14 godina od paljenja američke ambasade, suđenje ponovo odloženo

U sudnici su se danas pojavili optuženi Mladen Kuribak, u vreme mitinga načelnik Uprave policije MUP-a, tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, kao i optuženi načelnik u Žandarmeriji Zoran Rašković i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković. Suđenje je, međutim, odloženo zbog nedolaska prvooptuženog Slobodana Vukolića, bivšeg načelnika Uprave policije Beograda, koji je svoj izostanak opravdao ranije zakazanom stomatološkom intervencijom.

U sudnici se danas pojavio svedok Nedeljko Munjas, ali je odbrana ostalih okrivljenih od suda tražila da pretres bude odložen kako bi i prvookrivljeni Slobodan Vukelić mogao da mu postavi pitanja. Sudija Ivana Ramić naredni pretres zakazala je za 15. mart.

Postupak za utvrđivanje odgovornih policijskih službenika koji su svojim nepostupanjem doveli do toga da ambasada SAD ostane nezaštićena obeležen je odugovlačenjem, najpre istrage, a zatim i sudskog postupka. Optužnica protiv petorice policijskih funkcionera podignuta je tek u aprilu 2017, a na njeno potvrđivanje čekalo se još dve godine.

Za sve to vreme, u javnosti se spekulisalo da je neko naredio policiji da ne štiti ambasade, ali optužnica na to pitanje nije dala odgovor. A nisu ni optuženi kojima je suđenje počelo u oktobru 2020. godine.

Prvooptuženi Vukolić, koji je rukovodio štabom, formiranim zbog mitinga, tvrdio je da nije imao ovlašćenja da upravlja policijom i da je imao svoje nadređene. Bjelić je na sudu tvrdio da je Vukolić bio na čelu štaba i da je „njegova bila zadnja”, dok je Kuribak tvrdio da je tog dana bio u beogradskoj policiji sa zadatkom da o svemu informiše direktora policije Milorada Veljovića.

Napad grupe huligana na strane ambasade 2008. godine

Diplomatska predstavništva u Beogradu napadnuta su 21. februara 2008. posle mitinga „Kosovo je Srbija“ koji su organizovali tadašnja vlada Vojislava Koštunice i Skupština Srbije. Miting je završen nešto posle 18 sati. Grupa huligana odvojila se i krenula Ulicom kneza Miloša. Prvo je napadnuta Ambasada Turske, da bi nešto posle pola sedam bila napadnuta i zapaljena Ambasada SAD, a zatim je napadnuta i Ambasada Nemačke. U požaru u američkoj ambasadi smrtno je stradao Zoran Vujović, jedan od demonstranata.

Optužnica otkriva da je postojala šifrovana depeša Direkcije policije, a da je na dan mitinga napravljen i plan obezbeđenja skupa koji je sačinila Uprava za grad Beograd. 

Prema planu, odredi žandarmerije trebalo je da zapreče raskrsnicu Nemanjine i Kneza Miloša kod Vlade Srbije koja je nekoliko stotina metara od Ambasade SAD-a. Iako je bilo predviđeno da štab policije takvo naređenje izda, naređenja, prema navodima optužnice, nije bilo.

Tužilaštvo je optužnicom potvrdilo navode Insajdera da je jedinici policije koja je neposredno štitila Ambasadu SAD-a naređeno da se povuče, i da je Ambasada ostala nezaštićena. U optužnici se navodi da je jedinica koja je neposredno štitila Ambasadu prvo povučena iz Kneza Miloša u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a onda u policijsku stanicu Savski venac.

Tek nakon što su ambasade napadnute, Ambasada SAD-a i zapaljena, odredima žandarmerije koji su bili u blizini naređeno je da deluju. Odred žandarmerije iz Kraljeva, međutim, umesto da krene ka Ambasadi skrenuo je na suprotnu stranu. Divljanje ispred Ambasada završeno je tek nakon što je protivteroristička jedinica MUP-a izašla na ulicu i sa bornim kolima potisnula masu i uspostavila red.

Ostalo je nepoznato i ko je od huligana zapalio Ambasadu. Pred Višim sudom za ovo delo sudilo se sedmorici optuženih. Četvorica su bila osuđena na uslovne kazne koje je 2019. ukinuo Apelacioni sud, dok su trojica ranije oslobođena.