Ana Toskić-Cvetinović iz "Partnera Srbija": Zaštita podataka o ličnosti ključna tema u izbornoj kampanji (VIDEO)

"To je sa jedne strane dobro, jer građani sve više obraćaju pažnju na to kako se njihovi podaci tretiraju. Sa druge strane jeste i opasno zato što sve ono što čujemo, a ukazuje na potencijalne zloupotrebe podataka građana, zapravo može da utiče na poverenje građana u izborni proces uopšte i posledično na njegovu odluku da izađu na izbore i da zapravo imaju poverenje u to kako će i da li će na adekvatan način i izborni rezultat biti u krajnjem slučaju tretiran”, kaže ona.

Toskić-Cvetinović dodaje da ono što je pitanje u pogledu falsifikovanja podataka jeste pitanje nadležnosti različitih organa. 

"Poverenik jeste u pravu kada kaže da on nije nadležan da utvrđuje autentičnost potpisa koji su se našli na različitim izbornim listama. Tu postoji nadležnost nekoliko organa koji se odnosi i na način na koji su podaci obrađivani u biračkom spisku, pa je tu nadležna upravna inspekcija, a pre svega tužilaštvo, dakle s obzirom da govorimo o mogućem falsifikovanju potpisa. Međutim, mislim da bi Poverenik mogao da interveniše u delu koji se tiče obrade podataka o ličnosti građana, pre svega u kontekstu toga koji je bio izvor podataka, ukoliko zaista građani koji su se našli na različitim listama nisu bili ti koji su dali saglasnost i nisu dali svoje potpies", navodi ona. 

Toskić-Cvetinovć naglašava da su ime, prezime, matični broj, adrese podaci koji su iz biračkog spiska. 

"Dakle, pitanje je ko je te podatke ustupio potencijalnim, odnosno izbornim listama, sa jedne strane. Sa druge strane, treba ispitati da li je sva potrebna dokumentacija, zapravo, našla svoje mesto kada su ove liste predate. Između ostalog, tu se radi o očitanoj ličnoj karti, dakle, koja je predmet samo jedne baze, baze ličnih karata. Dakle, ko je mogao da ima pristup tim podacima i da te podatke preda izbornim komisijama kasnije", kaže ona. 

 Toskić-Cvetinović ističe da naše podatke mogu da imaju različiti subjekti, ali osnovni preduslov jeste da oni imaju neki pravni osnov da ih obrađuju. 

"Ako govorimo o podacima iz biračkog spiska, dakle, birački spisak je baza kojom upravlja Državna uprava, lokalne samouprave, podatke u njoj obrađuju lokalne samouprave. Dakle, samo su oni ti koji mogu imati pristup. Bilo kakva kopija biračkog spiska i posedovanje takve kopije je nezakonito. Podatke građana svakako imaju različiti privatni subjekti, kompanije, ali to su različite baze koje se uspostavljaju za različite svrhe, koje su drugačije od izbornog procesa. Dakle, različiti su pravni osnovi. Bilo koji organ vlasti, dakle, bilo to lokalna samouprava, neki drugi državni organ, institucija, naše podatke može obrađivati samo ukoliko za to ima zakonski osnov. Dakle, da postoji zakon koji propisuje obrađivanje ovih organa da obrađuje naše podatke", kaže ona. 

Toskić-Cvetinović dodaje i da je pitanje da li ćemo dati našu saglasnost nekoj privatnoj kompaniji da obrađuje naše podatke ili to ona čini na osnovu nekog ugovornog odnosa sa nama predmet druge teme i da ni na koji način ti podaci koje smo mi dali za neku drugu svrhu ne smeju završiti u rukama pre svega političkih aktera i biti korišćeni za političke svrhe u bilo kojoj kampanji ili po odnosu izborne liste. 

"Mislim da je to nešto što bi tužilaštvo trebalo da preispita. Postoji niz krivičnih dela koje se u ovom kontekstu mogu preispitati. Da li je u pitanju bila trgovina ili je u pitanju bilo nezakonito ustupanje podataka i neovlašćeno prikupljanje podataka. A kada kažem nezakonito ustupanje podataka pre svega mislim ustupanje sa onih mesta gde se ovi podaci nalaze a to su neki organi vlasti odnosno neke institucije. I to je ono što ja mislim može biti i predmet nadzora poverenika", kaže ona.

Toskić-Cvetinović naglašava da se kod građana sigurno budi sumnja i da verovatno mnogi od njih imaju strah i potrebu da provere sada da li se njihovi podaci nalaze na nekim izbornim listama.  

"Ja sam optimistična da ovo zapravo može da doprinese i napredovanju svesti svih nas o tome kome dajemo podatke i kakve su naše očekivanja u pogledu privatnosti, u krajnjem slučaju kada nekome svesno ustupimo svoje podatke. Dakle, mislim da je izuzetno značajno da građani sada obrate pažnju na kojim sve mestima njihovi podaci mogu da se nađu, takođe da reaguju i na one slučajeve kada znaju da neko prekomerno ugrožava njihovu privatnost", kaže ona. 

Toskić-Cvetinović ističe i da se od početka kampanje, pa i pre nje, detektuju mnogi slučajevi zloupotrebe podataka građana. 

"Imali smo slučaj slanja pisma svim penzionerima, opet pretpostavljajući da su adrese i njihovi kontakti došli iz jedne javne baze, dakle, baze PIO Fonda, i to je nešto što je poverenik najavio da će biti predmet nadzora. Građani su suočeni sa svakodnevnim telefonskim pozivima, da li oni dolaze iz stranaka, neki su dali svoje podatke strankama, neki to nisu, iz različitih marketinških agencija. Neke od tih agencija rade istraživanja na osnovu reprezentativnog uzorka, a kako smo saznali od nekih građana, neke agencije sprovode istraživanja i na nekim sumnjivim uzorcima, gde se može dovesti u pitanje koja je metodologija i da li je ona zaista invazivna u odnosu na zaštitu podataka. Kampanja od vrata do vrata, gde neki anketari dolaze sa već pripremljenim spiskovima stanara, sve su to primeri kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i mi zaista pozivamo građane da reaguju i da se obrate institucijama, da vidimo da li ćemo na kraju ipak uspeti da unapredimo neke prakse", zaključuje u razgovoru za Marker Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija, Ana Toskić-Cvetinović.

 Izvor: Insajder