Beli vodonik kao "gorivo budućnosti" - realnost ili puka želja?
"Beli" vodonik - supstanca predstavljena kao gorivo iz budućnosti, izvor energije koji je ekološki pogodan, kako kaže profesor emeritus Miroljub Adžić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu za Insajder, još uvek je "manje-više želja".
Interesovanje za "beli" vodonik povećalo se vešću o pronalasku veće količine ovog gasa u kopovima rudarskog basena Lorene u Francuskoj.
Ipak, ostala su otvorena pitanja o tome koliko još ovakvog gasa ima, da li su prognoze o razvijanju resursa ostvarive, ali i kakvu vodoničnu strategiju ima Srbija.
Šta (ni)je vodonik i kako ga sada koristimo?
Profesor Miroljub Adžić naglašava da vodonik, osim u specifičnom slučaju "belog vodonika", nije energetski izvor, već je nosilac i skladište energije.
Vodonik je naglo postao vrlo ineteresantan u energetici jer je čisto gorivo, produkt reakcije je voda, ali, što je ne manje značajno, kao medijum za skladište energije, posebno u uslovima neravnoteže proizvodnje i potrošnje energije, objašnjava profesor.
"95% vodonika koji se proizvede u svetu, se koristi kao sirovina u privredi, u industriji nafte, hemijskoj, metalskoj, za proizvodnju veštačkih đubriva, lekova, hrane i tako dalje. Vrlo mala količina vodonika, oko 5%, se koristi u energetici", objašnjava profesor.Kako bi se dobio vodonik, koji se kasnije koristi u različite svrhe, sagovornik objašnjava da je "potrebno uneti energiju koja je znatno veća u odnosu na onu koju kasnije iz vodonika dobijete", Kada se koristi kao sirovina, tada su energetski aspekti od manjeg značaja.
Različite metode proizvodnje vodonika se skraćeno označavaju bojama.
Vodonik se najčešće se proizvodi preradom fosilnih goriva, recimo metana, uglja.
Pri tome pored vodonika, nastaju i ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, nepoželjni produkti. Tako proizveden vodonik se naziva „sivi“.
"Vi ste dobili, čisto gorivo, a pri tome ste emitovali okside ugljenika u atmosferu. Pravite probleme životnoj sredini. Sasvim je svejedno da li ste te okside emitovali sagorevanjem fosilnih goriva ili dobijajući iz njih vodonik", kaže Adžić.
Ipak, korišćenje vodonika ne ostaje samo na „sivom“ vodoniku.
"Zeleni" vodonik i "beli" vodonik, iako međusobno različiti, nosioci su ideje korišćenja vodonika bez emitovanja štetnih gasova.
"Beli" vodonik kao izvor energije, a "zeleni" kao vodonik prozveden iz obnovljivih izvora energije.
"Beli" vodonik: Obećavajuća budućnost ili želja
"Beli" vodonik – koji se takođe naziva “prirodni“, “zlatni“ ili “geološki“ vodonik – prirodno se proizvodi ili je prisutan u Zemlji i postao je nešto poput "klimatskog svetog grala", piše CNN.
Ipak, profesor kaže da "belog" vodonika nema puno, te je njegova eksploatacija, koja se prognozirala u većim obimima za kroz svega nekoliko godina, ostaje "manje-više želja".
"Beli vodonik je nešto idealno, ali da li će ga ikad biti, to je krajnje problematično. Pa recimo, ako ćete vodonik da dobijete iz algi onda vam primera radi,celo jezero Ade Ciganlije, ako je „rodna godina“ proizvede toliko vodonika da smanji potrošnju goriva za beogradska vozila nekih 5 – 10% godišnje. To je sve fino i lepo, ali objektivno, sa inženjerskog aspekta je krajnje upitno da li to tako treba raditi. Gajenje algi je nesigurno, slično kao i ostalih kultura, vremenske neprilike mogu da vam unište proizvodnju vodonika", objasnio je.
"Da li će neko da ide duboko u okeane, da li će da ide u neke rudnike. To je druga priča i eksploatacija toga je teška i skupa", rekao je profesor.
Težnja ka "zelenom" vodoniku, ipak, trenutno je u prvom planu.
"Zelena" budućnost: Strategije i cene
"Zeleni" vodonik centar je Nacrta vodonične strategije Repubike Srbije, koji su 2022. godine sastavili profesori Mašinskog fakulteta u Beogradu, sa drugim profesorima i istraživačima iz Srbije.
"Zeleni vodonik se dobija iz obnovljivih izvora energije. Striktno, to su vetar, sunce i energija vode, odnosno hidroelektrane. Hidroelektrane, pogotovu reverzibilne su toliko važne i značajne, da se ni ne razmatraju za proizvodnju zelenog vodonika", objašnjava profesor.
U okviru Nacrta, Srbija predviđa da do 2035. godišnje proizvodi oko 5.100 tona i do 2050. ukupno 20.600 tona, navodi Balkan Green Energy News.
Koncept strategije nalaže i da Srbija treba da "uhvati priključak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi".
"Srbija treba da prati evropsku politiku o vodoniku veoma pažljivo. Da ima i priprema stručnjake koji dobro znaju i prate oblast. Srbija treba da ima pragmatičan i realni pristup i da vodi računa o nacionalnim interesima", objasnio je profesor.
Adžić kaže da Srbija treba da prati regulative u okviru Evropske unije. Dodaje da je korišćenje i proizvodnja vodonika, ipak značajno lakše za bogatije zemlje.
Navodi primer automobila koji koriste vodonično gorivo.
"Ako dva puta pomnožite cenu vozila sa klasičnim motorom, imaćete isto to vozilo sa gorivnom ćelijom koje koristi vodonik, pa izvolite ako hoćete", rekao je profesor.
Profesor Miroljub Adžić zaključuje da će vrlo verovatno vodonik , pored energetskog značaja postati i "berzanska roba".
"Možete očekivati da će vodonik postati berzanska roba, pre svega zato što ima višestruke aspekte korišćenje, a posebno kao nosilac čiste energije. Biće berzanska roba, isto kao što su nafta, žito, zlato, i ostalo", objasnio je sagovornik.
Izvor: Insajder