Bojana Selaković u Marker razgovoru: Evrointegracije postale alat za marketinške svrhe, o reformama se najmanje govori

Na pitanje od koga zavisi napredak na evropskom putu, s obzirom na to da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dan nakon izbora Vlade izrazio uverenje da će se "snažnije" ići na tom putu u narednom periodu, Selaković je navela da se kroz proces pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu implementirao model stabilokratije koji je doveo do toga da evrointegracije budu stavljene u funkciju unutrašnje politike.

„Pod okriljem puta u EU stvara se lažna slika o tome da će zemlje ovog dela sveta postati članice EU, da postoji jasna volja i namera da se društva reformišu a zapravo suština tog procesa - reforme - nije adekvatno validirana od strane EU", ocenila je ona.

Selaković je rekla da je stvorena iluzija da će Evropska unija "zažmuriti" na sve ono što je Srbija trebalo da ispuni na putu u EU i primiti je u svoje članstvo ukoliko ona uvede sankcije Rusiji i sklopi sveobuhvatni sporazum sa Kosovom.

„To jesu dve važne teme ali tu postoji čitav niz drugih stvari koje moramo da uradimo. Druge zemlje Zapadnog Balkana koje su uvele sankcije Rusiji i koje su usaglasile spoljnu politiku na drugim planovima, ipak su ocenjeni oštro (u izveštajima Evropske komisije) u oblastima poput vladavine prava. To su važne oblasti, ali ne treba da živimo u iluziji da je samo to dovoljno", rekla je Selaković odgovarajući na pitanje da li će EU žmureti na problem vladavine prava ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji i sklopi sveobuhvatni sporazum sa Prištinom i primiti je u članstvo.

Govoreći o tome da li će se proces pristupanja otkočiti nakon što je nekadašnji glavni pregovarač Srbije sa EU, Tanja Miščević, postala ministarka za evrointegracije, Selaković je rekla da je jasno šta Srbija treba da uradi da bi proces bio ubrzan i da ona na osnovu svog iskustva zna da nijedna osoba, koliko god kvalitetna, nije garant za to.

„Slanje poruka kroz personalna rešenja je deo komunikacione strategije koju je vlast koristila i ranije, ali ako se tu ne uradi ono što su suštinske obaveze Srbije, to neće pomoći evrointegracijama", dodala je ona.

„Srbija ima problem sa vladavinom prava i zato ne može da napreduje u drugim oblastima"

Komentarišući to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svoje posete rekla da je Srbija najdalje napredovala u procesu priključenja, Selaković je navela da je problem s evropskim putem to što Srbija ima teškoće na fundamentalnom nivou - vladavini prava i da zbog toga ne može da napreduje ni u drugim oblastima.

„Ako pogledamo problem u ekologiji i životnoj sredini, koji su deo Klastera 4 (u pristupnom procesu), tu je najveći problem sa vladavinom prava i to je nešto što treba da se osigura u početku i što prožima sve ostale oblasti", dodala je ona.

Selaković je istakla da je EU trebalo da bude doslednija kada su u pitanju fundamentalni principi poput vladavine prava.

Na pitanje kome su upućene poruke premijerke Ane Brnabić, koja je u ekspozeu nove Vlade navela da je Srbija opredeljena za članstvu u EU, ali da ima crvenih liija preko kojih neće preći, Selaković je odgovorila da su evrointegracije marketinški alat za vlast Srpske napredne stranke i da je taj proces koristi za unutrašnju upotrebu.

„Ja ne mogu da zamislim da se na taj način, tim tonom, premijerka obraća i razgovara s bilo kim od zvaničnika EU koji dolaze ovde i s kojima treba da se razgovara", kazala je ona.

Na pitanje šta znače navodi premijerke Brnabić da je samostalnost u odlučivanju crvena linija preko koje neće preći, Selaković je naglasila da je Srbija kada se odlučila da uđe u proces evrointegracija dobila spisak obaveza koje treba da ispuni.

„Naša je slobodna volja kao društva i onih koji vode institucije da odluče da li žele da ostanu na tom putu i da pristupe tom savezu ili ne. Ukoliko ne želimo, niko nas ne pritiska", dodala je ona.

Na pitanje koliko je građanima važno to da li je nova Vlada proevropska, proruska ili prosrpska, kako su je neki ministri nazvali, Selaković je odgovorila da to građanima ne treba da znači mnogo.

„Međutim, imajući u vidu populizam koji je uveden u javni prostor i koji boji sve odgovorne politike, svođenje na proevropsko ili prorusko ima za ulogu da odvrati građane od razmišljanja o realnim problemima, o onome kako preživljavaju, zbog čega ih institucije tretiraju kako ih tretiraju i svođenje svega na identitetsku ravan", ocenila je ona.

„Čitav region integrisati u EU kako bismo rešili probleme koje nismo sposobni sami da rešimo"

Na pitanje da li se skepsa o proširenju EU menja nakon početka rata u Ukrajini, jer se sada kaže da je to strateško ulaganje u dugoročnu bezbednost, a imajući u vidu situaciju na Zapadnom Balkanu, Selaković je odgovorila da je to i potvrda postojanja unutrašnje krize u EU koja je definisala svoje prioritete na drugačiji način.

„Svi mi odavde smo znali jako dobro, i to je bio jedan od razloga zbog kojeg se insistiralo da čitav region treba da postane deo EU i da mi jedino integrisani možemo da rešimo probleme koje nismo bili sposobni da rešimo sami. Situacija u Ukrajini je to vratila na kolosek, ali ne bi bilo dobro da to zamaskira suštinu procesa pridruživanja, a to su reforme koje će region učiniti bezbednijim", naglasila je ona.

Govoreći o tome da što je prema nekim istraživanjima procenat građana Srbije koji podržavaju članstvu u EU nikada niži i iznosi 43 odsto, Selaković je rekla da bi ti ljudi radije otišli da žive u EU, nego li u Rusiju ili Kinu i da je narativ protiv EU veštački postavljen od strana političkih elita koje zbunjuju javnost.

„Građani prepoznaju ono što EU donosi kao benefit i to treba da bude interes svake vladajuće elite ovde. Dakle, ne da mi odavde idemo u zemlje EU da bismo uživali određeni kvalitet života, nego da to imamo i ovde", naglasila je ona.

Komentarišući najavu Prištine da će u decembru zvanično uputiti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, Selaković je rekla da je to vrlo kompleksan proces, a da za Kosovo ključno pitanje ostaje ukidanje viza za putovanje u EU.

Selaković je rekla da je najava podnošenja zahteva Kosova za članstvo u EU takođe upotreba evrointegracija u marketinške svrhe. 

"Pet članica EU ne priznaje Kosovo i da će bez njihove saglasnosti teško doći do pomaka na evropskom putu Kosova", navela je ona.

Komentarišući to što je bezvizni režim Srbije u EU doveden u pitanje zbog neusklađene vizne politike sa trećim zemljama, u ovom slučaju sa Tunisom, Burundijem i Indijom a iz kojih su preko Srbije građani masovno putovali u EU, Selaković je rekla da ne veruje da će Srbiji biti ukinuta vizna liberalizacija, a da ovaj zahtev nije nov, već da je sada taj problem eskalirao jer EU mora da ublaži migracije iz drugih zemalja.

Izvor: Insajder