100 evra za mlade, pomoć penzionerima, zdravstvenim radnicima… da li je država odustala od planiranja budžeta?

Na novčanu pomoć građanima u poslednje dve godine potrošeno je preko milijardu evra. Iako je Fiskalni savet upozorio da se zbog toga država zadužuje, da su ovakve mere neefikasne i neopravdane, jer se novac neselektivno deli i onima kojima pomoć nije potrebna, izvesno je da će država i ove godine biti „široke ruke“. Bar do aprilskih izbora.

Cilj države ne bi trebalo da bude da deli pare bilo kome već da uredi sistem, rekao je Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

„Država prvo deli pare koje nisu planirane i koje nisu neophodne u ovom trenutku i to se nastavlja gotovo dve godine od kada je kovid krenuo i postavlja se pitanje da li smo mi odustali od sistemskog budžeta gde ćemo da planiramo kako ćemo da trošimo pare u narednih godinu dana ili smo otvorili kasu pa kako se kome prohte tako ćemo da delimo pare“, rekao je Radosavljević u Markeru.

Da je pomoć mnogima potrebna pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu - svaki peti građanin Srbije je u riziku od siromaštva. Čak 88% ispitanika se oseća siromašnim. 

Svako ko ostvaruje mesečne prihode od 22 hiljade dinara – ne smatra se da je u riziku od siromaštva. Tako kaže statistika, a u organizaciji Secons, koja analizira životni standard, kažu da je granica od 22 hiljade dinara nerealna.

„Izvolite sami pa rekonstruišite život jedne osobe sa 22 hiljade mesečno sve i da ima svoju kuću, dve sijalice u kući, greje se na najjeftinije moguće, recimo na neka drva koja može jeftino da kupi, neka plati ostalo i neka se prehrani od tog novca“, kaže Slobodan Cvijić iz organizacije Secons. 

Celu emisiju Marker pogledajte OVDE.