Branko Ružić u „Insajder Intervjuu”: Crkva nije uticala na menjanje udžbenika iz biologije (VIDEO)

„Crkva se nije mešala, a svaka institucija, pa i Srpska pravoslavna crkva, su veoma značajne u svakom društvu pa i u našem. Za mene lično je Srpska pravoslavna crkva najznačajnija ali ni na koji način oni ne mogu, niti su pokušali da utiču na odluku sekularne vlasti“, istakao je Ružić.

On je naveo da je, kao ministar, a nakon kritika koje je čuo u javnosti, dao nalog Nacionalnom prosvetnom savetu i ostalim nadležnim institucijama da preispitaju sporne lekcije u udbženicima, a da je izjava Patrijarha u kojoj je zatraženo povlačenje udžbenika koji „nameću LGBT ideologiju“ stigla kasnije.

„Obaveza ministra je da reaguje na ono što se pojavilo u javnosti i što se pokazalo na kraju kao jedna delimična anomalija u našim udžbenicima. Podsetiću da ta naučna postavka nije menjana. Izmene se odnose pre svega na ta ideološka i sociološka tumačenja“, rekao je ministar prosvete i dodao da su stručne nadležne komisije donele ocenu da lekcije nisu bile primerene za taj uzrast.

Na pitanje novinara ako Patrijarh Srpske pravoslavne crkve može tražiti da se menjaju udžbenici iz biologije, da li to znači da neka druga nevladina organizacija može da traži od crkve da menja bibliju, ministar prosvete ocenio je ovo pitanje neumesnim i ponovio da se crkva nije mešala ali da ima pravo da iznese svoj stav.

Predlog mere za sprečavanje nasilja: Da se ocena iz vladanja računa u prosek

Odgovarajući na pitanja u vezi sa nasiljem u školama, Ružić je rekao Srbija ima odlične alate, pravilnike i zakonska rešenja, ali da je problem što se neke odredbe nisu primenjivale pravovremeno.

"Ne mogu reći da je zakazao sistem već pojedinci koji su u nekim slučajevima zakazali, nije došlo do prijavljivanja pravovremenog i došlo je do toga da se dešavaju scene i u Trsteniku i u nekim drugim mestima", rekao je Ružić.

U Radnoj grupi za prevenciju nasilja unutar Ministarstva prosvete sedeli su stručnjaci, predstavnici sindikata i mi smo se složili u vezi sa predlogom mera. 

"Te mere se odnose na promenu određenih pravilnika kao i na proceduru izmena zakonskih odredbi zakona iz oblasti obrazovanja. Ono što jesu neke od mera to je da se uvede brojčano ocenjivanje vladanja od petog do osmog razreda gde će ta ocena ulaziti u prosek", objasnio je ministar.

Kako je dodao, još jedna od mera je i način da se izbegne ono što se dogodilo u Trsteniku.

"A to je da se odloži ispisivanje učenika iz srednje škole ukoliko je protiv tog učenika pokrenut disciplinski postupak do okončanja samog postupka, jer ovo što smo do sada imali značilo bi da taj postupak traje, zatraži učenik ispisnicu, upiše se u neku drugu školu. Ono što bi ovde bio epilog u krajnjoj instanci to je da bi izgubio jednu godinu jer ne bi mogao da se upiše u toj godini u drugu školu", dodao je Ružić u „Insajder Intervju”. 

On je istakao da Ministarstvo i Vlada imaju kontituirani dijalog sa prosvetnim reprezentativnim sindikatima i da se trude da im izađu u susret maksimalno koliko je to moguće, a to, kako dodaje, pokazuje i najavljeno povećanje plata za 12,5 odsto, iako su sindikati tražili 25 odsto.

"Zabrana mobilnih telefona već omogućena zakonom, svaki direktor odlučuje o tome"

Odgovarajući na pitanje šta se dešava sa ranije najavljenom inicijativom da će Ministarstvo doneti zabranu unošenja mobilnih telefona u škole, ministar prosvete je rekao da to inače u zakonu postoji kao odredba i da je svaki direktor u mogućnosti da donese takvu jednu odluku.

"Teško je sada doneti pravu odluku i iz tehničkih razloga. Gde će ti mobilni telefoni stajati, da li će biti u učionici, kada deca u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja idu iz učionice u učionicu, da li će ostavljati tamo, da li će se neko posvađati, da li će koristiti mobilni telefon na malom ili velikom odmoru ali svakako onaj direktor koji to može da osmisli i želi, ima slobodu da to uvede", istakao je Ružić.

Ružić: Treba biti iskren, nije bilo zrelo za uvođenje državne mature 

Državna matura je jedan veliki reformski iskorak, istakao je Ružić i dodao da državna matura nije prisutna u javnosti od juče, ona je prisutna više od deset godina i deo je strategije obrazovanja i prethodne i ove sada do 2030. godine. 

Po dolasku mog tima i mene u Ministarstvo pre dve godine ustanovili smo da to još uvek nije zrelo, i treba reći istinu. 

"Dakle to nije bilo zrelo. I mi smo zakonom odložili uvođenje državne mature do 2024. godine", istakao je i dodao da smatra da je državna matura od interesa za državu ali i od interesa za svršene srednjoškolce kojih ima oko 60.000 godišnje, od kojih se za studiranje opredeli nekih 43.000 godišnje. 

Državna matura bi imala sertifikacioni, selekcioni i evaluacioni karatker, dodao je. 

Odgovarajući na činjenicu da postoji predlog da se uvede eksperimentalni period u kome će se polagati i državna matura i prijemni ispit za fakultete, Ružić je naveo da to nije isključeno.

"Ali, stavite se u poziciju dece koja završavaju srednju školu. I sada će on da polaže državnu maturu i prijemni ispit. Postoje varijacije na primer tamo gde imamo najatraktivnije fakultete, gde imate pojavu da imate tri aplikanata na jednom mestu - o njima se može razmišljati eventualno da se govori o nekom testu posebnih sklonosti koji bi bio korektiv u smislu prolaska na te fakultete", dodao je ministar prosvete. 

Odgovarajući na pitanja šta rade roditelji studenata koji nisu iz Beograda sada kada su cene stanova ovako visoke, Ružić je istakao da je država podigla broj kapaciteta u studentskim i učeničkim domovima u prethodnom periodu za preko 3200 mesta.

Kako je dodao, kod Studenjaka planira se i izgradnja kule sa 1000 novih mesta i to očekuje da bude završeno u naredne dve godine.

Da li je dualno obrazovanje neuspeli pokušaj? 

Odgovarajući na pitanje da li je dualno obrazovanje u Srbiji neuspeli pokušaj imajući u vidu broj dece koja je uključena u ovakvo obrazovanje, ministar Ružić je rekao da ne razume pitanje na takav način.

"Vi imate sada na nivou visokog obrazovanja 36 programa na visokoškolskim ustanovama gde smo uveli dualno obrazovanje a da ne govorimo o srednjem obrazovanju gde je oko 600 do 700 kompanija uključeno", rekao je Ružić. 

Na pitanje novinara koliko je učenika uključeno u ovaj program, Ružić je rekao da se radi o hiljada. 

"Ako imamo 4.000 studenta na 36 studentskih programa , a uveli smo dualno obrazovanje u visokom školstvu 2021, 2022. i ako se to sve realizuje sa 700 kompanija onda zaista ne razumem kako mislite da je to 200, a 4.000 studenata je uključeno u to", istakao je ministar prosvete.

Izvor: Insajder