Beograđani ove godine plaćaju uvećane poreze na imovinu: Izbori direktno uticali na visinu obaveze

Naime, Grad Beograd nije prošle godine usvojio Odluku o prosečnoj ceni kvadrata, a po zakonu je to trebalo da učini do 30. novembra. Grad nije usvojio još jednu odluku, koja je proteklih godina uobičajeno pratila Odluke o prosečnoj ceni kvadrata u glavnom gradu, a to je ona koja se odnosi na obavezu da iznos poreza sme maksimum pet odsto da bude veći u odnosu na godinu pre. Poslednji put takva odluka je doneta krajem 2022. godine i odnosila se na porez razrezan za 2023. godinu. 

Kada je, u oktobru 2022, Skupština Grada Beograda usvajala odluku koja se odnosi na cenu kvadrata tokom proteklih 12 meseci, usvojena je još jedna odluka – izmena Odluke o visini stope poreza na imovinu, koja je predvidela da u 2023. godini žitelji glavnog grada mogu da plate maksimum pet odsto veći porez nego za godinu pre. Činjenica da je ovakva odluka Grada izostala za 2024. godinu, omogućila je poreznicima da prema važećem zakonu razrežu pun iznos poreza.

Profesor FPN-a Veran Stančetić, za Insajder potvrđuje da postoji zakonski okvir da porez bude veći, ali da je javnost trebalo da bude obaveštena o tome i da su se pomenute odluke mogle ranije usvojiti. 

Naime, Stančetić ukazuje da je zbog izbora, 31. oktobra 2023. godine uveden Privremen organ, koji nema ingerencije Skupštine Grada Beograda. Zadatak Privremenog organa, jeste da se bavi neodložim i hitnim poslovima, odnosno samo onim poslovima koji su neophodni za nesmetano funkcionisanje grada. Zato do zakonom propisanog roka nisu ni usvojene odluke o prosečnoj ceni kvadrata i i visini stope poreza.

„Kod nas se odavno izgubila odgovornost vlasti za odluke koje donose i njihove efekte. Javno odlučivanje kod nas nažalost nije demokratsko. Istinska participacija, inkluzivnost, forumi, javne debate u našoj praksi ne postoje. U takvim uslovima odluke se donose u skladu sa preferencijama birokratije, neke interes grupe, vladajuće grupacije, dok su građani u drugom planu. Porezi i poreska uprava su jedan očigledan primer birokratizacije i otuđenosti od građana“, konstatuje Stančetić.  

Poreznici: Pojedini građani su prethodne dve godine plaćali manje nego što im je bio obračunat porez 

 Iz nadležnog Sekretarijata za javne prihode za Isnajder kažu da su poreska rešenja urađena po zakonu: 

 „U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu poreska osnovica za istu površinu iste nepokretnosti za 2024. godinu jednaka je poreskoj osnovici za 2023. godinu. Visina utvrđenog poreza kod pojedinih obveznika je ostala ista, dok je kod pojedinih povećana, što se razlikuje u svakom konkretnom slučaju. Do povećanja poreza za 2024. godinu može doći kod obveznika koji su imali ograničenje u visini poreza za plaćanje za 2022. I 2023. godinu, u odnosu na obračunat porez po poreskoj osnovici“, navode u u resornom Sekretarijatu.

Kako za Insajder navode iz Sekretarijata za javne prihode, za 2024. godinu tog ograničenja nema, pa se na poresku osnovicu, koja je jednaka osnovici iz 2023. godine,  primenjuje propisana poreska stopa i umanjenje za poreski kredit (ako obveznik ima pravo) i dobija iznos obračunatog poreza koji je jednak iznosu poreza za uplatu.

„Naime, za 2022. godinu posebnom odlukom Grada Beograda bilo je propisano da porez na imovinu fizičkih lica ne može biti veći od poreza za 2021. godinu, pri čemu je poreska osnovica na osnovu koje se vrši obračun poreza na imovinu povećana. Za 2023. godinu, takođe na osnovu posebne odluke Grada Beograda, povećanje iznosa poreza za plaćanje moglo je da ide do pet odsto u odnosu na porez na imovinu za 2022. godinu. Znači, 2022. i 2023. godine pojedini građani su plaćali manje nego što im je bio obračunat porez po poreskoj osnovici, što svako može videti u svom rešenju za te godine. Za 2024. godinu Grad nije doneo posebnu odluku kojom bi ograničio povećanje poreza za plaćanje za 2024. godinu u odnosu na 2023. godinu, pa oni građani koji su imali ograničenje u prethodnim godinama, sada dobijaju povećanje poreza za plaćanje“, navode u Sekretarijatu. 

Grad nije usvojio Odluku o prosečnoj ceni kvadrata

Na pitanje zašto se sa računa uklonjenja stavka amortizacija, lokalni poreski organi navode da je odredbama Zakona o porezima na imovinu propisano da ako jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečne cene u roku propisanom ovim zakonom, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni za koju nisu objavljene prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu, za odgovarajuću korisnu površinu.

„Imajući u vidu da Grad Beograd nije doneo i objavio odluku o prosečnim cenama za 2024. godinu, saglasno navedenim odredbama člana 6.stav 13. Zakona o porezima na imovinu, u rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu za 2024. godinu iskazana je poreska osnovica koja je jednaka poreskoj osnovici za 2023. godinu i koja za objekte u sebi sadrži umanjenje po osnovu amortizacije, u skladu sa evidentiranom godinom izgradnje, odnosno godinom rekonstrukcije objekta“, navode u Sekretarijatu. 

Oni navode da je amortizacija obračunata i sadržana u poreskoj osnovici, ali u rešenju nije mogla biti iskazana, s obzirom na to da se u rešenju, u skladu sa zakonom, navodi prošlogodišnja poreska osnovica koja se koristi i kao osnovica za 2024. godinu.

Iz istog razloga, na rešenjima poreza na imovinu se ne nalazi i kolika je prosečna cena stana po metru kvadratnom u odgovarajućoj zoni stanovanja. 

Olakšice 

Poreskim obveznicima su zadržane olakšice, pa za stan u kome su prijavljeni, plaćaju pola oporezovanog iznosa. 

„Zakon o porezima na imovinu kojim je regulisano pravo na poreski kredit, odnosno umanjenje po osnovu toga što poreski obveznik stanuje u stanu ili kući za stanovanje, nije se menjao. Pravo na umanjenje iznosi 50 odsto obračunatog poreza, a najviše do 20.000 dinara“, zaključuju u Sekretarijatu za javne prihode.

Izvor: Insajder