Cvejić za „Svet i mi“: Nasilje uzelo maha u američkom društvu, u Srbiji nije bilo sistemske promene nakon zločina u „Ribnikaru“ (VIDEO)
Amerika je zemlja mnogih razlika, toliko velikih da su često neshvatljive za ljude sa ove strane okeana. Poslednji primer za to je slučaj ubistva direktora kompanije za zdravstveno osiguranje Brajana Tompsona, kada je, umesto na osudu celog društva, osumnjičeni ubica Luiđi Manđione naišao na podršku, pa i odobravanje. Osumnjičenog ubicu pojedini opravdavaju zbog ličnog ili posrednog iskustva sa američkim zdravstvenim sistemom, dok su drugi prema Manđioneu razvili simpatije zbog njegovog fizičkog izgleda. Profesor medija i komunikologije Žarko Cvejić ocenio je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je nasilje uzelo maha u američkom društvu, ističući da u SAD ima više komada legalnog vatrenog oružja nego što ima stanovnika. Kazao je, takođe, i da u Srbiji nakon tragedije u „Ribnikaru“, nije došlo do bilo kakvih sistemskih pronemena.
Cvejić je naveo da u SAD građani imaju problema sa zdravstvenim osiguranjem, ali da to nikako ne može da opravda pomenuto ubistvo, niti veličanje tog čina i ubice na društvenim mrežama.
„Ali, i to treba uzeti sa dozom zadrške zato što puka činjenica da se neko veliči na društvenim mrežama ne znači da tako smatra većina stanovništva. Naprotiv, većina stanovništva sigurno je zgrožena tim činom, koji pokazuje i stepen brutalizacije i normalizacije nasilja u američkom društvu, što delimično proističe i zbog enormne dostupnosti vatrenog oružja, kojeg u Americi ima više nego što ima stanovnika - ima više od 300 miliona legalno registrovanog vatrenog oružja - ali to ne znači da većina stanovništva podržava takav čin“, rekao je on.
Apostrofira se TikTok, ali ne i Fejsbuk i X
Upitan da li su brojni filmovi i serije o ubicama, koji se mogu naći na platformamama poput Netfliksa, ali i snimci ubistava na društvenim mrežama takođe razlog fascinacije zločincima, Cvejić je rekao da bi to trebalo istražiti i kvalifikovati.
„I verovatno se takve studije i rade i pišu u sociologiji, studijama medija i drugim srodnim disciplinama. Ali, znate, društvene nauke nisu egzaktne nauke kao što su fizika, matematika i druge prirodne nauke. Mi možemo samo da izvedemo neku vrste korelacije, ali ne možemo doći do stopostotno tačnih zaključaka kao što je to moguće u egzaktnim naukama. Filmski, serijski, televizijski sadržaji koji su zasićeni nasiljem nisu novost. Imamo takve serije i filmove barem od sedamdesetih godine 20. veka, ako ne čak i od šezdesetih. Hičkok je napravio svoj film "Psiho" još početkom šezdesetih godina 20. veka, što je sada već daleka prošlost, pa nismo imali takvu poplavu nasilja. Tako da bih ja i tu korelaciju uzeo sa zadrškom“, kaže Cvejić.
Govoreći o činjenici da se sve više država odlučuje da zabrani najčešće TikTok zbog promocije nasilje i sprečavanja ovakvih i sličnih situacija, Cvejić je istakao da ne veruje da je to jedina delotvorna mera, ali da o njoj vredi razmisliti.
„TikTok, ali i druge slične društvene mreže, trebalo bi svakako ograničiti za maloletnike, kao što im se ne dozvoljava da kupuju alkohol i cigarete i da gledaju pornografski sadržaj. Ali, nije TikTok jedini. TikTok se apostrofira u SAD i drugim zapadnim zemljama između ostalog i zato što pripada kineskoj korporaciji za koju se sumnja da je pod delimičnom kontrolom kineske vlasti i Komunističke partije. Ne apostrofira se nekadašnji Tviter, današnji X, jer je on pod vlasništvom Ilona Maska, koji će od 20. januara 2025. verovatno igrati bitnu ulogu u budućoj administraciji starog i novog predsednika SAD Donalda Trampa. Ne apostrofira se ni Fejsbuk, gde se takođe mogu naći užasni materijali, jer je on u vlasništvu Marka Zakerberga, odnosno Meta korporacije, koja ima sedište u SAD. Dakle, tu postoje i politički razlozi koji nisu sasvim opravdani“, smatra sagovornik Insajder televizije.
Nema sistemskog odgovora
U Srbiji se o nasilju u društvu mnogo govorilo nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru 3. maja prošle godine. Cvejić, međutim, kaže da se sistemski ništa nije uradilo kako bi se nešto promenilo.
„Ne vidim da su tabloidi i tabloidne televizije, od kojih neke imaju i nacionalnu frekvenciju, prestali da prave zvezdu od počinitelja zločina u ’Ribnikaru’ i počinitelja zločina u Duboni i Malom Orašju. Namerno im ne pominjem imena. I ne vidim da su ikada odgovarali - politički, krivično-pravno, makar i moralno - oni koji su obznanili njegov identitet još 3. maja do podneva i govorili o primanjima njegovih roditelja i mahali spiskom njegovih žrtava za odstrel. Ne vidim bilo kakav sistemski odgovor, bilo kakvu sistemsku promenu“, zaključio je Žarko Cvejić.
Izvor: Insajder