24 godine od prvog ubistva na stadionu: Huligani i dalje poručuju da su jači od države (VIDEO)
Vreme je stalo kada je reč o obračunu države sa huliganima koji se kriju iza navijačkih grupa. I tako je već 24 godine, odnosno od dana kada se dogodilo prvo ubistvo na stadionu. Tada su tokom 113-og večitog derbija, sa južne tribine stadiona Partizana, ka severu poletele signalne rakete, a jedna od njih pogodila je u vrat sedamnaestogodišnjeg Aleksandra Radovića koji je tako nastradao na stadionu. Međutim, za ubistvo, do danas, niko nije odgovarao, jer je ceo dogadaj okarakterisan kao izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo iako tokom postupka nije utvrdjeno ko je ispalio baš tu raketu, osuđena su osmorica huligana na zatvorske kazne od osam od 23 meseca. Od tada do danas nastavljeno je sa divljanjem huligana i na stadionima i van njih. Navijačke grupe samo su paravan pojedincima za bavljenje krivičnim delima koja nemaju veze sa najvijanjem. Država uglavnom ne reaguje.
Huligani u Srbiji već decenijama pokazuju da su jači od sistema, jer država i njene institucije na incidente koje izazivaju huligani jednostavno ne reaguje. Incidenti su brojni, krivična dela još brojnija, a sankcija gotovo i da nema. Zato nasilja ima sve više - na svakom koraku i među sve mlađom populacijom. Pre desetak dana jedna grupa maloletnika palicama i oštrim predmetima napala maloletnika - u popodnevnim časovima usred Pančeva i to samo zato što je na garderobi imao obeležje Crvene Zvezde. Optuženih i odgovornih za taj napad, kako se zaključuje na osnovu odgovora koje je Insajder dobio od Višeg tužilaštva, još nema.
"Predistražni postupak je u toku. Izdato je više naredbi za pretres stana i drugih prostorija čiji su korisnici maloletna lica, a za koje postoji sumnja da će se pronaći predmeti važni za krivični postupak, kao i naredba za dostavljanje zadržanih podataka sa više brojeva mobilnih telefona za koje postoji sumnja da su korišćeni od strane učesnika ovog događaja", odgovor je Višeg tužilaštva u Pančevu.
I to je samo jedna u nizu brutalnih scena u kojima glavnu ulogu imaju huligani. Samo u proteklih nekoliko meseci, u Surčinu su pretučeni mladići dok su ispisivali grafit "Partizana", dve grupe huligana sukobile su se u autobusu naočigled ostalih putnika, napadnut je i kapiten fudbalera Crvene zvezde Milan Borjan, a nije izostalo i novo crtanje mete novinarki i urednici Insajdera Brankici Stanković.
I sve to je prošlo bez ikakve reakcije države. Kao što je prolazilo i višegodišnje divljanje navijača, što je na kraju 2009. rezultiralo ubistvom navijača - francuskog državljanina u centru Beograda. Delovalo je da je država tada odlučila da konačno huliganima stane na put.
"To nije poruka pretnje, nego jasna odlučnost ove države da se uvede red i da se borba protiv nasilja podigne na viši nivo u centar svih prioriteta", rekao je Boris Tadić tadašnji predsednik Srbije prvog oktobra 2009.
U pozadini je, kako je otkriveno u serijalu Insajder "Nemoć države", bila odluka države da još jednom pobegne od suštinskog rešavanja problema. Umesto da se procesuira više stotina krivičnoh prijava koje je do tada policija godinama podnosila protiv pojedinaca iz navijačkih grupa - tadašnje Republičko tužilaštvo podnosi inicijativu za zabranu određenih desničarskih i navijačkih grupa. Ono što je bilo jasno iz sadržaja inicijative jeste da je državnim institucijama sve bilo dobro poznato.
"U suštini, reč je o kriminalnim grupama, kojima je sport samo povod za nasilje. To uopšte nisu navijači, u smislu poštovalaca i ljubitelja sporta, već grupno organizovani nasilnici i razbijači", napisao je, između ostalog, Republički javni tužilac u inicijativi.
Da je reč o kriminacima koji se kriju iza navijačkih grupa ispostavilo se kao tačno i deset godina kasnije - a posle hapšenja pripadnika klana Veljka Belivuka; inače vođa navijača Partizana optužen je za najmonstruoznija krivična dela. Odgovori vlasti za sve to vreme bili su samo izgovori za to što se zakon ne primenjuje dosledno. Najotvoreniji odgovor dao je 2016. tadašnji premijer, odgovarajući na pitanje Insajdera.
Na pitanje Insajdera da li je ekspozeu zastupljen problem i pitanje borbe protiv huligana, Vučić je rekao da o tome nije pisao jer je to teško pitanje jer je za takvu borbu neophodan društveni konsenzus.
Jedini krovni dokument koji se sistemski bavio pristupom borbi protiv huligana jeste Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine. Od 2018. do danas nema nove Strategije, niti nekog drugog krovnog dokumenta, kao što nema ni odgovora na pitanje Insajdera da li na taj način država poručuje da nasilja na sportskim priredbama nema. Na ključno pitanje da li je, i pored svih zakona i institucija, u državi u međuvremenu stvoren društveni.
Izvor: Insajder