Analitičari za Insajder: Dolazak direktora CIA disciplinovanje regiona i suzbijanje ruskog uticaja
Bez velike pompe, u utorak 20. avgusta, u Bosnu i Hercegovinu (BiH) došao je Vilijam Berns, direktor najveće obaveštajne službe na svetu - CIA. Iako nema zvaničnog objašnjenja njegove posete Sarajevu - potom će posetiti Beograd i Prištinu - prema izjavama tamošnjih zvaničnika glavne teme razgovora su secesionizam, bezbednost i puna podrška multietničkoj BiH.
Prvi čovek CIA razgovarao je sa direktorom Obaveštajno - bezbednosne agencije Almirom Džuvom, a kraći sastanak imao je sa članovima Predsedništva BiH i ministrom inostranih poslova Еlmedinom Konakovićem. Sastanku u Predsedništvu BiH prisustvovala je i članica Predsedništva Željka Cvijanović, koja je na američkoj listi sankcionisanih osoba “zbog pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu BiH”.
“Dolazak direktora CIA Vilijama Bernsa u region i njegov nastup predstavlja samo potvrdu već jasno izraženog jedinstvenog stava Zapada. Region Zapadnog Balkana je od strateškog interesa i za EU i za NATO i neće se dozvoliti Rusiji da destabilizuje situaciju i potencijalno diversifikuje konflikt iz Ukrajine. Za SAD je neprihvatljiva i bilo kakva opstrukcija evroatlantskog puta BiH koja će izvesno postati deo NATO-a”, kaže za Insajder Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.
Prema njegovim rečima, za Srbiju je od strateškog značaja obnova obaveštajno . bezbednosne saradnje sa SAD.
“Bez obzira na predstojeće izbore u SAD, treba da bude jasno da će njihova spoljna politika prema regionu ostati ista. Međutim, ne treba isključiti mogućnost menjanja odnosa prema pojedinim liderima koji ignorišu savete Zapada i pokušavaju da kreiraju još jednu franšizu ruskog sveta - “albanski svet”, dodaje Lunić.
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović navodi da je poseta Bernsa velika vest i iznenađenje, s obzirom na to da Balkan baš nije u vrhu prioriteta američke spoljne politike.
“Američka spoljna politika je usmerena na druge regione, poput Ukrajine, Kine... Međutim, u jednoj njihovoj globalnoj proceni pretnji za 2024-tu jedna od tačaka je i Balkan. U okviru Balkana identifikovane su dve veoma važne tačke koje mogu da izazovu sukobe. To su Bosna i Hercegovina, odnosno Milorad Dodik i njegove secesionističke težnje, a druga se odnosi na Kosovo i Metohiju”, navodi Petrović,
Sagovornik Insajdera dodaje da potencijalno postoji bojazan od eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji, gde je posebno naznačen “srpski nacionalizam”.
“Očigledno da je Berns došao da vidi šta se dešava upravo sa te dve tačke. S obzirom na česte izjave Milorada Dodika u poslednje vreme o tome da će Republika Srpska da se odvoji. Doduše, on je to govorio na miran način. Međutim, to u sadašnjoj konstelaciji snaga u BiH nije moguće”, navodi Petrović.
On dodaje da Amerikanci ne žele da imaju novo žarište, jer su njihovi glavni prioriteti na drugim mestima.
“Poseta regionu je neka vrsta disciplinovanja. Očigledno da su se zaigrali oni koju su zagovarali priču o secesionizmu, iako su bili svesni da su im zapravo ruke vezane u tom pogledu i da jedino na koga mogu da se oslone jeste Rusija. A, s druge strane, Moskva je preokupirana svojim problemima i mukom u Ukrajini”, navodi Petrović i dodaje da u ovom trenutku Vašingtonu nisu potrebna nova žarišta po svetu, naročito ne na Kosovu i Metohiji u BiH.
Analitičari se slažu da će se tokom posete prvog čoveka CIA Beogradu razgovarati o smirivanju lokalnih lidera, utišavanju secesionističke retorike, suzbijanju ruskog uticaja i okretanju direktnoj saradnji sa Zapadom.
“Izvesno je da će Beograd imati pritiske da utiče na prestanak secesionističke retorike u Banja Luci, ali i da prevenira potencijalne incidente na KiM u koje bi Srbi bili involvirani. U situaciji kad Vašington dovodi u pitanje partnerstvo sa Prištinom zbog neodgovornih odluka Aljbina Kurtija, Beogradu bi odgovarali još bliži odnosi SAD i Srbije koje bi eventualno trebalo podići i na strateški nivo”, smatra Nikola Lunić.
Podsećamo, šef CIA Vilijam Berns je u više navrata boravio u BiH; kao pomoćnik američkog državnog sekretara 2012. godine posebno se interesovao za rad OHR (Ured visokog predstavnika) i pitanja državne imovine. Oko državne imovine i danas se spore zvaničnici u BiH, a rešenje tog pitanja je uslov za zatvaranje OHR-a.
Izvor: Insajder