Cenzurisan skupštinski stenogram (VIDEO)
Stenogrami sednica u Narodnoj skupštini se cenzurišu. To je utvrdio Otvoreni parlament, koji se niz godina zalaže za javnost rada Parlamenta - upravo objavljivanjem stenograma. Izbacivanje iz stenograma rečenice koju je poslanik vladajuće većine uputio opozicionom kolegi, brine pravnike i nevladine organizacije, koji smatraju da postoji i namera da se, kako kažu, nastavi sa tom praksom.
U cenzurisanoj verziji transkripta skupštinske rasprave od četvrtka, 22. juna, koja je na sajtu Skupštine objavljena tek posle pet dana, nema rečenice "Ubijaš penzionere u Aranđelovcu" koju je, tokom izlaganja narodnog poslanika Zorana Zečevića, izgovorio narodni poslanik Nebojša Bakarec. O tome za Marker govori Tamara Branković iz Otvorenog Parlamenta-Crta,
"Ovaj slučaj falsifikovanja transkripta Narodne Skupštine jeste jedan primer nedemokratičnosti i neparlamentarnosti našeg najvišeg zakonodavnog tela. Ovo je duboko zabrinjavajuća okolnost gde se urušavanjem transparentnosti Skupštine zapravo urušava bazična vrednost na kojoj Parlamenti moraju da budu zasnovani na osnovu kojih oni moraju da rade. Nažalost njegov integritet se dodatno urušava i umanjuje ga", kaže Branković.
Bojazan da može da se nastavi sa praksom cenzurisanja skupštinskih stenograma postoji i zbog odluke nadležnih u Narodnoj skupštini, da se ubuduće transkripti ne dostavljaju agencijskim novinarima i narodnim poslanicima tokom plenarnog zasedanja, već tek narednog dana. Potreba da svaka reč koja se kaže u mikrofon, kada poslanik ima reč, kao i ono što se čuje van toga u samoj sali, gde se održavaju sednice, bude zabeležena i javno dostupna, jeste od velike važnosti za demokratiju i parlamentarizam, kaže za Marker Milan Antonijević:
"Znači, ostaju uvrede, ostaju psovke, ostaje svaka pretnja koja je izrečena bilo da je izrečena direktno u mikrofon ili se mogla čuti u sali. I zaista ne treba mnogo govoriti o tome zbog čega je to značajno i neophodno u svakom demokratskom društvu, kako to uređuje naš parlamentarni život i uopšte samu raspravu, kvalitet rasprave i zato apelujem na Narodnu Skupštinu da se vrati na tu praksu, da nemamo ovakve incidente i da i da se svakom poslaniku, bilo da je mladi ili stari, da ima ili nema iskustva pošalje poruka da sve što izgovara u Narodnoj Skupštini ostaje zapisano. Da će istraživači i istoričari kasnije moći da analiziraju i da je i to njihov deo posla tj odgovornost za javno izgovorenu reč".
Pre deset godina pokrenuta je inicijativa organizacije Crta, da preko sajta Otvoreni parlament, svaka izgovorena reč u Narodnoj Skupštini bude javno dostupna, kao što je praksa u svim demokratskim društvima. Ranije stenogramske beleške su dostavljene počevši od 1997, a onda se nastavilo sa praksom dostupnosti javno izgovorenih reči.
Izvor: Insajder