Ambasadorka Nemačke: O iskopavanju litijuma se u Srbiji raspravlja na kontroverzan način, zabrinutost građana shvatamo ozbiljno

Koliko pratite situaciju u vezi sa potencijalnim iskopavanjem litijuma u Srbiji? Kako gledate na veliku podeljenost i zabrinutost srpskog društva po ovom pitanju, na proteste koji se tim povodom organizuju, na upozorenja pojedinih stručnjaka o štetnosti projekta „Jadar“ po životnu sredinu...?

"Obezbeđivanje održivog snabdevanja Evrope kritičnim sirovinama, prevazilaženje jednostranih zavisnosti i puno iskorišćavanje ekonomskih potencijala vezanih za upotrebu kritičnih sirovina u interesu je svih nas. To je cilj strateškog partnerstva između EU i Srbije o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima koje je potpisano u julu. To partnerstvo, između ostalog, predviđa razmenu znanja i tehnologija u vezi sa održivim istraživanjem, eksploatacijom, preradom i reciklažom sirovina – uz pridržavanje visokih ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda i praksi. Spremni smo da tome doprinosimo nemačkom ekspertizom. Zabrinutost stanovništva zbog mogućih posledica rudarskih projekata po čoveka i životnu sredinu shvatamo veoma ozbiljno. Socijalni standardi, zaštita životne sredine, očuvanje biodiverziteta i minimizacija rizika važni su ciljevi kako za nas tako i za nemačke kompanije i potrošače. Vidimo da se o ovoj temi u Srbiji i dalje raspravlja na kontroverzan način. Važno je dati prostora diskusiji zasnovanoj na činjenicama, a da taj prostor uključuje sve aktere, da stvara zajedničko razumevanje projekta, njegovih izazova, ali i mogućih pristupa njihovom rešavanju. To ćemo podržati", kaže u razgovoru za Insajder ambasadorka Nemačke.

Nemačka će dati svoj doprinos snabdevanju litujumom

Kakvo je stanje u vezi sa iskopavanjem litijuma u Nemačkoj? Koliko toga ima, koliko se poštuju ekološki standardi, šta je u planu u vašoj zemlji?

"U Nemačkoj su trenutno u toku radovi na razvoju nalazišta litijuma u basenu Gornje Rajne i u Rudnim gorama u Saksoniji. Pripreme su u punom jeku. Kompanije, pokrajinske i savezne vlasti, naučne institucije i civilno društvo rade zajedno na identifikaciji održivih procesa koji, s jedne strane, obezbeđuju dugoročno snabdevanje i, s druge strane, štite životnu sredinu i ljude. Zelena tranzicija je zajednički izazov za Evropu. Nemačka će dati svoj doprinos takođe kada je u pitanju snabdevanje važnim resursima kao što je litijum."

Nemačka je najveći investitor u Srbiji. Šta privlači investitore da ovde ulažu? I da li je u planu skorašnji dolazak nekog novog?

"Srbija je atraktivna lokacija za nemačke kompanije. Njen geografski položaj, industrijski potencijal i visokokvalifikovani i motivisani radnici samo su neki od razloga zašto nemačke kompanije ovde posluju. Perspektiva pridruživanja EU takođe igra ključnu ulogu. Što se Srbija bude više približavala pravnim tekovinama EU, uslovi za ulaganja za nemačke, evropske i domaće kompanije će biti bolji. Rastuća regionalna integracija na Zapadnom Balkanu, na primer u okviru zajedničkog ekonomskog prostora i punog korišćenja potencijala CEFTA sporazuma, dodatno jačaju privlačnost Srbije."

Želimo Srbiju u EU

Novi izveštaj Evropske komisije ne beleži znatni napredak u pregovorima Srbije o članstvu u EU. Kako ubrzati evropski put? Da li imate utisak da je Beograd „zaglavljen“ u ovom procesu?

"Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji odražava stanje pripremljenosti Srbije za članstvo u EU. On ističe i napredak i postojeću potrebu za reformama. Prema tome, izveštaj je svojevrsna mapa puta: cilj je očuvati postignuti napredak i postati aktivniji u oblastima u kojima je napredak do sada izostao. Ovo poslednje važi, pre svega, za područje „fundamentals“-a, to jest osnovnih prava i sloboda koji u EU važe za sve ljude: sloboda, demokratija, ravnopravnost i vladavina prava. Uz Srbiju smo u tom reformskom procesu. Želimo Srbiju, što je pre moguće, pozdraviti kao članicu u EU. Na to je usmerena nemačka podrška Srbiji, kako na bilateralnom, tako i na regionalnom planu."

Nedavno smo od predsednika Aleksandra Vučića čuli da bi Srbija odmah bila primljena u EU ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova i uvela sankcije Rusiji. Da li je to baš tako?

"Zajednička spoljna i bezbednosna politika je stub delovanja Evrope. Upravo zbog aktuelnih geopolitičkih preokreta ćemo kao Evropljani morati da preuzmemo sve veću odgovornost za bezbednosnu politiku. I moraćemo pokazati da u ključnim pitanjima spoljne i bezbednosne politike govorimo jednim glasom. Međutim, Evropska unija znači mnogo više od toga, između ostalog: podsticanje evropskih vrednosti i dobrobiti njenih građanki i građana, slobodu, bezbednost i vladavinu prava, dalji razvoj njenog unutrašnjeg tržišta, zaštitu životne sredine i klime, tehnološki napredak, kao i unapređenje socijalne pravde i ravnopravnost muškaraca i žena. Baš o tome se radi u reformskim procesima koje zemlje kandidati moraju da sprovedu, a čiji se napredak meri svake godine."

Da li bi Brisel, zbog geopolitičkih okolnosti, možda mogao da „progleda kroz prste“ zemljama Zapadnog Balkana, odnosno da li bi region mogao u skorijoj budućnosti da bude primljen u Uniju čak i u slučaju da države ne ispunjavaju sve kriterijume?

"Kriterijumi za pristupanje obezbeđuju da se nove države članice mogu bez teškoća integrisati u strukture i procese Evropske unije. To zahteva od svih kandidata da sprovedu ambiciozne reforme. Cilj Plana za rast za države Zapadnog Balkana, kao i njegove reformske agende, jeste da doprinese bržem sprovođenju neophodnih reformi. Srbija ima potencijal da bude među onima koji u tome prednjače. Podržavamo Srbiju u tome da iskoristi taj potencijal", kaže za Insajder ambasadorka Anke Konrad.

Politička kriza u Nemačkoj

Nemačku potresa politička kriza - koalicija kancelara Olafa Šolca se raspala, ide se na nove izbore... Kako će se ovo odraziti na stanje u Nemačkoj, ali kako bi moglo da utiče i na EU?

"Jasno je da će Nemačka imati prevremene izbore početkom sledeće godine. Međutim, možemo se osloniti na jasne pravne propise koji obezbeđuju funkcionisanje Savezne vlade do formiranja nove vlade. Stoga se, između ostalog, radujem što ćemo sledeće nedelje ovde u Beogradu voditi bilateralne pregovore o razvojnoj saradnji sa Srbijom. To pokazuje da Nemačka i dalje čvrsto stoji uz Srbiju. Jedno je takođe sigurno - mi ćemo nastaviti da ispunjavamo svoje spoljnopolitičke obaveze. Osnovni principi naše spoljne politike ostaju i dalje smernice. To uključuje jasnu posvećenost Evropskoj uniji, NATO-u i našim transatlantskim partnerima. To uključuje naše globalno zalaganje za mir, bezbednost i održivi razvoj. A to takođe uključuje naše angažovanje zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana i za njih."

Svetska javnost je prethodnih nedelja s velikim interesovanjem pratila izbore u SAD. Kako bi na svetsku politiku mogao da se odrazi povratak Donalda Trampa? Mislite li da je realno, recimo, njegovo obećanje da će brzo okončati rusko-ukrajinski rat?

"Transatlantski odnosi i naše partnerstvo sa SAD spadaju u temeljna načela naše spoljne politike koja sam upravo spomenula. SAD jesu i ostaće naš najvažniji saveznik van Evrope – i pod Trampovom administracijom. Naše partnerstvo sa Sjedinjenim Državama zasnovano je na dugoj zajedničkoj istoriji, zajedničkim interesima i zajedničkim vrednostima kao što su sloboda, međunarodno pravo i demokratija. A da se ove vrednosti moraju braniti, trenutno vidimo u Ukrajini, gde se ljudi skoro 1.000 dana brane od ruskog agresorskog rata i rizikuju svoje živote da bi se borili za slobodu, međunarodno pravo i demokratiju. Svi želimo da se ovaj rat brzo završi. „Zamrznuti“ sukob u kojem Rusija zauzima velika područja Ukrajine i čini zlodela nije pravi mir. Zato je toliko važno postići trajan i pravedan mir. U tom cilju, nastavićemo da podržavamo Ukrajinu zajedno sa našim partnerima", zaključila je ambasadorka Nemačke u Beogradu.

Novinar Boban Karović