Alarmantni podaci PISA testiranja: Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola bez funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici (VIDEO)
PISA istraživanja pokazalo je da su rezultati učenika u Srbiji u poslednjih deset godina, kako kažu, nepromenjeni. U poređenju sa 2018. godinom razlika nije velika - zabeležen je manji uspeh u nauci, čitanju i matematici. Ipak, istraživanje pokazuje da su razlike velike unutar samog školskog sistema. Postignuće učenika iz gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola razlikuju se i do 150 poena.
Stanje u Srbiji poslednjih 10 godina je nepromenjeno – kada je u pitanju funkcionalna pismenost srednjoškolaca. Od 80 zemalja čiji đaci učestvuju na PISA testiranjima - Srbija je na 40 mestu. Nekadašni ministar prosvete Srđan Verbić kaže da ga to ne iznenađuje, ali upozorava da se pažnja ne posvećuje pravim problemima.
"Mislim da na PISA testu postoji veliki broj veoma alramantinih podataka na koje uopšte ne obratimo pažnju govoreći o tome samo mestu na rang listi kao da je u pitanju sportsko takmičenje", kaže nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić.
Jedan od problema jeste i to što su velike razlike između učenika gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola. Najveći nivo funkcionalne pismenosti dostižu upravo gimnazijalci, zatim učenici četvorogodišnjih stručnih škola. Međutim - između 79 i 95 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici.
"Kod nas u trogodišnje srednje stručne škole idu učenici koji su prvo dosta lošiji po svom znanju koje su pokazali u školi, po svojim postignućima. Ali isto tako i učenici koji dolaze iz sredina gde nemaju podršku u porodici, gde su lošijeg socioekonomskog statusa, oni idu u trogodišnje srednje stručne škole uglavnom i oni imaju lošije rezultate na bilo kom testu. Ako se pogleda završni ispit, oni koji su imali loši rezultati na završnom ispitu, oni su otišli u te škole," kada kaže Verbić.
Novi podaci pokazuju da je u 18% školama navedeno da im nedostaje nastavno osoblje i stručni kadar. Bivši ministar prosvete ističe da je, između ostalog problem - neiskrenost direktora škola.
"Samo je Bugarska imala bolji odgovor od nas u smislu ne, mi nemamo nikakav problem sa kadrom, kod nas je sve super. Šta nama to govori? Nama to govori da su zapravo direktori potpuno neiskreni kad im neko postavi takvo pitanje. Francuzi su odgovorili da imaju strašan problem sa kadrom, a mi nemamo nikakav. Da li je to naša realnost", pita Verbić.
Ističe da PISA test nije jedino šta treba gledati kada se govori o nivou znanja, te da je problem kada istraživanje saopštavaju organi vlasti, umesto istraživača i ljudi iz struke.
"Mislim da prvo treba vratiti PISA u ruke istraživača, nezavisne grupe ljudi koja nema aspiracije da to prikaže na pozitivan ili negativan način, da objektivno sagleda i kaže da ovo su nam problemi, i onda lista stvari koje nisu dobre, a ovo su pozitivne stvari", kaže Verbić.
Novi ciklus PISA testiranja je u toku, a rezultati će biti objavljeni tek 2025. godine.
Izvor: Insajder