misije OEBS-a Mauricio Masari, koji ga je pitao šta će biti ukoliko istraga dođe do Vojislava Koštunice. Tada je, prema tvrdnji Popovića, Masari rekao da to ne bi bilo dobro, jer je Koštunica glavni političar. 

Mauricio Masari: "I have no comments on this." (Nemam komentar) 

B92: U jednoj od prethodnih emisija Rukopisi ne gore, Đorđe Mamula je, međutim, rekao da je tadašnja Vlada dobila jednu poruku i da je zato odustala od hapšenja Koštunice. 

Đorđe Mamula, DSS: Jedno je šta su oni planirali, a drugo je šta su uspeli, bilo je pritisaka zapada. 

B92: Ja pretpostavljam da Demokratska stranka Srbije kao ozbiljna stranka izlazi sa činjenicama.

Đorđe Mamula, DSS: Da, pa planirali su da hapse gospodina Koštunicu, to je bilo poznato.

B92: A na osnovu čega vam je to bilo poznato? 

Đorđe Mamula, DSS: Pa, na osnovu plana njihove akcije, znate, ali su posle dobili jedan odgovor, pa su onda izgleda odustali. 

B92: Ništa vas nisam razumela. 

Đorđe Mamula, DSS: Pa, evo, kako da vam kažem, da bi to veoma loše odjeknulo. 

B92: Jednu od najtežih optužbi Vladimir Popović je izneo na račun bivšeg savetnika za bezbednost Vojislava Koštunice, današnjeg direktora BIA-e, Radeta Bulatovića.

V. Popović: To je čovek koji ne da se ne razume u taj posao, nego jedino što je uradio i po čemu će ostati upamćen to je - po činu veleizdaje, koji je takođe još jedan od nezabeleženih slučajeva u istoriji službe, da je načelnik službe bezbednosti jedne države napravio kopiju arhive te službe, celokupnu, i odneo i predao drugoj državi i drugoj službi. To je uradio Rade Bulatović kad je odlazio u Ameriku, tražio je od svojih da mu nasnime kompletnu arhivu državne bezbednosti da on sa sobom ponese u CIA-u. Kad su ga ovi pitali o čemu se radi, ako mu nešto bude zatrebalo, da ga ovi pitaju tamo da on može to sa diskova da skine i da im kaže. 

B92: Kako kompletnu arhivu? Pa, nije to.... 

V. Popović: Kompletnu arhivu Državne bezbednosti nasnimio, poneo sa sobom i predao Amerikancima. 

B92: I za to imate svedoke? 

V. Popović: Pa, da, kako da ne, pa znaju svi u državnoj bezbednosti za to.

B92: Bezbednosno informativna agencija odbacila je kao potpuno netačne i neistinite tvrdnje Vladimira Bebe Popovića. BIA saopštava da od nadležnih pravosudnih organa očekuje preduzimanje odgovarajućih zakonskih mera, ali ne precizira šta od Popovićevih navoda demantuje. Povodom ovog saopštenja redakciji B92 javio se i Vladimir Popović koji je ponovio da je sve što je rekao o Bulatoviću apsolutno tačno. I da, kako je rekao, takva smešna saopštenja imaju za cilj da zataškaju njegovu odgovornost i da po principu Topčidera o tome više niko ne priča. Očekujem da će Odbor za bezbednost formirati komisiju koja može u roku od dva sata da izvrši proveru i utvrdi da sam govorio istinu, napominje Popović. 

Miroljub Mirčić, Srpska radikalna stranka: Jedna sednica će biti posvećena i ovom delu, gde se već jedan određeni period manipuliše s činjenicama da je prvo uništavana dokumentacija, a sad čujemo da je iznošena dokumentacija.

B92: Ipak, neki od članova odbora najavljuju da ne treba čekati posebnu sednicu, već da neke odgovore treba već sutra potražiti. 

Bogoljub Pejčić, Srpski pokret obnove: Ima mnogo pitanja koja ćemo mi sutra postaviti na Odboru za bezbednost, svakako i to da li je tačno da je gospodin Bulatović nosio te nareske Americi. 

B92: Tako su poslanici obećavali, ali na sednici Odbora za bezbednost koja je u međuvremenu održana to pitanje nije čak ni postavljeno. 

Vladimir Popović je u intervjuu za B92 priznao ono o čemu se godinama nagađalo, da su on i Zoran Đinđić posle 5. oktobra održavali kontakte s Jovicom Stanišićem. Popović kaže da su na taj način pokušavali da saznaju što više informacija od bivšeg načelnika DB-a. Kada su shvatili da Stanišić manipuliše ti kontakti su, prema tvrdnji Popovića, prekinuti.

V. Popović: Ono što niko od nas nije znao, to je da je nas posle 5. oktobra sačekala jedna ostavinska rasprava službe državne bezbednosti, Miloševićevih političara, Miloševićevih tajkuna koji su prethodnih desetak godina pod mantilom rata i patriotizma na teritoriji bivše Jugoslavije se bavili biznisom. Jasnije nam je bilo negde već mesec dana ili dva meseca pošto je Zoran postao predsednik Vlade, kad je Jovica na jednom od tih sastanaka rekao Zoranu, ja sam bio isto prisutan, da bi Zoran nešto morao da uradi po pitanju oduzimanja novca od Milorada Vučelića, koji je nekih 40 miliona maraka pokrao para državne bezbednosti. I izvadio je iz svog novčanika, između fotografija, gde su mu fotografije dece, jedan karirani papir savijen na četvoro i na njemu je bilo napisano nekih deset brojeva računa banaka i tačni iznosi koliko gde ima para, i rekao je da su to pare koje je državna bezbednost dobila kroz razne poslove koje je državna bezbednost organizovala i kroz neke donacije od pojedinaca koji su u teškim tim godinama rata davali pare državnoj bezbednosti da kupi helikoptere, da kupi opremu i tako dalje. A Milorad Vučelić je bio neka vrsta veze između državne bezbednosti i tih ljudi, i onda je on po principu - pola pije, pola Šarcu daje, uzimao pola, da bi na kraju uzimao sve, ovima nije davao ništa.

Milorad Vučelić: Ja sam naravno već rekao u nekoliko navrata da je to gola laž, ali evo, to će tužilac ja se nadam narednih dana, ta će stvar biti završena, raščišćena do kraja i više se neće moći pružiti prilika takvim lažovima da blate ljude, ne samo u toj stvari nego u bilo kojoj drugoj. 

B92: Vučelić kaže i da još nije doneo odluku o tome da li će tužiti Popovića, ali obećava da će sarađivati u istrazi o tome da li je prisvojio toliki novac. 

M. Vučelić: Tužilaštvo je dalo to saopštenje, saslušaće gospodina Popovića, a nakon toga će odlučiti šta će dalje činiti. Ja sam tu da se, normalno kao i svaki građanin Srbije, odazovem svim tim logičnim pozivima i to jedva čekam, moram reći.

B92: Vladimir Popović za B92 kaže da pored saznanja koja su o Vučeliću on i Zoran Đinđić dobili od Jovice Stanišića i o kojima su obavestili nadležne državne organe još 2001. godine, postoje i imena banaka, brojevi računa kao i imena najmanje dve ženske osobe koje su imale ovlašćenja od Vučelića da upravljaju njegovim računima. Kao još jedan dokaz da je to tačno Stanišić je pokazivao kopije bankarskih transakcija sa inostranih računa Milorada Vučelića u iznosu od nekih 7 miliona maraka, koje je Vučelić vratio posle njihovog međusobnog raskusurivanja, kaže Popović. On je napomenuo da o svemu što je rekao postoje stenogrami razgovora savetnika za državnu bezbednost iz 2002. i 2003. na kojima se o tome raspravljalo. 

M. Vasić: Kad nekog optuže da je klepio 40 miliona maraka od državne bezbednosti, što je samo po sebi već jedna sasvim druga i vrlo velika priča, na koju ćemo jednoga dana doći, a to je kako se ovaj našao u situaciji da raspolaže tim parama, kažem to je druga priča. Očekivao sam barem da se tuži za klevetu ili nešto, ja sam očekivao i da gospodin Vučelić objasni na primer kontekst finansijsko-politički u kome je njegov novi "audi" bio izrešetan u Budvi 1997. sa stopostotnom štetom. Ja sam to doživeo, po onome što znam, kao neku vrstu ukora razrednog starešine. Neću sad da ulazim u detalje, doći ćemo i do toga jednoga dana. 

B92: A mislite da to ima veze sa...? 

M. Vasić: Ja mislim da to ima neposredne veze sa ovim o čemu govori gospodin Popović, kao što neposredne veze ima to što je gospodin Vučelić, kao što je ustanovljeno, školovao dete u najskupljem internatu, onakav levičar kakav je. Sigurno nije te pare zaradio piratiziranjem muzike Džonija Štulića. 

B92: Savetnik ubijenog premijera, Zoran Janjušević potvrdio je da se tom temom bavio savet za državnu bezbednost. Takođe je nekadašnji načelnik DB-a Goran Petrović izjavio da je u DB-u sprovedena istraga da li je Vučelić ukrao 40 miliona maraka, kao i da se došlo do saznanja da o tome u DB-u nema nikakvih pisanih tragova, te da se zbog toga teško može govoriti da je reč o novcu tog resora, jer nije postojala nikakva beleška o donatorima. Verovatno se radi o privatnim transakcijama između Vučelića i Stanišića. I pored toga, postoji način da se utvrdi da li je ili ne Vučelić prisvojio taj novac. Očigledno je, međutim, da ni tada ali ni sada ne postoji potreba da se to otkrije. 

Da nije bilo pisanih tragova o donatorima DB-a možda najbolje pokazuje dokaz koji je televizija B92 objavila u novembru. U tom dokumentu se navodi da je još 6. oktobra tadašnji načelnik DB-a Radomir Marković naredio da se između ostalog unište dokumenta vezana za materijalno-finansijsko poslovanje službe, ali da se očist hard disk u kripto zaštiti. B92 je dokument koji pokazuje da je bilo sistematskog uništavanja dokumentacije službe državne bezbednosti za period od '98. do 2000. godine objavila još u novembru, ali ni povodom tog slučaja nije bilo adekvatne reakcije nadležnih.

Članovi bivše Vlade su u glas tvrdili da su dokazi o uništavanju dokumentacije službe državne bezbednosti prvi put videli u emisiji Insajder. 

B92: Kako je moguće da niko iz Vlade Srbije tadašnje nije znao za taj dokaz? 

V. Popović: Ja ne mislim da to niko nije znao. Pa, ja mislim da je to veliki broj političara kao informaciju dobio, ali da je istog trenutka kao, kao informaciju koju je dobio, istog trenutka tu informaciju i propustio." 

B92: Pa, ko? 

V. Popović: Ministar policije ili kolegijum Vlade, eto recimo kolegijum Vlade, postojalo je to neko telo, to je da tako kažem bila neka izvršna vlast u Vladi i oni su bili informisani o svim podacima koji su se dešavali, pri čemu su i Zoran Mijatović i Goran Petrović radili sve što je do njih, oni su to predali tužiocu. Problem je što je sudstvo u našoj zemlji bilo i tada i danas takvo da šta god da im date, oni kažu - pa, nema ovde dovoljno mesa. To pitanje koje vi postavljate, na kome vi insistirate, ja mislim da ste u pravu što to insistirate, je pitanje za tadašnjeg tužioca. Zašto tužilac na osnovu krivične prijave koju je dobio od policije, u kojoj postoje crno na belo dokazi da su ti, ti, ti i ti ljudi učestvovali u tome, nije pokrenuo istragu. 

B92: Jedan od dokaza bila je, i kako se tek danas saznaje, kaseta koju su Popović i Đinđić dobili od Stanišića na kojoj su snimljeni radikali koji u sali savezne skupštine primaju novac od socijalista. Istraga nije urađena ni tim povodom. 

V. Popović: Meni je tako do kasetu i rekao - nemojte, Miloševića ne treba da jurite ovako, Miloševića treba da jurite na pljačku, to je ono što narod voli, evo ti kaseta. I onda mi je dao kasetu koju je snimila Državna bezbednost u Saveznoj skupštini. Ozvučili su i pokrili kamerama jednu salu gde su radikali na čelu sa onim Crnjaninom dolazili u tu sobu i dobijao svako od njih koverat po 50.000 maraka, 100.000 maraka, ne znam koliko su im davali, ne sećam se. To je trajalo jedno 60 minuta, i onda kao evo vam ta kaseta, dajte tu kasetu, samo na osnovu te kasete možete da ga uhapsite. I onda sam ja tu kasetu uzeo, dobio od njega i predao Petroviću i Mijatoviću.

B92: Bivši načelnik DB-a Goran Petrović potvrdio je da je tokom 2001. od Popovića dobio kasetu koju mu je uručio Stanišić, a na kojoj su snimljeni pojedinici poslanici radikala kako od funkcionera SPS-a primaju mito. Kada smo dobili tu kasetu konsultovali smo se sa okružnim javnim tužiocem Radetom Terzićem, a on je procenio da je taj materijal atraktivan ali ne i validan u krivično pravnom smislu, tvrdi Petrović.

Maja Gojković, SRS: Ja sam bila šef poslaničke grupe, gospodin Nikolić i Šešelj su bili u zatvoru u Gnjilanu, osuđeni na robiju na nekoliko meseci, i nešto se zaista krupno dešavalo oko poslaničke grupe. Posle njihovog hapšenja, prvi dan zasedanja njih jedanaestorica, dakle, izašla iz poslaničke grupe, formirali neku svoju fantomsku grupu i izglasavali potrebne zakone većini, ondašnjoj socijalističkoj... 

A. Timofejev (B92): Znači, tu je de fakto bilo nekakvog plaćanja? 

Maja Gojković: Nikad nismo mogli to da dokažemo, ali smo stalno tvrdili da se to desilo. I ja bih volela da vidim tu kasetu, taj film. Ima nešto, kao advokat ne mogu reći sada stopostotno, ali čim kaseta bude bila prikazana videćete da su to ti ljudi o kojima je Srpska radikalna stranka sve ovo vreme govorila, i eto, dočekali smo Popovića da to potvrdi. 

B92: Poslanici Srpske radikalne stranke, koji su u prvom reagovanju konstatovali da bi ta kaseta bila objavljena da stvarno postoji, u međuvremenu su, po svemu sudeći, promenili mišljenje. 

Popović tvrdi da je jednom pilikom Đinđić Stanišiću predložio da poruči Radovanu Karadžiću da se preda. 

V. Popović: Čim se taj sastanak završio, čim smo mi otišli, on je pozvao svoje najbliže saradnike, spakovali su se i otišli u jednu kuću van Beograda. Tu je bio Brana Crnčević, bio je Ilija Kojić, bio je Mića Stanišić, bivši ministar policije, bili su još neki i proveli su celu noć komentarišući kakva je strategija njihova. Njihova, kakva im je strategija, strategija im je ovi se puštaju niz vodu, to smo ovi mi, okrećemo se Koštunici, kontakti ko koga ima, da vidimo ko je koga u međuvremenu, ko s kim, ko zna i tako dalje, i tako dalje. To je razgovor koji je trajao celu noć, tu su se oni međusobno neki svađali i tako. 

B92: Otkud znate to? 

V. Popović: Znam od jednog od učesnika tog sastanka.

B92: Brana Crnčević tim povodom kaže da je Popović histeričan. Kad ovako laže kao beba ko zna kako će da laže kad odraste, kaže Crnčević, ali takođe navodi da su Popovićevi ljudi verovatno prisluškivali, da je on te izveštaje menjao kako mu je odgovaralo. To znači da sastanak jeste održan, ali da, kako tvrdi Crnčević, nikada nije učestvovao u bilo kom razgovoru koji je bio sadržine koju Popović navodi.

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić:E, sad naravno, njih uzbuđuje kad gospodin Popović kaže, ali ja sam to odavno kazao, ja nisam insajder, nemam pojma, ne znam te činjenice, znam onako kao i svi vi iz novina, da sam ja rekao u svoje vreme, u zaveri koja nije otkrivena, koja je podržavala zemunski klan i jednu grupu predstavnika crvenih beretki. U toj zaveri su učestvovali, rekao sam, delovi crkve, delovi vojske, obaveštajnih službi, pojedini intelektualci srpski, od Akademije do nekih drugih grupacija. E, ja kad sam to rekao, ja nisam insajder, ja to zaključujem na osnovu onoga što u predmetu vidim, što oko predmeta vidim, ali kad gospodin Popović to kaže, onda se uzbuđuju i traže dokaze. Pa, dokaza ima toliko, tušta i tma, dokaza ovoga o čemu govorimo. Taj savez je postignut i on vlada Srbijom. 

Amfilohije Radović (pored odra Zorana Đinđića): "Ubila ga je bratska mržnja, kratkovida i slijepa, koja previđa vječnu istinu da ko se mača maši od mača će i poginuti."

V. Popović: On je patrijarh Srpske pravoslavne crkve, on upravlja pravoslavnom crkvom. On ima najviši čin među oficirima vladikama, pošto je Srpska pravoslavna crkva nažalost u poslednjih desetak godina postala jedna paramilitarna organizacija kojom upravljaju ziloti, koji su u međuvremenu kroz ove ratne godine postali oficiri Srpske pravoslavne crkve, i on ima najviši čin, to je čin pukovnika. I onda ne samo što se pojavio nepozvan, nego što je uzeo za sebe da čita govor koji je bio unapred pripremljen, to je govor koji je unapred pripremljen. 

B92: Pa, to su jake optužbe, na osnovu čega to tvrdite? 

V. Popović: Jesu, ja stojim iza toga imenom i prezimenom. Stojim iza toga i smatram da je jedan od ljudi koji su odgovorni za stanje u kome se država danas nalazi, taj čovek, vladika sa mašinkom i sa kalašnjikovim. To su ljudi koji su zaštitnici Karadžića i Mladića, to su ljudi koji su nesrećni što nismo pobili 5 miliona balija i 4 miliona ustaša, oni su zato nesrećni, oni zato mrze Miloševića, ali su mu na kraju ipak oprostili, jer ipak ih je dovoljno pobio. On je došao na sahranu predsednika Vlade i održao politički govor koji je bio napad na Zorana Đinđića.

B92: Vladika crnogorsko-primorski Amfilohije u pisanoj izjavi navodi da bi zatvor bio najprikladnije mesto za odrastanje Bebe Popovića. Nadali smo se da je Popović za poslednjih nekoliko godina makar malo sazreo i konačno izašao iz bebinskog infantilnog stanja. Nažalost, njegova poslednja izjava pokazuje da je ostao ne samo infantilan, već je nastavio da bude zlobna i lažljiva beba. Uz Vladimira Popovića, Mitropolija osuđuje televiziju B92 zbog omogućavanja nemoralnim ljudima da šire mržnju protiv Boga i crkve. Pojavljivanje na televiziji B92 nekadašnjeg konobara sa beogradskih splavova, vlasnika zavidnog imetka ne samo u Srbiji nego i u Crnoj Gori, više govori o samoj televiziji i njenih sponzorima i nalogodavcima. Blaćenje crkve još jedna je potvrda da su se povampirili svi mrzitelji Boga, s tim što ovoga puta to čine u ime evropske demokratije i otvorenog društva. Takvima je stalo jedino do dubljeg i masnijeg korita, nije važno koja ideologija to korito puni, bitno je da je ono puno i prikladno za lokanje, navodi se u pisanoj izjavi Amfilohija.

 

M. Vasić: Moram priznati da sam očekivao preciznije, uverljivije i konkretnije demantije. Vrlo sam razočaran time što recimo Demokratska stranka Srbije i sveta matera, Srpska pravoslavna crkva dele isto mišljenje - da Bebu treba zatvoriti u ludnicu. Razočaran sam takođe time da neki ljudi od kojih sam očekivao da će nešto više reći na tu temu, nikako da kažu ništa više na tu temu.

V. Popović: I danas čujem da su svi političke žrtve. Politička žrtva je i jedna pevačica, i ona se danas pojavljuje kao politička žrtva, samo što ne kaže javnosti da je ona bila u super bliskim odnosima i kontaktima dnevnim sa ljudima koji su tri meseca pripremali Zorana Đinđića ubistvo, i na je bila svakodnevno sa njima. Ne kaže da je telefon glavnog od njih, vođe, kad ga je policija krenula da sluša, bio kod nje i da joj je on rekao - evo ti telefon, da koristiš moj telefon pošto policija sluša, da bi ložila one policajce. Nije rekla da je trebala da učestvuje, da bude jedna od osoba koja je trebala da pomogne kad se napravi još jedna otmica i da ona bude posrednik, pošto je te ljude poznavala. Nije rekla da je trebala da bude alibi kad se ubije Zoran Đinđić, da se u njenoj kući ljudi kriju. To nije zgodno, nije zgodno da se to kaže, mnogo je zgodnije da se kaže - ja sam politička žrtva.

B92: Svetlana Ražnatović izjavila je za "Kurir" da je šokirana optužbama da je sarađivala s Dušanom Spasojevićem i da je s njim bila u bliskim i svakodnevnim kontaktima. 

Popović kaže da je u akciji "Sablja" uhapšen svako ko je imao bilo kakav kontakt sa Miloradom Ulemekom i pripadnicima zemunskog klana. Iako u javnosti vlada utisak da je taj isti Legija bio zaštićen u vreme Vlade Zorana Đinđića, Popović kaže da to nije bilo baš tako. 

V. Popović: Mi smo s njim imali kontakt u jednom periodu kada je on bio službenik Vlade, ako to mogu tako da kažem, jer je bio službenik jednog dela kojim je upravljala Vlada. 

B92: I kad to više nije bio, bio je penzionisan, zašto je imao državno obezbeđenje? Zašto mu je država dala obezbeđenje? 

V. Popović: To je odgovor koji ni pokojni Zoran Đinđić nije uspeo da sazna i to je odgovor koji treba da da ministar Dušan Mihajlović, jer je on bio taj koji je njemu to obezbeđenje dao. Odnosno, formalno obezbeđenje Miloradu Lukoviću je dao Sreten Lukić, a ja mislim da je Sreten Lukić to dao uz dogovor, sigurno nije dao bez dogovora sa Dušanom Mihajlovićem. A onda, Zoran poludi pa sazove Savet za državnu bezbednost, pa na Savetu za državnu bezbednost pred 15 ljudi pita Mihajlovića - zašto on ima policijsko obezbeđenje. Mihajlović piše i gleda glavom u papir, Zoran mu kaže - ej, ja sam predsednik Vlade, pitam te, reci mi zašto ima Milorad Luković policijsko obezbeđenje. Dušan Mihajlović kaže - obrati mi se pismeno. Zoran mu kaže - smatraj da sam ti se obratio pismeno, ovaj nabije glavu i ćuti.

D. Mihajlović: To je tačno, ali bio sam iznerviran upravo jednim takvim ponašanjem, da me premijer pita za nešto što svi znaju. Znaju da nisam to ni ja uradio, ni Lukić uradio i da je to deo neke priče za koju je on bio odgovorniji od mene, pa imao je mnogo više kontakata i veza sa Legijom i Stanišićem nego ja. 

B92: Vladimir Popović izneo je i tvrdnju da je ambasador SAD Vilijam Montgomeri preko Zorana Živkovića upravljao Vladom Srbije. Živković je rekao da to nije tačno i da ga ne zanima šta priča Vladimir Popović. To isto kaže i Vilijam Montgomeri. Ostali članovi bivše Vlade Batić, Korać, Jovanović kažu da je tačno ono što je Popović rekao. Goran Svilanović takođe je potvrdio Popovićeve navode da su on i Mihajlović putovali tajno u Hag. O događajima o kojima je govorio, a koji su meni poznati, sve je istina. Na osnovu toga zaključujem da je istina i sve ostalo što je rekao, kaže Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova.

M. Vasić: Gospodin Popović je planiran da bude jedan od svedoka u nastavku suđenja u posebnom sudu po procesu za ubistvo Zorana Đinđića, pa će on to tamo ponoviti. Sada će to biti jedna sasvim druga priča ako gospodin Popović sve ovo što je ispričao u Insajderu ponovi u svojstvu svedoka na sudu i to uđe u zapisnik i postane deo predmeta. E, to čini stvar zanimljivijom, ali to moramo da sačekamo da se dogodi.

B92: Pored mnogobrojnih optužbi koje je izneo na račun drugih, Popović je i pored priznanja da su on i Đinđić do pobune crvenih beretki bili u kontaktu sa Jovicom Stanišićem, javno saopštio i da su kontakti sa Ljubišom Buhom Čumetom trajali dosta duže nego što je javnost znala. To je pre svega bilo zbog toga što su pokušavali da ubede Čumeta da postane svedok saradnik, tvrdi Popović. Prema njegovim rečima to je bio jedini način da država krene u obračun protiv mafije. Možda zbog toga što javnost u Srbiji nije navikla na to da neko nešto prizna, usledili su i komentari da je Popović zapravo još jednom sahranio premijera Srbije takvim iskazom. 

Rajko Danilović: Narod želi istinu, šta se sad dogodilo tu i zašto je to izazvalo takvu buru, izazvalo je takvu buru zato što je gospodin Popović, znači, nasuo čašu do vrha i na eks je popio, a mi tu čašu pijemo četiri godine. Svi mi znamo, ovi iskazi koje je on dao to su trojaki iskazi. Ima iskaza koji se odnose na neke činjenice koje smo znali ili uglavnom znali, pa su nam sada razjašnjene. Pa, ima potpuno novih stvari i činjenica koje nismo znali, pa su nam otkrivene. Ima ovih opštih zaključaka i stavova s kojima se mi možemo i ne moramo slagati, ali koji izlaze iz tog činjeničnog stanja.

B92: Posle svega što smo čuli od vas, da li postoji nešto u čemu mislite da ste pogrešili, da li biste nešto promenili kada biste ponovo bili u istoj situaciji? 

V. Popović: Kako ne, pogrešio sam, strašno.... 

B92: Pričamo o periodu u Vladi. 

V. Popović: Pa, da, to i mislim. Kako ne, pogrešio sam strašno puno stvari. I kada bih ponovo bio u toj situaciji nikad više ne bih radio to što sam radio, a to znači - ne bih bio tako blag. Ja sam osoba koja je pre ulaska u Vladu 14 godina radio u stranoj firmi i sa stranim firmama, bio sam nepoznata ličnost, bio sam slobodan, nisam imao potrebu da razmišljam da li imam obezbeđenja, nemam obezbeđenja, gde ću živeti, kako ću živeti i koliko me to košta, da li mi trebaju advokati, ne trebaju, da li ugrožavam druge ljude zbog toga što su mi bliski, nisu mi bliski. Mislim, nisam imao nikakvu potrebu da u svemu tome budem. Ne sanjajući da će me život dovesti u takvu situaciju u kojoj sam danas. 

B92: Je li ta situacija da vam je život danas ugrožen? 

V. Popović: Pa, kako nije. 

B92: A čija ste meta? 

V. Popović: Pa, čija nisam? 

B92: Je li to zbog toga što ste u ratu s celom Srbijom? 

V. Popović: To je zbog toga što govorim ovako kao što govorim, zbog toga što iznosim podatke, zbog toga što direktno optužujem, zbog toga što, ako ste primetili, ja se ne obraćam puno javnosti. Ja sam uradio samo dva novinska intervjua i oni su podigli ogromnu prašinu, ali ako ste primetili, niko ništa nije tu demantovao, sem što su me posle toga vređali. Niko nije podneo protiv mene niti jednu krivičnu prijavu ili rekao - hajde, dođi da dokažeš ovo ili da dokažeš ono. A sve to što sam rekao ili najveći deo toga što sam rekao ispostavilo se danas da je tačno. 

M Vasić: Uvek se setim jedne sjajne definicije iz ranih '60-ih godina koja glasi da je skandal jedini vid demokratije u totalitarnom društvu. Skandal je demokratska pojava, definitivno, jer bez skandala se neke stvari jednostavno razrešiti ne dadu. Mislim da je Popović napravio jedan skandal sa ovim, pa ćemo sada da vidimo onda šta je istina, koliko je istina, o čemu se tu radi i gde smo.

INTERVJU - VLADIMIR BEBA POPOVIĆ