Bez zvaničnog skoka cena, svinjsko meso sve skuplje u Srbiji
U Srbiji je zbog svinjske kuge tokom leta ubijeno i spaljeno više desetina hiljada svinja. Veliki broj svinja je završio i u klanicama, jer su gajene u neposrednom okruženju. Iako je broj ubijenih svinja zanemarljivo mali deo stočnog fonda, meso tih životinja poskupljuje u prodavnicama. U zemljama Evropske unije svinjetina je poskupela za oko 40%, a u Srbiji je kilogram buta u prodavnici dostigao hiljadu dinara. Zbog čega je svinjetina sve skuplja i da li nas očekuje izjednačavanje cena sa evropskim?
Afrička kuga odnela je manje od 2% svinjarskog fonda u Srbiji. Od dva i po miliona svinja spaljeno je četiri hiljade zaraženih i 34 hiljade onih koje su gajene u zaraznom okruženju. 34 hiljade je poslato u klanice, nakon što je potvrđeno da su zdrave. Zahvaljujući tome, mesa na tržištu ima dovoljno, ali ono ipak poskupljuje. Uzgajivači objašnjavaju da poskupljenjem mesa pokušavaju da nadoknade štetu koja može da nastane u slučaju da se u njihovim gazdinstvima pojavi afrička kuga. Skok cena doprinosi inflaciji koju država pokušava da zauzda a, istovremeno, pada kupovna moć građana kojima je svinjetina jedna od osnovnih namirnica.
"Naši potrošači, kad ih posmatrate u trgovinama, oni uglavnom beže ka jeftinijim kategorijama, ne kupuju više svinjski but, ne kupuju kare, da ne govorim o ramsteku, bifteku kad je u pitanju goveđe meso i uglavnom idu na jeftinije kategorije, kao što su rebra i na kraju uglavnom završavaju sa kupovinim na grame. Dakle, potrošač je taj koji će diktirati da li ima prostora za neka veća povećanja, bez obzira što možda postoje razlozi jer meso koje je danas na tržištu je od životinja koje su hranjene vrlo skupim imputima“, objašnjava za Insajder agroekonomista Milan Prostran.
Srbija proizvodi oko 90% svinjetine koja se proda na domaćem tržištu. Nešto ispod 10% uvozimo, a to meso iz uvoza je sada skuplje oko 40%, zbog čega bi trebalo da se okrenemo povećanju sopstvene proizvodnje.
Na ruku nam ide ovogodišnje pojeftinjenje kukuruza u Srbiji, ali i skok cene mesa na stranom tržištu, objašnjavaju stručnjaci.
"Hteo sam da pre svega izvučem iz te situacije neki svoj stav, ili zaključak da je ta najava povećanja istovremeno i šansa da se ponovo domaćoj proizvodnji vratimo. Svinjska kuga je još u toku, još nekoliko desetina hiljada svinja će biti sigurno ubijenih, ali je šansa da oživimo domaće svinjarstvo jer su se tu dve okolnosti poklopile“, kaže Prostran.
U zemlji se iz godine u godinu proizvodi sve manje svinja. Poređenja radi, sedamdesetih godina u Srbiji je prosečan uzgoj iznosio oko 4,5 miliona svinja. Oko dva i po miliona svinja, koliko ih je trenutno, nije dovoljno ni za domaću potrošnju.
"Ja ne bih zagovarao visoku cenu ovog puta kod samih primarnih proizvođača, ja bih više njima pomogao sa određenom premijom, dakle da ona ne bude deo cene koju treba da plati potrošač, vi i ja, već da se u tom nekom sada oporavku svinjarstva u Srbiji verovatno ide sa jednom dodatnom podrškom, pored onoga što dobijaju subvencija za ono što je ostalo zdravo, da se možda odredi još neka premija po kilogramu, kao podrška razvoju“, preporučuje Prostran.
Država nadoknađuje štetu svim uzgajivačima u čijim se domaćinstvima ove godine pojavila afrička kuga svinja.
Izvor: Insajder