Da li se u Srebrenici dogodio genocid – pitanje koje je razjedinilo članice Ujedinjenih nacija (VIDEO)

Rezolucija ne doprinosi kulturi sećanja na žrtve srebreničkog genocida, već uvodi zemlje regiona, ali i svet u nove podele. Usred uzavrele političke rasprave, zaboravljeno je da niko nema prava da se poigrava sa srebreničkim žrtvama.

Genocid je pokušaj iskorenjivanja jednog naroda sa nekog područja. U pitanju je najteži ratni zločin i to je činjenica koju niko ne bi smeo da negira. Za genocid u Srebrnici su pred Haškim sudom u protekloj deceniji  osuđeni vojne starešine i pripadnici vojske RS, neki i na doživotne robije. 

Presudom Međunarodnog suda pravde Srbija je pre 17 godina oslobododjena odgovornosti za genocid. Sve sto se desilo juče na sednici GS UN pokazalo je da  svet nema jednistven stav o tome da li se u Srebrenici dogodio genocid, dok su zemlje regiona bile jedninstevne i glasale ZA rezoluciju.

Konsenzus prilikom glasanja za rezoluciju doveden je u pitanje činjenicom da je bilo više onih koji su bili protiv njenog usvajanja, ili uzdržani -  87 država, u odnosu na one koji su glasali ZA rezoluciju, njih 84.

Cilj – da se rezolucijom uvede kultura sećanja na srebrenički genocid nije postignut.

„Ja lično mislim da je to bio pokušaj jednog pritiska, podsećanja na to da je zapravo u BiH još uvek nisu zatvorena sva pitanja.  мislim da nema mnogo razloga da se mi radujemo jer mi dolazimo tamo i gde smo bili. Mislim da će gospodin Vučić imati od strane međunarodne zajednice neku vrstu zadatka da umeri ponašanje Dodika jer mi smo i strana koja je garant i mislim da je sve to zajedno negde predstavljalo želju da se vrati na sto pitanje Srebrenice", kaže bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope, Dragana Filipović. 

Način na koji je rezolucija doneta bez konsenzusa predstavlja problem UN i Nemačke, kao predlagača, ali pobednika u priči  o žrtavama – nema .

Prethodnih dana sve je delovalo kao da se politički vrh sprema za odlučujuću borbu, u kojoj Srbiju i njene građane treba da odbrani od toga da nas svet proglasi genocidnim narodom i genocidnom državom. 

To se međutim u rezoluciji nije ni pominjalo. Ni na jednom mestu ne pominju se ni Srbija, ni srpski narod, a posle njenog usvajanja bez konsenzusa usledila je ipak poruka o velikoj moralnoj pobedi Srbije.

"Oni su uradili sve da nas ponize, a mi smo se vinuli u visine. Ja ne mogu reći da smo mi pobedili jer su takve procedure, ali svakom je jasno kakav je stvarni rezultat. Mi smo naš narod vinuli u visine. Videli ste zadovoljstvo, i to ne možete da kupite, i zato kod mene možete da vidite, uprkos zabrinutosti i svemu osmeh na licu“, rekao je sinoć posle usvajanja rezolucije u Njujorku predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Jučerašnjom rezolucijom je ustanovljeno da 11. juli bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, njome se osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca odgovornih za ubistvo osam hiljada bošnjačkih muslimana u julu 1995. Cilj rezolucije bio je da spreči ponavljanje zločina i revizionizam. Ipak, nakon atmosfere prilikom njenog usvajanja, ali i nakon opšteg slavlja i zaogrtanja zastavama koje smo juče videli, ne stiče se utisak da je taj cilj postignut.

„Pa pobednika, po mom mišljenju, nema. To nije situacija u kojoj je bilo ko pobedio. Ne mislim da je potrebno slaviti išta. Na neki način, verujem da to čak neće biti dobro ni prihvaćeno. Biće možda prihvaćeno ovde, kod jednog dela naše populacije i nekih političkih elita, ali mislim da je to negde nepotrebno, ali ima neku svoju političku svrhu moguće i pred izbore“, ocenjuje diplomata Dragana Filipović.

Na sednici Generalne skupštine, predsednik ogrnut zastavom Srbije. Članovi Vlade su prenos sednice pratili u Predsedništvu, na isti način. Pitanje bez odgovora je kako se taj način borbe posmatra u međunarodnoj diplomatiji.

"Ja sad u ime drugih diplomata ne mogu da kažem, ali mislim da se to gleda pomalo kao, kako bih rekla, folklor prosto, to nije bitno, to u stvari nije tako bitno, niko neće tome pridati značaj, ali će pridati ogroman značaj svemu što je naš predsednik rekao tamo, izgovorio, jer to se gleda“, kaže Filipović.

Činjenica je da su žrtve ne samo u Srebrenici bile brojne. Zato svaka priča o pobedi je neprimerena a slavlje na ulicama ruganje zrtvama. 

Izvor: Insajder