Abazović: Vlast u Crnoj Gori priča o identitetu kako bi izbegla priču o organizovanom kriminalu i korupciji (VIDEO)

Na pitanje šta je u Crnoj Gori sprečilo državu i društvo da se, umesto identitetskim pitanjima, bavi onim suštinskim – migracijama, činjenicom da je nacija sve starija, obrazovanjem i kulturom, Abazović je rekao da određene političke elite stalno žele da kopaju dodatne rovove kako bi štitile svoje pozicije.

"Jedna strana je to radila zbog sprege organizovanog kriminala sa bivšim vlastima, a sadašnja vlast, čini mi se, nema nikakvu drugu zdravu ideju nego jednostavno pokušava ponovo da reciklira taj narativ kako bi, na neki način, delovali na emotivnu komponentu kod svakog građanina pojedinačno i kako bi čuvala status koji su trenutno ostvarili. Mi smo 30. avgusta 2020, kada su se desile promene, pokrenuli taj demokratski točak i ne mislim da se nisu ovde ostvarilile neke istorijske stvari, vratio se suverenitet građanima, oni sada ipak i kažnjavaju i menjaju i biraju na mnogo slobodniji način nego što je to bilo, ali i dalje nismo izašli iz te balkanske međe", rekao je Abazović.

"Cilj je degradiranje Ustava"

Kaže da bi voleo da neke politike koje zastupa njegova stranka imaju veći značaj u društvu, da budu više prihvaćene...

"Da se evropski duh konačno artikuliše na jedan dobar način, koji bi značio napredak i koji bi značio da su ljudi jednaki pred zakonom bez obzira na njihov identitet i na njihove posebnosti, na koje smo ponosni, ali vidimo da se to ne dešava. Dosta je napora uloženo, videćemo u narednom periodu... Ne možemo sad da budemo ni potpuno pesimistični, neke stvari su se ipak značajno pomerile sa mrtve tačke, naročito kad je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali ostalo je dosta toga što treba unapređivati u narednom periodu. Na Balkanu je svuda ista priča - ljudi žele da deluju samo politički, zaštitnički prema narodu kojem pripadaju, prema nekim strukturama koje misle da treba da isrpljuju, a na kraju dana niko za taj narod ništa uradio nije", dodao je Abazović.

Nakon objavljivanja rezultata popisa u Crnoj Gori su se pojavile inicijative da srpski postane, pored crnogorskog, službeni jezik, iako je on službeno u upotrebi i suštinski se ništa ne bi promenilo. Međutim, da bi se to dogodilo, neophodna je promena Ustava, a za to je poprilično komplikovana procedura. Abazović kaže da podržava svaku vrstu ravnopravnosti i osvajanje sloboda građana, ali naglašava se ovde zapravo ne radi o neravnopravnosti jezika. 

"Ovde se radi o pokušaju da počne promena Ustava Crne Gore, koja treba da ima za cilj da se degradira najviši pravni akt i da se na taj način degradira država. I oni su se samo setili tog jednog segmenta, koji se odnosi na jezik. U čemu je razlika je li u službenoj ili neslužbenoj upotrebi? Evo ja možda ovaj jezik kojim govorim nazivam crnogorski, vi verovatno nazivate srpski, ali koja se reč ne razume? To su ta pitanja na kojima se želi stvarati razdor umesto da približavamo narod, da ga mirimo, da gledamo kako zajednički da unapređujemo njegov ekonomski standard, da još više ostvarujemo slobode, da idemo prema EU, da ostvarimo veću mobilnost svih naših građana...", naveo je sagovornik "Svet i mi". 

Neće proći ideja o zakonu o stranim agentima

Kako kaže, popis je u Crnoj Gori pokazao neke katastrofalne činjenice, poput one da u većini opština opada broj stanovnika.

"To su stvari koje su alarmantne. Očekivao sam od nove većine da će, shodno tome, odmah da reaguju, da kažu da će pripremiti neki set mera, kojim će nešto da se promeni u narednih deset godina vezano za demografiju, a ne da ćemo mi sada opet da se hvatamo za vratove ko je Crnogorac, ko je Srbin", kaže on.

Abazović je komentarisao i to što je deo vladajuće kolacije pustio u javnost, kao svojevrstan probni balon, ideju o uvođenju zakona o stranim agentima.

"Zamislite čega su se dosetili... Kažu - mi to radimo prema američkom modelu. Zamislite državu od 630.000 stanovnika koja upoređuje sebe sa prvom supersilom sveta... Zamislite ljude koji žele ovde da ugase NVO sektor, da ugase donacije civilnom sektoru, koje su potpuno legitimne i legalne u Crnoj Gori... A oni (vlast) imaju narativ da su za EU, za više sloboda... Isto kao i za Ustav, to su samo loši i bezidejni pokušaji da se na mala vrata uvede neka velika kontrola unutar jednog malog sistema kakav je crnogorski. Veliki broj građana već je iskazao nezadovoljstvo u vezi s tim, ali ja sam siguran da takve inicijative neće proći ni u parlamentu. Mi u ovom trenutku imamo parlamentarnu većinu koja je ideološki vrlo raznolika i koju ne povezuje nikakva nit osim želje za posedovanjem fotelja i funkcija. Mi imamo najveću vladu u svetu - imamo jedno ministarstvo više nego Indija, koja ima milijardu i po stanovnika. Mi imamo 33 ministra", naveo je lider URA.

Imamo problem sa sudskom vlašću

U Crnoj Gori je za poslednjih godinu dana na slobodu pušteno 30 pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, jer im u roku od tri godine nije bila izrečena prvostepena presuda. Od 2017. do danas bilo je 70 takvih slučajeva. Neki su nakon izlaska iz pritvora učestvovali u ubistvima, neki su bili meta ubicama, a neki su počinili nova krivična dela, ali većina slobodno šeta crnogorskim ulicama. Abazović kaže da se i zbog ovakvih stvari u Crnoj Gori sada priča o priča o identitetskim pitanjima.

"Nova većina ne želi da priča o organizovanom kriminalu i korupciji i, da bi popunili prostor u javnom mnjenju, oni su se ponovo uhvatili tema vezanih za identitet. Ovo su sve stvari tačne. Ja ne mogu direktno da optužim izvršnu vlast. Mi imamo veliki problem sa sudskom granom vlasti. Sudska grana vlasti u Crnoj Gori je jedina netaknuta. Znači, ona nije doživela nikakav refresh. I zbog toga nam se dešavaju ove stvari koje se dešavaju. Moja vlada je donela promene koje su se odnosile na promenu Zakona o državnom tužilaštvu, došli su hrabri ljudi i taj segment je počeo da daje rezultate. Specijalno državno tužilaštvo, na čelu sa gospodinom Novovićem, radi u mnogo složenom ambijentu i u takvom ambijentu isporučuje istorijske rezultate. Isto radi specijalno policijsko odeljenje, na čijem čelu je Predrag Šuković, i određena odeljenja unutar MUP koja su se transformisala za vreme prethodne vlade. To je ono što ova nova većina još nije srušila", naveo je on.

Balkanski kartel prisutan širom regiona

Ističe i podatak da je 2023. bila godina, nakon dugog niza godina, u kojoj se u Crnoj Gori nije desilo nijedno mafijaško ubistvo, odnosno pripadnici klanova nisu ubili nekog sa suparničke strane. 

"Ta ubistva su se vratila nedavno na ulice Crne Gore, kada je snajperom u svojoj rodnoj kući ubijen pripadnik jednog organizovanog kriminalnog klana. Samo da znaju građani o čemu se radi - ovde se ne radi o nekim škaljarcima i kavčanima, o nekim grupama koji dolaze isključivo iz Crne Gore, kako to neko želi tako da prikaže, ovde se radi o balkanskom kartelu. Balkanski kartel je podeljen na više podgrupa, na više tih klanova i oni deluju svuda u regionu, pa i u Republici Srbiji", kaže Abazović.

Prema njegovim rečima, saradnja crnogorske vlasti, dok je on bio njen deo, sa Srbijom po pitanju borbe protiv kriminala bila je blagotvorna. Ocenjuje i da su za Crnu Goru najbolje godine u borbi protiv organizovanog kriminala bile 2022. i 2023. 

"Za Crnu Goru je najveća pomoć dosad bila kada smo uspostavili ponovo saradnju sa Europolom, jer nam je Europol u jednom trenutku, kad je bio prethodni režim, stavio embargo na slanje dokaznog materijala, odnosno skaj aplikacija kojom su komunicirali kriminalci. Od momenta kad smo mi to odblokirali bili smo u situaciji da zaista procesuiramo mnogo i mnogo lica. Ja se nadam da će se slična stvar desiti i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Kosovu i u drugim mestima, jer je ovo sve deo jednog velikog kartela koji nema direktnu vezu samo sa jednom državom, nego su ovo povezana lica koja na kraju taj kokain najviše švercuju u zemljama Zapadne Evrope", rekao je Dritan Abazović.

Izvor: Insajder