Da li je moguća istraga istrage i postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije? (VIDEO)

Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i odbeglom Miroslavu Kuraku - oslobođenima za ubistvo Slavka Ćuruvije, za taj zločin više ne može da se sudi. Istraga, optužnica, dve osuđujuće presude prvostepenog Specijalnog suda za organizovani kriminal, i konačna oslobađajuća presuda Apelacionog suda - sve na kraju otvara pitanje da li je od pokretanja istrage do konačne presude bilo propusta za koje bi danas neko morao da odgovara. Četvorici bivših funkcionera Državne bezbednosti ne može da se sudi, ali - da li i kome može?

Foto: Fondacija Slavko Ćuruvija

Može, ali kako kaže tužilac Goran Ilić, to je jalova borba. Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i predstavnik Udruženja tužilaca napominje da je postupak završen. 

"Zahtev za zaštitu zakonitosti može da izmeni odluku u korist okrivljenog, ali tim vanrednim pravnim sredstvom ne može da se izmeni odluka na štetu okrivljenih. Tako da možemo da kažemo, onako da se izrazimo svakodnevnim jezikom, takuto-maknuto. Sa stanovišta okrivljenih ovaj postupak je okončan", kaže Goran Ilić.  

Međutim, iako prema Ustavu i zakonu sudija ne odgovara za odluku koju donosi, ipak postoje i koraci koji u pravnom smislu mogu da dovedu do ispitivanja  da li je ishod postupka rezultat nekog krivičnog dela. 

"To je krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije i javnog tužioca ili njegovog zamenika. Da opišem o čemu se radi u tom krivičnom delu to je situacija kada neko namerno donese, neki sudija ili javni tužilac u sudskom postupku nezakonitu odluku u nameri da nekome pribavi korist ili nanese štetu. Da bi se to u ovom slučaju ispitivalo moralo bi da vrhovno javno tužilaštvo da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, da se u tom postupku utvrdi da je povređen zakon, pa nakon toga da se utvrđuje da je do te povrede došlo namerno od strane članova sudskog veća. Ja mislim da je to u ovoj situaciji nemoguće." 

Kontradiktornost odluke i sve što se dešavalo tokom sudskog postupka dovode i do sumnje i opravdanog pitanja kako su na kraju bivši rukovodioci nekadašnjeg DB-a oslobođeni za ubistvo novinara? Jer, optužnica stupa na pravnu snagu kada je potvrdi sud. Kada je optužnica pravosnažna, podrazumeva se da već ima dovoljno dokaza - inače ne bi mogla da bude podignuta. 

Ono što je obeležilo taj sudski postupak jeste činjenica da se u optužnici kao izvršilac ubistva navodi bivši pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak. Međutim, izvršilac postaje NN osoba, odnosno prvostepeni sud donosi presudu u kojoj nije poznato ko je izvršilac, ali četvoricu funkcionera DB-a osuđuje na ukupno sto godina zatvora.  

[related-content]

Suđenje van okvira optužnice bio je razlog zbog kojeg Apelacioni sud vraća predmet na ponovno odlučivanje. I drugi put se donosi ista presuda. Apelacioni sud  na kraju odlučuje o svim dokazima i donosi oslobađajucu presudu. 

"Ja stvarno ne mogu da kažem da li je odluka pravilna ili nije, ali svakako sa stanovišta nekog udaljenog i objektivnog posmatrača uvek je, izaziva sumnju, a i zebnju činjenicu da imate dva puta potvrđujuću, dva puta osuđujuću odluku u prvom stepenu i da ovaj instancioni sud, znači u ovom slučaju Apelacioni sud, donese potpuno drugačiju odluku", kaže Goran Ilić. 

Ipak, na osnovu dugogodišnjeg iskustva, tužilac Goran Ilić ocenjuje da bi bilo teško dokazati da je takav ishod postupka rezultat nekog krivičnog dela. Svakako treba iskoristiti sva pravna sredstva kako bi se otklonila svaka sumnja.     

Izvor: Insajder