Branka Latinović: Slučaj Banjska nije zaboravljen, Srbija će sada sigurno biti pod većim pritiskom da ga reši (VIDEO)
I pored preporuke Evropske komisije ni danas na zatvorenom sastanku ambasadora zemalja članica EU nije postignuta saglasnost za otvaranje klastera 3 i nastavak pregovara sa Srbijom, ali je najavljeno da će se to pitanje razmatrati narednih dana. Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović rekla je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da Srbija po ovom pitanju ima veliki zastoj i da je potreban veći politički napor, odnosno rad na tome da se odobrovolje članice Unije koje su uskratile podršku za otvaranje klastera 3.
Ona je navela da se danas za Srbiju izuzetno angažovala Mađarska, ali je i Nemačka bila među državama koje su se ovoga puta veoma zalagale da se razreši otvaranje klastera tri, odnosno da položimo semestar kako bismo mogli da pređemo na polaganje ispita.
„Imamo neki veliki zastoj. Može se očekivati da se to pitanje može rešiti na način koji mi želimo i koji nam je potreban, ali mislim da tu treba učiniti jedan veći politički napor i treba odobrovoljiti same članice EU koje su uskratile taj konsenzus. Evropska komisija je dala saglasnost, odnosno preporuku da se otvori klaster 3, napominjući da su ispunjeni tehnički uslovi, ali da razlozi zbog kojih nije data saglasnost nisu neposredno vezani za pitanja koja pokriva klaster 3, oni su vezani za klaster 1, pre svega vladavina prava, nedovoljna angažovanost na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala i ono što je segment spoljne politike“, navela je Latinović.
Objašnjava da su pitanja spoljne politike ono što je poglavlje 31, koje je nama bilo dosta sporno i prilikom bilateralnog skrininga održanog još 2014. godine.
„A mi još uvek nismo ni blizu otvaranja tog poglavlja, koje je dosta komplikovano. To ne zavisi od jednog ministarstva, najmanje od onog koje vodi proces evropskih integracija, to je pitanje na nivou države, odnosno Vlade, koja treba da predloži odgovarajuće promene koje bi otvorile taj put. Da napomenem i to da su sve druge zemlje koje su u procesu pridruživanja EU usaglasile svoju spoljnu politiku 100 odsto ili približno 100 odsto, što je slučaj sa Bosnom i Hercegovinom, koja nije u potpunosti usklađena, ali je preko 90 odsto. I ta usaglašenost se ceni ne samo po tome da li ste uveli sankcije (Rusiji) ili ne, nego i po broju pridruživanja izjavama EU“, navela je gošća „Markera“.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom, Brisel posebno insistira na utvrđivanju odgovornosti za Banjsku, što se čulo i posle razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa novom visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Kajom Kalas. Latinović smatra da će Srbija sigurno biti pod većim pritiskom da reši taj slučaj.
„To što se u jednom periodu nije pominjalo pitanje Banjske ne znači da je to zaboravljeno. Mi imamo i slučajeve sa nekim drugim zemljama - ili smo ih imali - gde su bila neka otvorena pitanja, nisu se pominjala, pa se onda iznenadimo kako, eto, nisu zaboravili. Znači, ništa se ne zaboravlja, postoji katalog pitanja i Banjska je nešto što mora da se reši“, istakla je ona.
Upitana koliko i poslednji slučaj, napad na kanal Ibar-Lepenac, usložnjava položaj Beograda u ovom trenutku, Latinović je rekla da se to ima u vidu, ali da se čeka razrešenje, jer još uvek nema konkretnih dokaza.
„Mislim da se u ovom slučaju može govoriti o onom što se na engleskom kaže ’take a note’. Znači, ima se u vidu, ali to nije nešto što je na agendi, odnosno prisutno prilikom razmatranja, jer nema dokaza. To je jedan segment, a drugi segment je što je predsednik Srbije bio vrlo otvoren i vrlo decidan da Srbija ni na koji način ne stoji iza toga što se desilo, što je ponudio pomoć i saradnju i što je rekao da će prihvatiti nalaze međunarodnih faktora. To je jedan kooperativni odnos. A sama činjenica da nema dokaza i da su sami evropski i američki zvaničnici u Prištini uzdržani u tome da direktno ili indirektno naznače ko bi mogao biti krivac, govori da tu još uvek ima puno nepoznanica“, zaključila je Branka Latinović.
Izvor: Insajder