Analitičari za Insajder: Izrael i Iran korak po korak idu ka otvorenom ratu, iako opšti sukob ni jednima ne bi doneo ništa

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je kolegama iz zemalja članica G7 da Vašington veruje da bi napad Irana na Izrael mogao da počne u narednih 24 do 48 sati. 

“U kratkom vremenskom roku imali smo dva velika incidenta. Ubijen je politički lider Hamasa Ismail Hanije, s druge strane imali smo bombardovanje školskog dvorišta, gde su ubijena izraelska deca. I jedna i druga javnost očekuje neki odgovor. Sve strane su svesne u kakav razarajući konflikt se može ući, ukoliko odmazda zaista bude na nivou koji očekuje  vojni vrh svih tih zemalja i terorističkih organizacija, ali i onaj najradikalniji deo javnosti.”, kaže Insajder priča profesorka Milica Bošković, prodеkan za naučno-istraživački rad Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

Prema njenim rečima, u toku je aktivna šatl diplomatija, da se spreči veći vojni sukob, a u to su pored velikih sila, uključene i zemlje iz regiona, poput Jordana i Egipta. 

“Vašington šalje poruke mira, a s druge strane, u isto vreme, Amerika šalje svoje ratne brodove, nosače aviona i razarače, što svakako ne doprinosi jednoj stabilizaciji tog regiona. Možda ona samo pokazuje silu, da će stajati uz Izrael i pokušava da odvrati, eventualno veću odmazdu Irana ili Libana”, dodaje Bošković. 

Prema njenim rečima, budućnost Bliskog istoka odrediće i predstojeći predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. 

“Trenutno u predsedniku Bajdenu nemamo jaku političku ličnost, jer se on povukao iz predsedničke trke. Kamala Haris i Donald Tramp će sigurno imati neki svoj odgovor na ono što se dešava na Bliskom Istoku. Verovatno će oni ići na to da stoje uz Izrael, ali da ne treba ulaziti dalje u sukobe. Ili će možda otvoreno podržati odmazdu, naročito ako se napadi sa teritorija Irana i Libana, nastave”, zaključuje sagovornica Insajdera.

Ona dodaje da države poput Egipta i Jordana, gledaju svoj interes i da ne očekuje da se ove zemlje daju otvorenu podršku bilo kojoj strani.  

Turudić: Iran će sigurno da odgovori za ubistvo u Teheranu

 Od 7. oktobra 2023. godine, kada su ekstremisti Hamas upali na teritoriju Izraela, situacija se nije smirila na Bliskom istoku.  

“Od tog napada, korak po korak, tenzije su se pooštravale. Sve više aktera se u taj sukob uključilo. Na toj skali, koja je od samog početka bila vrlo visoko postavljena, otišlo se nekoliko stepenica dalje. I ovo je jedan od tih trenutaka, poput onog napada Izraela na iranski konzulat u Damasku i odgovor Irana u vidu bombardovanja”, navodi novinar i urednik Momir Turudić. 

 Prema njegovim rečima, ubistvo Hanijea u Teheranu, Iran je shvatio kao neku vrstu prsta u oko. 

“Izrael je to verovatno uradio, baš zbog toga da pokaže Iranu da možda da dejstvuje na njegovoj teritoriji, na način koji poželi. Verovatno će uslediti neka vrste iranskog odgovora, a onda i kontraodgovor Izraela. Jedino je pitanje, koji je obim tih odgovora.  Da li će ostati u okviru izbegavanja potpunog otvorenog rata, koji realno ne donosi ništa ni jednoj ni drugoj strani. Odnosno, jednako je loše i za jednu i za drugu stranu, a katastrofalno je za region i za ceo svet. Jer rat na Bliskom istoku ugrožava svetski mir više nego sukob između Ukrajine i Rusije”, navodi sagovornik Insajdera. 

Turudić ukazuje da treća ključna tačka, situacija u Libanu, gde se Hezbolah uključio u ratna dešavanja. 

“Hezbolah je uključen u sukob niskog intenziteta i odgovore niskog intenziteta. Međutim, ova nova eskalacija ponovo diže taj sukob na jedan viši nivo. Ukoliko Hezbolah bude krenuo nekim masivnim napadom na Izrael i još ako bude kombinovan sa nekim iranskim napadom, Izrael će sigurno odgovoriti još jače. Ono što smo do sada videli je da su se i jedni i drugi čuvali od otvorenog rata. Međutim, serija iracionalnih poteza od samog početka, i jednih i drugih, i trećih, ukazuje to da taj sve širi sukob, koji prelazi u ono što je najgore”, kaže Turudić.

Vladajuće elite u arapskom svetu se drže po strani. Jordan se aktivno uključio da posreduje u pregovorima, Egipat šalje medicinsku pomoć.  

“Logično je držanje Jordana i Egipta po strani, jer oni su na neki način direktno ugroženi onim što se dešava. Pre svega, zbog mogućeg talasa izbeglica, gde bi Jordan bio na većem udaru nego Egipat, iako se Egipat graniči sa pojasom Gaze. S druge strane, njihova elita daje blagu verbalnu podršku Palestincima, kao i kroz neku materijalnu, humanitarnu pomoć”, navodi Turudić.

Sagovornik Insajdera dodaje da ne očekuje da se u ovaj sukob direktno uključi Turska, iako pojedini politički lideri iz ove zemlje, više govore ratnim, a manje diplomatskim jezikom.  

“Ne očekujem da se Ankara direktno uključi, jer ako bi do toga došlo, to bi uklapalo u ovaj katastrofalni scenario, a to je potpuno širenje sukoba po čitavom Bliskom istoku. Istina, Turska preko palestinskog pitanja pokušava da učvrsti poziciju u okviru čitavog muslimanskog sveta, a gde se za lidersko mesto bore i Saudijska Arabija i Iran kao regionalne sile. Turska s jedne strane jeste država koja pripada onome što se zove muslimanski svet, s druge strane ona je članica NATO pakta. Država između istoka i zapada”, navodi ovaj novinar sa dugogodišnjim iskustvom na Bliskom istoku.   

Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u mirovnim pregovorima će imati SAD, jer je ona najjači saveznik Izraela. 

Izvor: Insajder