Bezbednosna struktura Evrope - postoji li bez Sjedinjenih Država? (VIDEO)
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću podsetio je evropske lidere na glavobolju koju su imali tokom njegovog prvog mandata. Pored mnogih drugih pitanja, američki predsednik je tada doveo u pitanje i prisustvo Sjedinjenih Država u odbrambenim strukturama Evrope. Uoči drugog mandata, čini se da stavove - nije promenio. S druge strane, bezbednosna situacija na Starom kontinentu je složenija zbog rata u Ukrajini, a Evropska unija više nego ranije zavisna od vojne moći Amerike – glavnog pokrovitelja evropske bezbednosti od Drugog svetskog rata.
Razrušena Evropa posle Drugog svetskog rata nije se pitala dok su je na svoje sfere uticaja delile Sjedinjene Države i Sovjetski Savez. U godinama posle rata, pod pokroviteljstvom dve svetske sile, nastali su vojni savezi – NATO i Varšavski pakt, koji su i formalno podelili Stari kontinent. Dok su se evropske države oporavljale od najrazornijeg rata u istoriji čovečanstva, Sjedinjene Države starale su se o bezbednosti zapadnog dela Evrope od sovjetskog uticaja sa istoka – i vojnog, i diplomatskog.
"Generalni sekretaru Gorbačov, ako želite mir, ako želite prosperitet za Sovjetski Savez i istočnu Evropu, ako želite liberalizaciju, dođite i otvorite kapije Berlinskog zida. Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid", izjavio je Ronald Regan, predsednik SAD sa zapadne strane Berlinskog zida 12. juna 1987. godine.
Vođa istočnog bloka Mihail Gorbačov je to i učinio – ali se padom Berlinskog zida raspao i Sovjetski Savez. Kraj Hladnog rata umnogome je pojednostavio bezbednosnu situaciju u Evropi, ali nakratko – počeli su ratovi na teritoriji Jugoslavije, pa se ponovo pokazalo da glavnu reč o bezbednosti Starog kontinenta vodi Vašington; posle niza intervencija, to poglavlje završeno je bombardovanjem Jugoslavije. Početkom novog veka, iako su zapadnoevropske države vratile moć i ugled koji su nekada uživale, američki uticaj nije slabio, naprotiv - rastao je širenjem NATO-a na istok Evrope. Takav bezbednosni pejzaž, odnosno glavnu ulogu američke vojske na Starom kontinentu, Evropljani su uzimali zdravo-za-gotovo – dok 2016. na vlast nije došao Donald Tramp.
"Izuzetno bogate evropske države troše malo novca na odbranu zato što ih Sjedinjene Države subvencionišu. Zloupotrebljavaju američku vojsku, iako bi lako mogli da plate puni iznos. Nemačka plaća jedan odsto za odbranu, a treba da plaće četiri odsto. Isto je i sa drugim državama. Kad im kažem: ’Žao mi je, ali moraćete da platite’, meni opadne popularnost u Evropi. Ali, mene je briga za Evropu, nisu me izabrali Evropljani, već Amerikanci", kazao je Donald Trump, predsednik SAD, 2. januara 2019. godine.
Stav predsednika Amerike da evropske države treba da plate svoj deo za odbranu, naterao je evropske lidere da razmišljaju o evropskoj vojsci još u vreme prvog mandata Donalda Trampa. Međutim, od izjava se nije daleko odmaklo – najpre, formiranje vojske je skupo, usledila je pandemija korona virusa, a naposletku i rat u Ukrajini, u vreme mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena. U trenutku povratka Donalda Trampa u Belu kuću, Evropa se za svoju bezbednost i daje oslanja na Sjedinjene Države ali i, zbog rata na istoku, izdvaja više nego ikada za svoju odbranu.
Izvor: Insajder