Brkić u "Insajder Intervjuu": MUP i policija ne mogu da preuzmu odgovornost za curenje informacija posle napada u školi (VIDEO)

"Postoji čitav lanac različitih subjekata koji su po prirodi svojih poslova i intervencija mogli da dođu u posed neke informacije. Da li je to od njih otišlo, ili od drugog ili trećeg, ja to ne mogu da tvrdim. Ono što mogu da kažem: MUP kada utvrdi zloupotrebu i nesavesno raspolaganje informacijama preduzima odgovarajuće disciplinske mere. U tom smislu smo posvećeni i rešeni, ne samo danas već oduvek", rekao je Brkić.

Na pitanje o navodima da je osumnjičeni za napad u školi vežbao da rukuje oružjem u streljani, Brkić je kazao da je istraga u toku i da će javnost biti obaveštena kad se istraga završi.

"U Srbiji ima 190 streljačkih organizacija i rad streljana je uređen određenim propisima. Ono što je važno da kažem, nije zabranjen pristup maloletnicima. Ono što je mera Vlada Srbije jeste da u naredna tri meseca policija sprovede kontrolu rada svih streljana", naveo je Brkić.

Brkić je naveo da će obaveza MUP-a biti da donese propis kojim će se urediti način pristupa streljanama, odnosno da se zabrani pristup maloletnicima.

"Maloletnicima će biti zabranjeno i da pucaju iz vatrenog, ali ne i iz vazdušnog oružja. Da se ne brine niko ko ima talentovano dete koje želi da se bavi streljaštvom"

Govoreći o legalnom oružju u Srbiji, Brkić je naveo da je ukupan broj registrovanog oružja 766.655 komada, odnosno lovačkog - 361.716, sportskog - 64.658 a broj revolvera i oružja za ličnu bezbednost iznosi 232.310 komada.

Dodao je da 473.696 fizičkih lica u Srbiji ima registrovano oružje.

"Jedna od mera Vlade koja je usvojena jeste revizija svih izdatih dozvola i da se uvede moratorijum na izdavanje dozvola za držanje lovačkog i kratkog vatrenog oružja i da se u roku od šest meseci izvrši kontrola da li vlasnici oružje čuvaju na način i pod uslovima kako to zakon predviđa", rekao je on.

Na pitanje o nelegalnom oružju, Brkić je naveo da je za dva dana od poziva građanima da predaju nelegalno oružje predato oko 3.000 komada oružja, 125.000 komada municije različitog kalibra, 150 komada različitih vrsta minsko-eksplozivnih sredstava. 

"Samo taj podatak pokazuje da smo u prethodna dva dana imali više predatog oružja nego u tri prethodne akcije koje su trajale mesec dana godišnje", istakao je on.

"Menjaće se i poseban minimum i maksimum zaprećene kazne za nelegalno oružje. Za nelegalno posedovanje oružja za koje možete dobiti dozvolu planira se da bude predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina. Ako držite oružje za koje ne biste mogli da dobijete dozvolu predviđena je kazna zatvora od dve do 12 godina. Ako imate više komada oružja ili oružje velike razorne moći, kazna će biti propisana od pet do 15 godina. Takođe, ako držite oružje za koje nemate dozvolu kazna će biti od pet do 15 godina, a ukoliko nosite oružje za koje nemate dozvolu za nošenje a imate dozvolu za držanje - kazna će biti od jedne do osam godina", naglasio je Brkić.

Na pitanje da li su dva slučaja masovnih ubistava bila šok za policiju, Brkić je odgovorio da jesu.

"Mi smo kao institucija nadležni za zaštitu života i lične imovinske sigurnosti građana i spremni smo da svoje svakodnevne aktivnosti obavljamo na način da se suočavamo sa najmonstruoznijim oblicima ispoljavanja ljudske izopačenosti. Ovo što se dogodilo je prevazišlo svaka naša očekivanja", 

Brkić je naveo da "posebnu težinu tragediji" daje činjenica da su u jednom od slučajeva žrtve deca i da je počinilac dete.

Ministar posvete Branko Ružić na vanrednoj konferenciji za novinare posle napada u školi naveo je da je u tom slučaju očigledan uticaj interneta, video-igrica i "zapadnih vrednosti".

Brkić je naveo da je internet dobar i da služi u dobre svrhe, ali je dodao da ta tehnologija ima i "svoju mračnu stranu".

"Protiv sadržaja koji je neprimeren za decu na internetu, kao i svake druge pošasti poput narkomanije, najbolje se borite tako što ne utičete na ponudu, već na potražnju. Da oni koji konzumiraju te sadržaje znaju šta je to za njih štetno i da se tome odupru", naveo je on.

"Porodica je ključ svega. Imam utisak da smo mi - kao društvo - ostali pred vratima naše dece. Da oni iza tih vrata žive svoje virtuelne stvarnosti, virtuelne živote u kojima usvajaju negativne i pogrešne obrasce ponašanja", dodao je Brkić.

Na pitanje šta bi iz ugla policije trebalo uraditi kada je reč o stvarnom svetu, u kojem su deca izložena nasilničkom ponašanju, Brkić je odgovorio da država samo može da preduzme zakonom predviđene mere i da svojim prisustvom odvrati počinioce ako se nasilničko ponašanje dešava na javnom mestu.

"Država može da radi samo kroz korpus njenih ovlašćenja, a društvo treba da govori o nasilju - da ga učini vidljivim i da ga ne toleriše. Kada ćutimo na nasilje, onda smo saučesnici a vinovniku nasilja se šalje suptilna poruka da je nasilje društveno prihvatljivo", istakao je on.

Na pitanje koji je plan policije koji će preduzeti zarad prevencije ovakvih i sličnih situacija, Brkić je odgovorio da će od 8. maja do kraja školske godine u školama biti angažovano 3.500 policajaca i da će biti pojačano prisustvo policije na javnim mestima.

Brkić je naveo da je policija kroz dosadašnje angažovanje poslala poruku da ih deca i roditelji prihvate i da im se češće i slobodnije obraćaju.

On je rekao da se radi na formiranju radne grupe za bezbednost dece na internetu, gde će se razmatrati mogućnost ograničavanja određenih štetnih sadržaja deci.

Dodao je i da se radi na formiranju mobilnih operativnih timova Saveta za sprečavanja vršnjačkog nasilja.

Na pitanje kakva je saradnja policije sa drugim institucijama poput tužilaštva, Brkić je rekao da se saradnja sa tužilaštvom dnevno odvija na "dobrom i uspešnom nivou".

Govoreći o dopisu koji su neke lokalne policijske uprave poslale školama, kojim traže sastavljanje spiskova dece koje se smatraju problematičnom, Brkić se ponovo izvinio zbog toga, naveo da to nije bio nalog Ministarstva i dodao da je pozadina dopisa "samo želja da se bezbednost u školama unapredi, ali da je napravljen nesmotreni potez".

"To samo pokazuje koliko smo u toj želji da damo sve od sebe nekada skloni da skliznemo na teren na koji nismo ni svesni da zadiremo", kazao je Brkić.

Na pitanje da li taj slučaj predstavlja oblik nedovoljnog snalaženja policije u kriznim situacijama, Brkić je rekao da ne misli da to govori da se policija nije snašla.

"Veliki je pritisak na institucije i celo društvo. Dajemo maksimum svojih kapaciteta, već 10 dana ljudi rade preko 12 i 15 sati (dnevno). U svemu tome se može dogoditi neki nesmotreni postupak. Ono što smatram kao profesionalni policajac je da je jako važno da je policija spremna i hrabra da kaže da je u nekim situacijama pogrešila, da se izvini i sanira štetne posledice", istakao je on.

Na pitanje kako je moguće da nekoliko sati posle pucnjave u školi ministar prosvete spekuliše o motivima napada, a predsednik Republike iznosi podatke sa saslušanja u policiji, Brkić je rekao da ne može da komentariše izjave političare.

Brkić je naveo da su 5. maja predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova imali više od 100 nastupa u medijima i da će nastojati i dalje da "profesija da odgovore na pitanja koje javnost očekuje".

Na pitanje zbog čega policija neposredno posle pucnjave u školi nije saopštenjem pozvala medije da ne spekulišu o dešavanjima, Brkić je rekao da su predstavnici sektora za medije i komunikacije MUP-a u svakom telefonskom razgovoru novinare "molili" da ne objavljuju informacije "dok ne bude bilo kompletnog činjeničnog stanja stvari", naglasio je on.

Izvor: Insajder