Beskućnici - skoro nevidljivi za društvo, ali i sistem (VIDEO)
Deo građana provodi život na ulici, i kada su tropske vrućine i kada je mraz i temperatura ispod nule. Zvanični podaci pokazuju da je u Beogradu broj ljudi koji žive bez krova nad glavom manji od 100, a broj onih koji žive u neadekvatnim uslovima oko 4000, međutim civilna udruženja tvrde da to ne predstavlja realnu sliku. Nevidljivi za okolinu, ali i sistem, na raspolaganju imaju samo jedno Prihvatilište, sve dok se sa dolaskom hladnog vremena ne otvore prenoćišta i dnevni centri. Ali privremeni.
"Gde noćas prenoćiti“ - u gradskom prevozu, podzemnom prolazu ili ispod mosta, za neke ljude to je svakog dana najvažnije pitanje. Jedno vreme tako je živela i Vesna Knežević.
"Ulica je strašna. Jeziva. Ja nisam puno provela na ulici, ali tih 15 dana, to je strašno", opisuje Vesna Knežević, koja se sada nalazi u Gerontološkom centru u Obrenovcu, a bila je i korisnica jedinog Prihvatilišta za beskućnike u Beogradu.
"Postoje ljudi koji su zaista imali sve, onda nekim sticajem okolnosti izgubili sve i nisu se snašli u toj situaciji. Ja sam tamo sretala ljude, profesore, koji su eto... dogodilo im se šta im se dogodilo. Nisu se snašli posle toga ili nemaju nikoga kome bi se obratili za pomoć", kaže Vesna Knežević.
Prihvatilište za stara i odrasla lica ima svega 104 kreveta, a maksimalan period boravka je šest meseci. Zbog toga je treću godinu zaredom, Crveni krst u Beogradu otvorio Privremeno prenoćište, sa 37 ležajeva uz mogućnost proširenja. Sekretar Crvenog krsta u Beogradu Nikola Prica kaže da su mesec dana od otvaranja prenoćišta mesta skoro popunjena.
"Ovo privremeno prenoćište je kao pomoćni objekat u zimskom periodu, da rasteretimo Prihvatilište za stara i odrasla lica koje je u prethodnih nekoliko godina bilo u punom kapacitetu", kaže Prica.
Kada se ukupno sabere broj mesta za noćenje za osobe koje se nalaze u situaciji beskućništva iznosi oko 140. Republički zavod za statistiku u odgovoru za Marker navodi da je na teritoriji Beograda popisano 4.116 beskućnika, te da su mahom u pitanju osobe koje ne žive u adekvatnim uslovima, dok je broj onih koji žive na ulici manji od sto.
Direktor humanitarne organizacije ADRA koja pomaže osobama u situaciji beskućništva Igor Mitrović kaže da ovi kapaciteti nisu dovoljni.
"Nažalost, kapacitet za hitan smeštaj naročito u hladnom periodu, nije ni blizu dovoljan za brojku od 4000, a verovatno je mnogo više hiljada ljudi samo u Beogradu; dok sa druge strane imamo Prihvatilište sa nešto više od 100 kreveta i Prenoćište nedavno otvoreno sa 35 kreveta. Ljudi se i dalje snalaze u teškim uslovima - ispod svakog dostojanstva i bezbednosti po zdravlje i generalno bezbednosti", kaže Mitrović za Marker.
Nekadašnja korisnica usluga Prihvatilišta Vesna Knežević za Marker opisuje svoje iskustvo.
"Znate kako je strašno kad uđete u onaj hodnik. Pa su vam kreveti s jedne strane, pa tu leže ljudi koji su nemoćni. Ne mogu zaposleni da stignu kod svakog. Ne može svakom da se posveti pažnju, koja je njemu potrebna. A kad se nađete u takvom prostoru sa puno ljudi, gde su vam hodnici ogromni, gde je svetlo i danju i noću upaljeno.. Da ste najzdraviji, bilo bi vam teško da to prihvatite", kaže ona.
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da su beskućnici i privremeni beskućnici jedna od kategorija koji imaju pravo na stambenu podršku. To podrazumeva svaki oblik pomoći za stanovanje onome ko ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu. Insajder je pitao Grad koliko je socijalnih stanova dodeljeno u poslednje tri godine ljudima iz Prihvatilišta, međutim odgovor nismo dobili. Igor Mitrović iz ADRE tvrdi da se to retko dešava zbog načina bodovanja.
"Problem je samo što taj oblik bodovanja ne uzima u obzir dodatnu specifičnu i veliku ranjivost ovih ljudi, koji iako su samci zapravo su generalno mnogo zavisniji od podrške od nekih drugih grupa", kaže Mitrović.
Iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu pre nekoliko godina najavljeno je otvaranje dodatnog Prihvatilišta, međutim do sada se to nije desilo. Na pitanje novinara Markera zbog čega, kao i koji vid pomoći Grad još pruža licima bez krova nad glavom do objavljivanja priloga, nismo dobili odgovor.
Novinarke Ana Đurić i Milica Alimpić