Advokatica: Aktivista izručen Bahreinu uprkos preporuci Evropskog suda za ljudska prava

„Uvidom u spis predmeta utvrdili smo da je pre njegovog izručenja u ponedeljak Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo informaciju da je privremena mera izdata. Postoji dokaz u sudskom spisu da Ministarstvo unutrašnjih poslova obaveštava sud da oni imaju saznanja od Interpola da je izdata privremena mera i moli sud da mu kaže šta sad dalje da rade. Sud ga upućuje na Ministarstvo pravde kao nadležnog za postupanje u ovom predmetu“, rekla je Trkulja.

Kada je politički aktivista Ali Ahmed Džafar Muhamed došao u Srbiju – ne zna se, ali se zna da je u Srbiji zatražio politički azil. U ekstradicionom pritvoru, gde se čekala odluka o izručenju, nalazio se od 3. novembra 2021. Kako je naveo, u Kraljevini Bahrein, svojoj državi porekla, bio je mučen, a pošto je u odsustvu i osuđen na doživotnu kaznu zatvora, strahovao je da mu može biti izrečena i smrtna kazna.

Uprkos tome što je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da do 25. februara proveri navode o torturi od koje je Muhamed pobegao, Srbija, kao članica Saveta Evrope, oglušila se o tu odluku i političkog aktivistu juče poslala nazad u državu iz koje je pobegao.

Dok Evropski sud za ljudska prava zahteva objašnjenje takvog postupka, Ministarstvo pravde za sada ćuti.

Naredni korak, prema rečima advokatice Ane Trkulje, biće ponovo obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava kako bi se utvrdila povreda.

„Pretpostavljam da će dosuditi neku naknadu nematerijalne štete. Ne mogu da prejudiciram kakva će odluka biti, ali mislim da će biti u korist lica koje je, nažalost, već izručeno i ne znam da li će on uopšte moći da uživa ikakve koristi od te odluke“, rekla je Trkulja u emisiji Marker.

Slučaj kurdskog aktiviste - još jedna deportacija suprotno preporuci

Ovo nije prvi slučaj u kome se Srbija oglušila o preporuke i odluke međunarodnih institucija čiji je član, ali je s druge strane time izašla u susret zemljama koje su poslednjih godina visoko na listi privrednih partnera Srbije. 

Podsećamo, Srbija je 2017. godine Turskoj izručila kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza, uprkos dopisu Komiteta Ujedinjenih nacija u kome je traženo da se izručenje odloži. Iz Ministarstva pravde tada su tvrdili da je dopis stigao nakon što je tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović potpisala odluku o izručenju.

Gošća Markera Ana Trkulja bila je advokatica i Dževdetu Ajazu. 

„Ono što mi znamo jeste da do sada nikakav nadzor nije izvršen, gospodina Ajaza niko nije posetio recimo od strane naših diplomatskih predstavnika tamo. Nikakva šteta njemu nije nadoknađena. Mi smo na početku imali dogovor da će se postići neko poravnanje, mi smo podneli zahtev za mirno rešenje spora. Na taj zahtev niko nije odgovorio. I trenutno se nalazimo pred sudom u sudskom sporu gde tužimo državu za naknadu štete. I čeka se epilog“, objašnjava Trkulja.

Upitni kriterijumi za izručenje

 U slučajevima izručenja državljana Turske i Bahreina, međunarodne organizacije su reagovale. Postoje međutim situacije kada Srbija ignoriše zahteve za ekstradiciju. Primeri takvih slučajeva su bivši predsednik Crne Gore i Državne zajednice Svetozar Marović, kao i bugarski biznismen Cvetan Vasilev. Obojicu potražuju njihove zemlje zbog finansijskih krivičnih dela - i obojicu Srbija ne izručuje.

Celu emisiju Marker pogledajte OVDE.