Arhitekta Maldini o Savskom mostu: Ako je za staro gvožđe, cilj je da bude srušen sa što manje političkih posledica (VIDEO)

Upitan da li je - zbog protoka vremena, korozije i dotrajalosti materijala - konstrukciju mosta moguće demontirati i potom montirati na drugom mestu, Maldini je naveo da bi to bilo kao da skidamo dotrajale gume s jednog automobila i stavljamo ih na drugi automobil.

„To je bukvalno nemoguće. Ako je ovaj most dotrajao, ako je prevaziđen, ako je loš - on je za staro gvožđe, tu nema nikakve dileme. Šta se može uraditi? Može se nešto s njim doterati, staviti ga na neku lokaciju koja nije zahtevna, gde će on sačekati te svoje stare dane da propadne. Ali, u Beogradu, u jednoj prestonici gde će 2027. biti Ekspo - velike svetske izložbe, staviti jedan zarđali Savski most bilo gde; potpuno je deplasirano kao ideja. Pa čak i ako bi taj most bio pešačko-biciklistički, kako neki to najavljuju, koji bi išao od produžetka Novog Beograda, blokova, pa prema Adi Ciganliji, gde ne bi trpeo neki saobraćaj, opet je to veoma skupo rešenje“, naveo je Maldini.

Prema njegovim rečima, priča o preseljenju Savskog mosta na drugu lokaciju je političke prirode i služi kako bi se ućutkali oni koji su protiv rušenja - da bi im se dala neka vrsta satisfakcije i da bi oni ostali u ubeđenju da most ipak neće biti srušen, već da će biti relociran.

„A onda ćemo se narednih godina pitati gde je i kako i tako će vreme proći dok mi ne zaboravimo taj most. U stvari, cilj je da taj most bude srušen sa što manje političkih posledica i to će naravno biti i učinjeno. U to ne sumnjam. Već je izdata dozvola i most će vrlo brzo da krene u demontažu. Imaćemo tu određenih problema - imaćemo saobraćajni kolaps, imaćemo opterećenje Brankovog mosta itd. Međutim, u nekoj doglednoj budućnosti imaćemo rasterećenje saobraćaja od Novog Beograda ka Pančevačkom mostu i nazad. I to će biti jedno dobro saobraćajno rešenje. Sama sudbina mosta ne bi trebalo uopšte da podstiče ničiju maštu, niti da bude predmet spekulacija, niti razgovora. Most je dotrajao, njega treba jednostavno skloniti - kao i svaki takve vrste - u staro gvožđe, iseći ga jednostavno i prodati po kilogramu. To je najjednostavnije“, smatra arhitekta Maldini.

On je kazao i da Savski most jeste zastareo i izvan mode, ali da kod mnogih Beograđana izaziva setu i razmišljanje o istoriji grada.

„Taj most je podignut tokom Drugog svetskog rata 1942. godine, nakon što je Most kralja Aleksandra srušen, i predstavljao je privremeno rešenje. Ali, kod nas su sva privremena rešenje u stvari trajna rešenja. Mi sada govorimo u jednom novom kontekstu - rešavanje saobraćajnog Gordijevog čvora grada Beograda. Ukoliko će novi most doprineti upravo rešavanju saobraćaja, on je dobrodošao. Saobraćajna trasa bi se ulivala u tunel, koji ide ispod celog Beograda, da bi izašla negde tamo prema Karaburmi, odnosno prema Pančevačkom mostu, i to hoće rasteretiti grad. Međutim, postoji i ona druga strana, a to je taj istorijski kontekst. Šta sa tim istorijskim kontekstom? Da bismo rešili upravo to šta da uradimo s tim mostom, gradska vlast je i pre nekoliko godina pokušavala to da uradi na pravi način - pitajući građane. Čak je bila na internetu organizovana anketa, gde su građani mogli da glasaju između dve ponuđene opcije“, podsetio je gost „Markera“.

Inače, za demontažu starog i izgradnju novog mosta sa pristupnim saobraćajnicama planirano je izdvajanje oko 94 miliona evra. Maldini, pak, smatra da će ta suma znatno porasti.

„Da podsetim, pre nekoliko godina je bilo 30 miliona, pa je bilo 50 miliona, sada je 94. I to će biti 200 i nešto za godinu dana, videćemo. Ja to predviđam. Zašto? Zato što se ne radi samo o mostu. Most je tu najjeftinija, najmanja stavka“, kazao je Slobodan Maldini.

Izvor: Insajder