Boban Stojanović: Studenti su napravili tektonske promene u javnom mnjenju (VIDEO)

„Da li vam je čudno zašto nemamo, na primer, objavljeno nijedno Ipsosovo istraživanje u prethodnih nekoliko meseci? Imamo samo neke podatke koje je predsednik iznosio na nekim konferencijama za medije, ali niko nije potpisao ta istraživanja. Čak ni on nije objavljivao detaljno, nego je govorio: ‘Mi imamo 40 i nešto, pa drugi ima 7–8, treći nešto.’ To je jako čudno. To nismo imali do sada. Uvek se izlazilo“, naglasio je on.

Dodaje da je jedan od mogućih razloga što vlast nije razmišljala o izborima to što „su u tim istraživanjima koja ne objavljuju videli da ta pobeda i nije baš izvesna“.

„Ajde da biramo novu vladu sa profesorom doktorom na čelu, pa da se nadamo da će do narednih redovnih izbora situacija da se promeni i vrati na staro, ali mislim da je to gotovo nemoguće“, rekao je on.

Prema rečima našeg sagovornika, ekspert na čelu vlade, poput Đure Macuta, uvek je ograničen voljom vladajuće većine koja ga je postavila.

„Oni ga postavljaju, oni vrlo lako mogu i da ga smene, tako da verovanje u to da će ekspert, pa čak i da je pomirenje, i čak da je onaj kome veruju i jedna i druga Srbija – ipak je ograničeno time ko vas je izabrao i na koji način vas je izabrao.“

Kako kaže, dobar deo javnosti je i pre formalnog izbora Macuta već stvorio nekakvu vrstu odbojnosti zbog prisustva na mitingu SNS-a u Jagodini i posete studentima koji žele da uče.

„Ali ja sam ostavio vreme da čujem ekspoze profesora doktora Macuta i da vidim šta će da uradi u prvih 10–15 dana. Ostavljam mu tu priliku da ne bude Mirko Cvetković ili Ana Brnabić, već da zaista čovek krene da radi svoj posao i ono što mu Ustav govori, a to je da Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku i da krene da – ja to kažem – rešava probleme koje postoje, ali da krene da ih rešava tako što će da utiče na to da se studentski zahtevi ispune. I to mu je put koji može da pokaže da nije partijski kadar, da nije čovek od poverenja predstavnika koji će se baviti stvarima koje u ovom momentu nisu aktuelne, hitne“, objasnio je Stojanović.

Podsetio je da SNS po prvi put nije razmišljao o izborima tokom krize, što ukazuje na nestabilnost trenutne političke situacije.

„Ogroman broj ljudi je koji bi glasali protiv SNS-a, ali u ovom momentu možda to nije u potpunosti raspoređeno na opozicione aktere. Što znači da postoji disbalans između podrške studentima i podrške opozicionim političkim akterima. I to u budućnosti može da se menja, da se zaista prelije na opoziciju, što mislim da nije toliko izvesno. Pod dva, može da se prelije na neke nove političke aktere i subjekte. Možda nije realno da studenti imaju svoju listu, ali nekakva univerzitetska lista ili neki novi ljudi koji bi ušli u politiku, a koji bi dobili podršku studenata – to je jedan od mehanizama“, objasnio je Stojanović.

Veruje da bi najpametnije za aktuelnu vlast bilo da ispuni studentske zahteve.

„Mislim da su pogrešili što to nisu uradili još prošle godine. Verujem da se ništa od ovoga ne bi desilo. Ja samo postavljam pitanje – šta ako se desi da se zaista kaže da je propala akademska godina? Šta to znači za studente, koji imaju još šest meseci potpune slobode i otvorenog prostora da se bore za ispunjenje svojih zahteva s jedne strane, a s druge strane imate ogroman broj roditelja, baka i deka koji gledaju sve to i dovode u pitanje onu stvar koju ja uvek volim da potenciram, a to je: da li ova vlast i dalje ima legitimitet upravljanja zemljom? A posebno podvlačim obrazovanje, zato što je ogroman broj ljudi umešan u sve to. Kada kažemo umešan – ili radi u obrazovnom sistemu, ili, kao što su studenti, učestvovao u obrazovnom sistemu, ili su njihovi roditelji, babe, dede, tetke i slično“, rekao je politikolog Stojanović.

Na pitanje Insajdera zašto se formiraju pokreti, sagovornik Insajdera odgovara da je to zbog toga što su partije u svim istraživanjima organizacije sa najmanjim poverenjem i sa najvećim gađenjem.

„Nažalost, doživeli smo to da se sve na taj način posmatra, ali bez partija i bez političara nema demokratije. Možemo da ih zovemo kako god, ali neko mora da učestvuje na izborima, neko na tim izborima mora pobediti. Moraju da postoje neki ljudi koji će biti predsednik vlade, ministar i sve ono što su profesije – na jedan poziv – koji će da vrše te funkcije. Ne postoji zemlja na svetu gde to ne postoji. A deluje mi da ovde hoće sve da se izbaci što je političko, evo sad da se ubaci ekspertsko. Međutim, onog momenta kad vi prihvatite da budete predsednik vlade, možete vi da tvrdite šta god – vi ste političar“, objasnio je on.

Veruje da je jedan od razloga zašto će vlast, po njegovom mišljenju, formirati ekspertsku vladu i to da, kada svi studenti kažu: „Hoćemo ekspertsku vladu“, on će reći: „Pa evo vam je.“

„Siguran sam da će biti makar 15 ministara – profesora, doktora ili doktora nauka – gde će on reći: ‘Evo vam ekspertiza. Imate li ovim ljudima profesionalno bilo šta da zamerite?’ Ali imam i, aj’ da kažem, kritiku i na tu drugu stranu – samo pozivanje na eksperte ne znači da će taj neko, kad uđe u politiku, ostati samo ekspert. I jako je teško očekivati da se neće ponašati kao političar. Pogledajte samo neke ranije primere“, istakao je on.

Prema rečima našeg sagovornika, treba da dođe do promene izbornog sistema.

„Za mene su ti zborovi, koliko god oni bili neformalni, u stvari jedna vrsta organizovanja ljudi koji se poznaju, u svom kvartu stvaraju nekakvu ideju zajedništva, i to je ozbiljan potencijal da danas-sutra, na nekim lokalnim izborima, izađu ili kao grupe građana, ili da se uključe u neke nove političke partije. To je mehanizam promena“, zaključio je Boban Stojanović, politikolog.

Izvor: Insajder