Baucal u Marker razgovoru: Tragični događaji u maju su simptom društvenog stanja, tenzije nisu razrešene (VIDEO)

Tenzije i polarizacija u našem društvu postoje i pre tragičnih događaja u maju, tako da su ti događaji u stvari bili neka vrsta simptoma društvenog stanja, rekao je u Marker razgovoru šef katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal. On je u emisiji govorio i obrazovanju u Srbiji, izbornom procesu i pitanju odgovornosti.

Aleksandar Baucal. Foto: Inajder

"Tenzije nisu razrešene. Znači, tragedija nije uspela da nas opameti, pa smo ušli u ovu godinu sa nerazrešenim pitanjima i tenzijama. Te tenzije će očigledno da rastu, zato što je to priroda svakog problema kojim se ne bavite ozbiljno", kaže Baucal.

Izražava ipak nadu da će u ovoj godini doći do promene takvog stanja.

"Ja se nadam da će ova godina biti godina kada ćemo u jednom trenutku zastati, kada će neki važni akteri koji imaju veliki uticaj na društvene procese zamisliti, shvatiti da smo na pogrešnom putu i da će onda početi postepeni proces vraćanja u neku normalu, pri čemu ni to neće moći preko noći, jer ne možemo 10-12 godina da rasturamo neki normalni društveni poredak, institucije i da onda očekujemo da ćemo preko noći moći vratiti stanje u neku normalu."

Baucal kaže i da nismo počeli da se suočavamo sa zločinima koji su nam se dogodili.

"Mislim da nismo počeli da se suočavamo sa tom tragedijom, sa svim porukama koje nam ona nosi i to svi osećamo i u stvari zbog toga što se ne bavimo kako treba tim problemom, mislim da će situacija biti sve teža i teža. Ja samo nadam se da ćemo se nekako posvetiti tim pitanjima bolje ranije nego kasnije i da ćemo ta pitanja rešavati ipak kao neka vrsta zajednice koja se razlikuje oko mnogih pitanja, što je normalno da se razlikuje oko puno pitanja, ali oko pitanja ove tragedije i njenih implikacija za društveni život, to je nešto oko čega bi trebalo da se složimo."

Sagovornik Marker razgovora kaže da treba razjasniti nekoliko elemenata u vezi sa izveštajem Vladine radne grupe za mentalno zdravlje i sigunost mladih, odnosno, projektnog tima Instituta za mentalno zdravlje.

"Odlična je stvar što je Institut za mentalno zdravlje preuzeo na sebe pružanje psihološke podrške odmah nakon tragedije, kao i u periodu nakon toga, i okupio grupu ljudi koja je bila angažovana na tim poslovima. To su zaista naši ugledni stručnjaci u toj oblasti, koji su napravili jednu vrstu izveštaja i analize šta su oni uradili u ovom prethodnom periodu. To je jedna vrlo dobra stvar jer često se kod nas nešto radi, a nikad se ne napravi neka analiza. Druga stvar, mislim da je izveštaj dobar zato što nas podseća na sve one stvari koje su ostale nevidljive u smislu koliko je u stvari psihološka podrška pružena", kaže Baucal i dodaje da ipak treba imati u vidu da to nije izveštaj radne grupe Vlade. 

"Znači, tim Instituta za mentalno zdravlje je pružao individualnu i grupnu podršku ljudima koji su na neki način bili žrtve tragedija ili povezani sa žrtvama. Ali to nije rešenje celog problema. Znači, mi ne možemo u društvu rešavati problem tako što ostavljamo sve izvore tih tragedija i tenzija, a onda ćemo sada da napravimo armiju psihoterapeuta i psihologa koji će ljudima, normalnim građanima, pružati podršku. Mi trebamo da rešimo osnovne probleme i da radimo preventivno tako da nam se nikad više ne desi da imamo potrebu za ovako masovnim pružanjem podrške u slučaju traume. Mislim da bi bilo važno u javnosti napraviti razliku - ovo nije izveštaj koji nama govori da je radna grupa Vlade uradila dobar posao. Ovo je izveštaj koji nama kaže da su kolege, psihoterapeuti i psiholozi, pružili onoliko koliko su mogli dobru podršku pojedincima,"objašnjva on.

Pričajući o obrazovnom sistemu, navodi da je on i dalje zanemaren i marginalizovan, te da to kao svoju posledicu ima veliku demotivaciju svih aktera.

"Vidimo, svi znamo da većina učenika nije zainteresovana za učenje u školi. Po nekim našim istraživanjima, svega četvrtina učenika se dobro oseća u školi i želi da uči. Takođe, svega četvrtina nastavnika ima neki osećaj da ima smisla to što radi i da se osećaju dobro u svojoj profesiji. Znači, većina učenika i nastavnika, većina škola je kao Tolstojeva nesrećna porodica. Svi su nesrećni na neki svoj način i ta neka loša atmosfera koja se toliko proširila, ona je nama glavni problem".

U tom smislu, dodaje da je glavni problem nedostatak političke volje da se uhvatimo u koštac sa tim.

"Treba da postoji politička grupa, jer tako veliki problemi ne mogu da se rešavaju bez političkih aktera i treba da postoji stručna grupa. I stručna grupa ima zadatak da ovoj političkoj daje preporuke, iza kojih struka stoji. Da li će političari da te preporuke prihvate i da primene, to je njihova odgovornost, ali onda mi kao građani znamo da je neko dao te i te preporuke, da političari to jesu ili nisu primenili i onda znamo koji je odgovor. 

Baucal objašnjava i da smo kao društvo pokazali odsustvo empatije, da su institucije toliko otuđene od društva i građana, i da "samo igraju neke svoje igre i gledaju da u stvari budu u funkciji održanja nečije vlasti".

Dodaje i da će se najavljeni memorijalni centar izgraditi, i da on treba da bude rezultat zajedničkog društvenog procesa.

"Memorialni centar je u stvari treba da bude izraz potrebe nas kao društva".

Sagovornik Marker razgovora dodaje da pitanje polarizaciej društva, čak i u slučajevima velikih tragedija, zavisi od onoga koji ima najveću odgovornost, a to su institucije i politički lideri.

"Kako je moguće da smo mi došli do toga da građani organizuju proteste protiv nasilja, a neko je protiv tog protesta? Šta to znači da je taj neko za nasilje? Kako je moguće da nama prosto institucije počivaju na nasilju? Mi smo videli da čitav izborni proces počiva na nasilju, tako što je neko nekog ucenjivao, pritiskao. Dakle, mi moramo konačno da shvatimo da možda ćemo stvarati pomoću nasilja neke kratkoročne dobiti, ali da smo dugoročno svi na velikom gubitku". 

Kao potpisnik ProGlasa, Baucal kaže da je sada odgovorno pozabaviti se problemom regularnosti izbora. 

"Mi kao društvo, bez obzira ko pobedi na izborima, imamo interes da ti izbori budu fer, pošteni, da bi oni koji su ostali u manjini, da prihvate tu većinu i novu vlast i da kažu -  dobro, sad vam dajemo priliku, iako nismo glasali za vas, dajemo vam priliku da vi upravljate društvom", objašnjava Baucal dodajući da moramo doći do toga da prekinemo sa ovim opstrukcijama normalnih društvenih mehanizama.

"Mislim da je suočavanje sa istinom uvek najlekovitije i najbolji temelj za neke buduće procese, jer ako mi ovo sada ne rešimo, ako nam to ostane kao neka legitimna forma društvenog života, da vi uvozite birače, kradete, manipulišete, to prosto nisu normalne stvari na koje smo se mi navikli", zaključuje Baucal.

Izvor: Insajder