Antifašizam i diplomatija - priča o Budimiru Lončaru je priča o bivšoj Jugoslaviji: Hrvatski istoričar o poslednjem jugoslovenskom ministru spoljnih poslova

Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina je petnaestak godina sa ovim poslednjim ministrom spoljnih poslova Jugoslavije razgovarao o istorijskim događajima i ličnostima, a pre nekoliko godina je objavio knjigu „Budimir Lončar: Od Preka do vrha svijeta“. Ta knjiga nije samo biografija dalmatinskog partizana, jugoslovenskog diplomate i savetnika hrvatskih predsednika, nego je i istorija Narodnooslobodilačke borbe, sukoba Tita i Staljina, otvaranja Jugoslavije prema Zapadu, kulturne scene Njujorka pedesetih godina, Indonezije, Pokreta nesvrstanih, Zapadne Nemačke, tragičnih događaja devedesetih godina i naknadnih pokušaja da se prevlada njihovo nasleđe.

Saradnja i susreti s Titom, Kočom Popovićem, Karterom, Brantom…

Jakovina je o Lončaru i pomenutoj knjizi govorio u jednoj od emisija „Insajder intervju“ na Insajder televiziji.

Kako je rekao, knjiga obrađuje 97 godina Lončarevog života i to je zapravo knjiga o bivšoj Jugoslaviji. Obuhvata niz istorijskih događaja 20. veka i uključuje brojne ličnosti sa kojima se Lončar susretao i sarađivao: od Josipa Broza Tita, Koče Popovića, Džimija Kartera, Vilija Branta, Henrija Kisindžera, Butrosa Galija, pa do Džordža Sorosa, Dejvida Rokfelera…

"Lončar bi za sebe rekao da je njegova najvažnija i uspešnija misija bila kad je bio ambasador u Bonu od 1973. godine, dok je tamo bio Vili Brant, kada se odnosi između Jugoslavije i Nemačke razbuktavaju. Bio je u Americi u dva navrata. Prvo poglavlje u knjizi je možda i duže nego što je trebalo biti, a odnosi se na njegovu ambasaduru u Indoneziji, tu su bili vrlo intenzivni kontakti sa Sukarnom i sa ostalima koji su bili u Vladi“, kazao je Jakovina na Insajder televiziji.

Prema njegovim rečima, ono što izdvaja Lončara od drugih sličnih diplomata bilo je zadržavanje kontakata.

"Dakle, vi ste predstavnik jedne zemlje, nosite nešto što ta zemlja predstavlja, a ako je ta zemlja važnija, onda i vi postajete važniji sami po sebi. Ali kontakti nakon završetka službe zavise od vas. Činjenica je da Lončar govori na pogrebu Genšera, činjenica je da je razmenio pismo sa Džordžom Bušom Starijim nakon smrti Barbare Buš, činjenica je da je bio kum sa ministrom spoljnih poslova Francuske – sve to pokazuje zapravo da je vrlo važno kakvi ste, da možete biti iz male zemlje – pa i iz zemlje koja nestane i da nemate više funkciju kao što ste imali – ali ako vi zaintrigirate i ostavite dobar utisak, onda se to može pretvoriti i u korist za zemlju“, dodao je istoričar.

 Hladnoratovska atmosfera

Iako knjiga „Budimir Lončar: Od Preka do vrha svijeta“ obuhvata krupne događaje kao što su Drugi svetski rat, kubanska kriza, smene u Sovjetskom savezu, raspad istočnog bloka, te raspad Jugoslavije, Jakovina je kazao da bi najviše voleo da se to delo razume kao studija o vremenu Hladnog rata.

"To je bio trenutak kad su se svi narodi koji su živeli na prostoru jugoistočne Evrope, u zajedničkoj Jugoslaviji, ritnuli na jedan drugačiji način, zbog okolnosti koje su bile delom proizvedene hladnoratovskom atmosferom, političkim odlukama… Postali su subjekti na međunarodnom planu kakvi nikada nisu bili pre i pitanje je da li će postati ikada posle toga. Zbog te važnosti, koja se ogledala u načinu na koji vodite politiku, u toj centralnosti Beograda u međunarodnim odnosima, svaki važniji diplomata je mogao izrasti i pokazati sebe u važnom svetlu, ali se i ta zemlja na takav način mogla pokazati. To je priča o možda onom najboljem što smo imali iz svih politika koje su se vodile u zemlji koja je propala“, smatra istoričar.

 Od prvog dana gradio Pokret nesvrstanih

Iz biografije Budimira Lončara se odlično vidi koliko je Jugoslaviji bilo teško da vodi spoljnu politiku u vreme 1948. godine, čega mnogi nisu svesni. Jakovina kaže da možda danas, kada imamo diplomatije koje ni blizu nisu u takvoj poziciji, ta slika nije jako popularna.

"Svet se promenio, naše zemlje nisu više iste, okolnosti su drugačije. Ali, trebalo bi videti da postoji još nada, da postoji mogućnost, da smo nekada bili u stanju iz težih okolnosti prepoznati potencijale i stvoriti ne samo vidljivu diplomatiju, nego smo mi izlazili na tržište, što je meni danas nezamislivo, i uspeli prodati avione, bili smo zemlja koja je proizvodila podmornice, bili smo zemlja koja je dala prve nastavnike na egipatskoj muzičkoj akademiji, splitska firma odlazi graditi luke u Siriji, Etiopiji… To deluje danas gotovo nestvarno. Naravno da je politika tome pomagala“, rekao je on.

Ukazao je da je velika uloga Budimira Lončara bila i kada je reč o kreiranju i radu Pokretu nesvrstanih.  

"Od prvog dana je u toj priči. Važan trenutak je kad s Kočom Popovićem odlazi na pripremni sastanak u Kairo, gde se odlučuje o mestu konferencije. On je govorio o tome zašto je važno da možda prvo mesto susreta ne bude Kairo, koji je imao više hotela, nego da to dođe u Beograd, na raskršće Istoka i Zapada, da dođe u Evropu, gde je sve počelo, gde se svet podelio. To je bio jedan od prvih velikih, vidljivih, istorijskih trenutaka gde je bio Lončar, kao mlađi diplomata. Bio je potom i na svim drugim konferencijama“, rekao je Jakovina.

 Partizan, diplomata, savetnik…

Podsetimo, Lončar je bio pripadnik partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu, učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Političku karijeru je započeo kao član Komunističke partije Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.

Od sredine pedesetih godina bio je na raznim diplomatskim funkcijama u SFRJ – generalni konzul i savetnik u misiji pri OUN u Njujorku, ambasador u Indoneziji, Nemačkoj i SAD, bio je zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ od 1984. do 1987, a potom i na čelu Saveznog sekretarijata za inostrane poslove SFRJ od 1987. do 1991. Bio je bliski saradnik saveznog premijera Ante Markovića, a u decembru 1991. podneo je ostavku na položaj šefa diplomatije SFRJ.

Kasnije je bio i savetnik dvojice hrvatskih predsednika – Stjepana Mesića i Ive Josipovića.

 Inspiracija za buduće generacije diplomata iz regiona

Povodom Lončareve smrti oglasio se Evropski pokret u Srbiji (EPuS), koji je saopštio da će on ostati upamćen kao politički delatnik koji je doprineo unapređenju međunarodnog položaja tadašnje države i koji se u vreme njenog raspada i kasnije zalagao za traženje razumnih rešenja i pomirenje između jugoslovenskih republika i naroda.

EPuS je naveo da će Lončar ostati u sećanju kao uspešan diplomata i politički delatnik čija karijera i delovanje u duhu tolerancije i otvorenosti mogu da služe kao primer i inspiracija i za buduće generacije diplomata iz regiona.

Izvor: Insajder