Cvejanov (Green Loop) u Markeru: Procena je da se godišnje nagomila 2,5 miliona tona komunalnog otpada u Srbiji (VIDEO)

"Međutim, u ovoj definiciji komunalnog otpada nam nedostaju brojni podaci za građevinski, kabasti otpad, koji često završavaju u ovom komunalnom otpadu. Od toga nekih 87 odsto završava na deponijama, a tek negde oko pola miliona - znači manje od 20 odsto - ukupne količine otpada iz domaćinstva završi na sanitarnim deponijama. Međutim, taj otpad često nije prethodno razvrstan i iz njega nisu izvučene sirovine ni za reciklažu, ni za energetsko iskorišćenje", kazala je Cvejanov.

Na pitanje na šta još građani treba da obrate pažnju pri kupovini proizvoda, ali i prilikom odlaganja otpada, Cvejanov je rekla da ne postoji jednostavan odgovor jer u različitim sredinama ima različitih mogućnosti za reciklažu.

"Dakle, jedan je odgovor za građane Beograda, a drugi za građane Žagubice. Suština je da gledate šta u vašem okruženju imate od infrastrukture za odvojeno sakupljanje. Ono što možete da uradite je da odvojite otpad i da kupujete vrste otpada koje mogu da se recikliraju. Međutim, imali smo ovu situaciju nepoverenja gde zapravo taj otpad odlazi. Moram da kažem da smo zajedno sa Centrom za unapređenje životne sredine radili analizu koja se tiče plastike na uzorku od 1.000 ispitanika. Pokazatelj o kolikom je nepoverenju reč govori da su se oni opredelili kao ključni motiv da recikliraju jeste da budu sigurni da će otpad koji su odvojili zaista otići na reciklažu. Čak je 68 odsto ispitanika navelo to kao ključni motiv", dodala je ona.

Na pitanje koja vrsta opasnog otpada predstavlja najveću opasnost po zdravlje ljudi, Cvejanov je odgovorila da je najopasniji onaj otpad kojim se ne upravlja na odgovarajući način.

"Mnogo je manji problem ako opasni otpad prerađujete u postrojenju za inceneracije koje je po najvišem standardu, nego da plastične flaše koje inače nisu opasan otpad bacite u reku. Kada pričamo o količinama, najviše opasnog otpada se generiše u rudarskom sektoru, gotovo 15 miliona tona godišnje. Pored toga, procene su da u kategoriji otpadnih vozila, građevinskog otpada, azbesta, električnog i industrijskog otpada imamo najveći procenat opasnog otpada. Kada pričamo o domaćinstvima, to uglavnom boje i lakovi ili hemijska sredstva za higijenu", navela je ona.

U evropskim zemljama se otpadni mulj, na primer, kompostira, odnosno prirodno razgrađuje, ako ne sadrži teške metale ili hemikalije. Na pitanje zašto se to ne radi i u Srbiji, Cvejanov je rekla da je problem to što nema prečišćivača otpadnih voda koje odvajaju otpad koji dolazi iz komunalnog sektora i industrije.

"Kvalitet otpadnih voda kod nas, tamo gde postoje prečišćivači. moramo da razumemo da ih mi uglavnom nemamo, nije takav da ćete dobiti kvalitet te otpadne vode tako da mulj možete upotrebiti za kompostiranje jer je sve što uglavnom dolazi iz industrije kontaminirano teškim metalima i teško može da bude iskorišćeno kao đubrivo", kazala je Cvejanov.

Govoreći o opasnom tečnom otpadu, ona je rekla da on često završava u rekama a da je reč o otpadnom ulju koje spaljuju mala preduzeća, automehaničarske radnje ili ljudi koji imaju problem da obezbede drugi energent ili kompanije koje putem sistema prečišćivača otpadnih voda izbacuju određene supstance.

"Velika je nedoumica kada pogledaju podaci Agencije za životnu sredinu šta se dešava sa opasnim otpadom, oni nisu ni prikupljeni ni objašnjeni na adekvatan način pa je pretpostavka da je mnogo gore stanje od onoga što čitamo u javno dostupnim podacima", navela je Cvejanov.

Na pitanje kako rešiti problem nagomilanog istorijskog otpada, Cvejanov je odgovorila da je taj otpad u više navrata čišćen sa lokacija industrijskih postrojenja koja su kroz stečaje ili devedesetih prestali sa radom.

"Problem je što po zakonu moramo da izvezemo opasni otpad u države Evropske unije da bismo ga se rešili. Troškovi zbrinjavanja istorijskog otpada su daleko veći nego da postrojenje za tretman opasnog otpada imamo u Srbiji", istakla je Cvejanov.

Danas je izveštaj o odlaganju opasnog otpada predstavio državni revizor. Pored ostalog, naveo je da najmanje 20 operatera odlaže rudarski otpad i upravlja njime - bez dozvole, kao i da nijedna inspekcija nije kontrolisala odlaganje medicinskog otpada u 2020. i 2021. godini.

"Niz nepravilnost koje smo utvrdili da nema dovoljno skladišta - najpre ni propisi po tom pitanju nisu precizni. Da nije uređeno pitanje lagerovanje opasnog otpada u domaćinstvu... Nije uređeno pitanje skladištenja otpada ili spaljivanje otpada ili bilo kakvo drugo pitanje koje druge zemlje imaju veći napredak po pitanju upravljanja opasnim otpadom imaju regulisano", izjavio je Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI).

Na pitanje da li misli da će posle tog izveštaja nešto promeniti, Cvejanov je odgovorila da veruje da hoće i dodala da je ključne probleme konstatovala DRI u izveštaju.

"Izveštaj pokazuje manjkavost u kapacitetima administracije da upravlja podacima, da primenjuje zakon i da vrši inspekcijski nadzor. Komentari i preporuke dati u ovom izveštaju se vrlo direktno odnose na unapređenje kapaciteta u samim institucijama i pokazuje da ćemo bez toga imati ozbiljne otpore da dalje razvijamo sistem", zaključila je Cvejanov.

Izvor: Insajder