Milosavljević: Nije bilo političke volje za donošenje zakona o otvaranju dosijea službe

Otkrivanjem zloupotreba tajne službe promenila bi se istorija, ali i budućnost ove zemlje i zato to mora biti prioritet – ovo je bilo jedno od prvih obećanja predstavnika vlasti nakon petooktobarskih promena.

Pre  21 godinu uništena je dokumentacija službe bezbednosti i do danas nije utvrđeno šta je uništeno, a šta sklonjeno iako EU predlaže otvaranje dosijea, a svaka vlada najavljuje donošenje zakona, koji nikada nije donet. 

Radomir Marković, šef DB-a iz vremena Slobodana Miloševića, nije smenjen odmah nakon demokratskih promena, pa mu je ostavljen prostor da naloži da se uništi deo dokumentacije. 

Marković je na mestu načelnika SDB bio od 1998. godine. U vreme dok je on rukovodio Službom izvršeno je četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, ubistvo Slavka Ćuruvije. Nestao je Ivan Stambolić. Smena Markovića, međutim nije išla glatko, kako se očekivalo.

Kada je u oktobru 2000. godine Vojislav Koštunica postao predsednik Srbije, samo je on u odnosu na ceo tadašnji DOS imao formalnu vlast. Poručio je da revanšizma neće biti i tako je načelnik DB-a ostao Radomir Marković puna četiri meseca dok nisu završeni parlamentarni izbori i dok nije formirana prva demokratska vlada. 

Prva odluka na prvoj sednici Vlade Srbije čiji je premijer bio Zoran Đinđić bila je smena Markovića. Ispostavilo se da su do tada mnogi tragovi zločina u koje je bila umešana Služba – uništeni.

Nijedna služba nije otvorila sve dosijee   

Profesor Milosavljević kaže da je očekivao da će nedugo nakon petooktobarskih promena biti usvojen predlog zakona o otvaranju dosijea koji je on pripremao sa Centrom za antiratnu akciju. Predlog je bio i predstavljen tadašnjem vrhu MUP-a, čiji je Državna bezbednost bila deo do 2002. i formiranja BIA. 

Ispostavilo se da ipak nije bilo političke volje, ali nije bilo ni razumevanja pojedinih predlagača zakonskih rešenja. 

“Čak i kada bi bilo političke volje da se takav zakon donese i da se on primeni, barem dve stvari bi morale da se obezbede. Jedna je da ono što je trajni, državni interes, nacionalne bezbednosti Republike Srbije, dakle ono što je zaista nešto trajno, ne možete otvoriti i pokazati svima otvaranjem dosijea. Druga stvar je da ne možete ipak obelodanjivati imena saradnika službi i napraviti time nekakav lov na veštice. Dakle to je vrlo nezgodno pogotovo u jednom društvu kakvo je naše”, navodi Milosavljević. 

On kaže da nije bilo realno očekivati da će služba obelodaniti baš sve.

“Bilo je i kod nas reči da se recimo neće nikada pokazati podaci o saradnicima na teritoriji Kosova i Metohije.”

Zanimljivo je da su neka dosijea otvorena – privremeno i to na osnovu Uredbe koja je posle samo nekoliko meseci osporena na Ustavnom sudu jer materija, koja se tiče ličnih podataka, ne može da se reguliše uredbama već samo zakonima.  

Oni koji su uspeli da vide dosije koji je o njima vodila služba devedesetih tvrdili su da su dosijei bili prepravljani.  

Jedan od onih koji je svoje pravo da ostvare uvid iskoristio je i jedan od lidera opozicije u vreme devedesetih Zoran Živković.

“Za svaki dan imam u dosijeu. Imao sam svog Luku Labana kao iz filma 'Profesionalac'. On se zvao drugačije, neću da mu kažem ime i prezime, ali ja sam njemu bio posao pet godina. Na 2500 stranica piše svaki dan šta sam radio, koga sam zvao telefonom, s kim sam se video… Skoro sve, 99,99 odsto je tačno što piše tu osim zaključka u kome piše 'čime je dokazao da i dalje deluje sa pozicija şrpskog ektremizma i terorizma'. Ja sam bio srpski esktremista i terorista. Neki drugi su bili pod nekim drugim oznakama. Đinđić je bio NOS-Nemačka obaveštajna služba, Koštunica je hteo da se obesi kada je video da je vođen kao AOS- Američka obaveštajna služba, Mićunović je isto bio AOS, Mihajlović britanska služba i tako dalje”, ispričao je Živković. 

Celu priču o tome zašto nisu u potpunosti otvoreni dosijei službi bezbednosti možete pogledati u emisiji Marker.