Da li je evropski put Srbije u zastoju: Ambasador EU Emanuele Žiofre i ministarka Tanja Miščević za Insajder o procesu evrointegracija

Beograd je dosad u pregovorima sa Briselom otvorio 22 od 35 poglavlja. Privremeno su zatvorena samo dva poglavlja - o nauci i istraživanjima i obrazovanju i kulturi. Od pre četiri godina je, inače, promenjena i metodologija proširenja EU, pa su pregovaračka poglavlja od tada grupisana u šest klastera - vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.

Miščević: Nova poglavlja ne otvaramo zbog geostrateških okolnosti

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević navodi za Insajder da proces evropskih integracija Srbije zapravo traje već dve decenije, da nas je do statusa države kandidata i pregovora o članstvu doveo 2014. godine, te da se za sve te godine menjao i stav EU i njenih članica prema proširenju, kao što su se menjale i metodologije, a najvažnije je, ističe ona, da je vladavina prava postala centralno pitanje procesa proširenja za sve koji pristupaju EU, pa i za Srbiju.

"Takođe, izmenjena metodologija pregovaranja nam je donela, osim objedinjavanja poglavlja u klastere, i veću ulogu država članica u ocenjivanju reformi država kandidata. To znači i jačanje političkog uslovljavanja kroz pregovarački proces i uvođenje u prvi plan i bilateralnh otvorenih pitanja i njihovo rešavanje“, kaže Miščević.

Kako dodaje, iako je Srbija već tri godine, po oceni Evropske komisije, ispunila sve uslove koji su neophodni da otvori klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), do toga nije došlo zbog, pre svega, izmenjenih geostrateških okolnosti u kojima živimo danas.

"Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU od početka rata u Ukrajini postalo je apsolutni prioritet za samu Uniju. Uz još i poseban uslov za nas, kroz poglavlje 35, odnosno  uz praćenje i sprovođenje obaveza iz dijaloga između Beograda i Prištine, u kojem mi dosledno učestvujemo kako bismo obezbedili normalizaciju života za naše građane koji žive na Kosovu i Metohiji. Međutim, proces evropske integracije svakako napreduje, i to brže nego sami formalni pregovori. Pre svega, napreduju sve one reforme koje ne sprovodimo samo zbog članstva u EU, već zato da bi građani ove države živeli bolje, da bismo stvarali više prilika za zapošljavanje, gradili infrastrukturu koja će omogućiti bolje lečenje, bolje snabdevanje energentima, brže kretanje ljudi, robe, bolje obrazovanje“, naglašava Tanja Miščević.

Do 2027. u nekim od najvažnijih oblasti - spremni za članstvo

Kao dobru stvar ona navodi nedavno učestvovanje Srbije - i to po prvi put - na raspravi o izveštaju o mehanizmu Vladavine prava EU u okviru Saveta EU za opšte poslove, na kojem su države članice jasno govorile da upravo to uključivanja i Srbije u izveštaj Evropske komisije predstavlja potvrdu učinjenog napretka.

"Prvi put smo od ove godine deo tog izveštaja, koji pravi presek o tome kako Srbija, uz države članice i još tri države kandidata, stoji u četiri važne oblasti, a to su nezavisnost pravosuđa, medijske slobode, borba protiv korupcije i institucionalna podela vlasti. Činjenica da smo sada u istom ’razredu’ za ocenjivanje kao i članice EU pokazuje veliki napredak. Da je sve ono što je rađeno ustavnom reformom, usvajanjem zakona koji jačaju nezavisnost pravosuđa, medijske slobode, strategije za borbu protiv korupcije i mnogih drugih propisa - dobar pravac. Ali da to sve nije kraj, već početak - sada je najvažnije da dokažemo da smo dosledni u sprovođenju onoga na šta smo se sami obavezali.  Očekujemo da u Izveštaju o napretku, koji priprema Komisija za oktobar, dobijemo i konkretne preporuke za konkretne mere“, dodaje sagovornica Insajdera.

Ministarka Miščević ističe i da je - pored svih ostalih poglavlja koje Srbija priprema za otvaranje, a neka i za zatvaranje – prošle nedelje usvojena i Reformska agenda Republike Srbije. Reč je o dokumentu koji je pripremljen sa 37 državnih institucija i sadrži 98 koraka koji našu državu do 2027. treba da dovedu do spremnosti za članstvo u nekim od najvažnijih oblasti, kao što su vladavina prava, javne nabavke, državna pomoć, energetska diversifikacija, ljudski resursi.

"Do kraja godine treba sa EU da usaglasimo i ratifikujemo i dva finansijska instrumenta, koji će biti sastavni deo Plana rasta, što je uslov da povučemo sredstva namenjena Srbiji. Najpre ćemo dobiti 112 miliona evra, kroz takozvano predfinaniranje nakon što EU konstatuje da je naša Reformska agenda prihvaćena i pošto odobri modele ova dva sporazuma. Plan rasta nije zamena za pregovarački proces, već je pre svega podsticaj socioekonomskom razvoju, ali i dodatni podsticaj da se reforme sprovode brže, uz finansijsku podršku EU. Ako ispunimo sve što smo sami predložili, ta podrška iznosiće 1,58 milijardi evra u naredne tri godine, a istovremeno bi trebalo i da ubrza pregovarački proces ka članstvu Srbije u EU“, kaže Tanja Miščević.

Žiofre: Ambijent pogodan za slobodu govora je ključan u procesu evropskih integracija

Ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre kaže za Insajder da proces evrointegracija nije u stagnaciji već da je ovo, kako ističe, vreme ubrzanja.

"Proširenje je ponovo na vrhu dnevnog reda EU. Postoji prilika koju zemlje kandidati, uključujući i Srbiju, treba da iskoriste. Sada je vreme da se ubrzaju reforme u Srbiji, u skladu sa strateškim ciljem vlasti da se pridruži EU. Nova Evropska komisija će imati posebnog komesara za proširenje EU. Poriv da se postane članica EU prilično je porastao u svetlu ruske agresije na Ukrajinu. Na metaforički način, nekada smo naglašavali princip regate: ko prvi pređe liniju, prvi stiže i do sigurne luke. Ali opet: mora se zasnivati na zaslugama“, kaže Žiofre.

Prema njegovim rečima, gledajući proces reformi u Srbiji u poslednjih deset godina vidimo generalno pomešanu sliku.

"Neke važne reforme su se desile. Standardi u mnogim oblastima su poboljšani u korist građana. Infrastruktura i snabdevanje energijom su ojačani, naučnici i inovatori imaju više resursa pri ruci zahvaljujući finansiranju EU. Mala i srednja preduzeća u Srbiji posluju uz opremu koju finansira EU i finansijsku podršku od nje. Ali ostaje još mnogo toga da se uradi. Da bi postala članica EU, Srbija mora da sprovede sve neophodne reforme kako bi se zemlja uskladila sa zakonodavstvom država članica EU. Ono što dobro funkcioniše u Parizu, Berlinu, Madridu i Lisabonu, dobro će funkcionisati i u Beogradu i celoj Srbiji“, ističe Žiofre.

Kako kaže, Srbija i njene vlasti treba da intenziviraju tempo reformi i da idu dalje i dublje, kao i da obezbede njihovo blagovremeno sprovođenje, počev od ključnih oblasti pristupanja Srbije EU.

"Ovo posebno uključuje vladavinu prava, borbu protiv korupcije, jačanje demokratskih institucija i napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom kroz dijalog posredstvom EU. Takođe je važno pomenuti slobodu medija i zaštitu rada, imovine i lične bezbednosti novinara. Sveukupan ambijent pogodan za slobodu govora je ključan u procesu evropskih integracija“, dodaje ambasador EU.

Koristi od trgovinske i ekonomske integracije sa EU

Žiofre ističe da je Srbija imala značajne koristi od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. Navodi da je EU tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije sa 60 odsto ukupne robne razmene Srbije u 2023. godini, sa sličnim procentima već godinama.

"Vrednost izvoza Srbije u EU porasla je više od pet puta, sa 3,2 milijarde evra u 2009. na 18 milijardi evra u 2023. godini. Izvoz Srbije u EU je godinama bio u stalnom porastu, dostižući nove rekorde iz godine u godinu. Na primer, brojka od 18 milijardi evra izvoza u EU 2023. znatno premašuje rekord pre pandemije kada je izvoz iznosio 11,4 milijarde u 2019“, kaže sagovornik Insajdera.

Dodaje da su kompanije iz EU takođe unele novu korporativnu kulturu i vrednosti EU u srpsku privredu, menjajući način njenog poslovanja, uz pozitivan uticaj na pojedince i društvo u celini.

"Ovo je zauzvrat značajno povećalo produktivnost i konkurentnost srpske privrede, pospešilo njen izvozni potencijal, povećalo budžetske prihode i generisalo privredni rast. Konačno, otvaranje srpskog tržišta kompanijama iz EU stvorilo je veću raznolikost izbora, čime je direktno koristilo građanima Srbije“, kazao je Žiofre.

Za deset godina Srbija od EU bespovratno dobila više od četiri milijarde evra

On navodi i to da je Srbija dobila više od četiri milijarde evra bespovratne finansijske pomoći od Evropske unije u poslednjih deset godina, kao i da Unija finansira više od 300 projekata širom naše zemlje.

"Rezultati ovog snažnog napora EU mogu se videti širom Srbije u vidu ambulantnih vozila, bolnica, škola, novih puteva i mostova. Takođe se može videti i u novim železničkim linijama i kroz podršku koju dajemo poljoprivrednicima, naučnicima i studentima. Ova lista se proteže i na srpske umetnike, novinare, inženjere i mala i srednja preduzeća. Pomoć EU je, pre svega, nešto za narod Srbije“, ističe Žiofre.

Kaže da će sa novim sredstvima koja se pripremaju kroz Plan rasta EU biti još više na raspolaganju za podršku reformama Srbije i na kraju od koristi njenim građanima.

"Konkretno, cilj Plana rasta je smanjenje socio-ekonomskog jaza između EU i Zapadnog Balkana i ubrzanje reformi, dok građanima donosi niz opipljivih koristi od članstva u EU i pre pristupanja EU. S tim u vezi, naš cilj je da integrišemo Zapadni Balkan u delove jedinstvenog tržišta, što će zauzvrat zahtevati od naših partnera, uključujući i Srbiju, da usvoje pravila EU u tom sektoru i da pojačaju regionalnu integraciju. Planom rasta, kao i našom podrškom u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), koja će se nastaviti, mogli bismo da udvostručimo BDP partnera sa Zapadnog Balkana u narednih deset godina“, kaže Žiofre.

Prema njegovim rečima, dodatnih šest milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, zajedno sa postojećim finansiranjem kroz IPA, približiće intenzitet pomoći onom kakav države članice EU dobijaju iz kohezionih fondova EU.

"Ovo je važan signal regionu da EU jeste i nastaviće da bude snažan partner za reforme, koji ulaže u budućnost Srbije i njenih građana u iščekivanju članstva zemlje u EU“, zaključio je Emanuele Žiofre.

Izvor: Insajder