Da li se vraćaju stare bolesti: Skoro 500 obolelih od velikog kašlja od početka godine (VIDEO)
Bolesti koje su gotovo bile iskorenjene - ponovo se vraćaju. Raste broj obolelih od velikog kašlja, a stručnjaci očekuju i epidemiju malih boginja. Javljaju se i tvrdnje o obolelima od šuge i tuberkuloze, a Srbija u tom negativnom trendu nije usamljena. U Hrvatskoj je zabeležen rekordan broj obolelih od velikog kašlja, a u Rumuniji je proglašena epidemija malih boginja. Lekari poručuju - vakcinacija je put ka bezbrižnosti od većine bolesti.
Dok je u prošloj i pretprošloj godini registrovano tek nekoliko slučajeva velikog kašlja, ove godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije - ima ih gotovo 500. Najveći broj zaraženih je u Beogradu i Novom Sadu.
"Na Institutu na kome ja radim imamo poslednjih nekoliko meseci slučajeve i to vrlo teške slučajeve koje završavaju na odeljenju intenzivne nege i terapije. Radi se o velikom kašlju, uglavnom kod dece koja su vrlo malog uzrasta, vrlo mlade, odlično do dva meseca, kada praktično vakcina još nije ni preporučena“, rekao je prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.
Iz Batuta u odgovoru Insajderu navode da je najveći broj obolelih od velikog kašlja u uzrasta između 10 i 14 godina, odnosno 15 do 19 godina. S druge strane, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su povećani brojevi zaraženih - očekivani.
"Važno je to što prethodnih sezona mi smo imali ta ograničenja u odnosu na ponašanje kontakte, nosili su mnogi maske. Tako da je sve to učinilo da ljudi koji su se zarazili pod normalnim okolnostima, zaražavali prethodne 4 godine, sada nisu imali prilike. I onda je i ta otpornost prema određenim licima bila manja ili oslabljena, recimo deca koja sad imaju 4 godine, rođene su u vreme kada je počela pandemija i onda nisu imali priliku da dođu u kontakt sa mnogim uzročnicima“, naveo je epidemiolog Zoran Radovanović.
Batut nema informacije o epidemiji šuge, koja se prema navodima iz medija, pojavila u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. Objašnjavaju da se pojedinačni slučajevi - ne evidentiraju, već se registruje samo epidemijska pojava te bolesti, koja se svake godine dešava u kolektivima. Šuga je parazitsko oboljenje kože, a često se javlja usled nehigijenskih uslova života. Lako se prenosi, ali se može sprečiti - prevencijom.
"Trend je savremene medicine da je prevencija maltene veći deo zdravstvene delatnosti. Kod nas to jako slabo dopire do naših građana itd. I problem je to recimo što onda ukoliko je neko konkretno u kontaktu sa detetom koje ima šugu ili sa nekim obolelim, bez obzira što se radi o porodici sa odličnim higijenskim navikama i tako dalje, ona će se svakako proširiti. Tako da to onda još stvara taj neki da kažemo sociološki problem“, dodaje Konstantinidis.
Stručnjaci poručuju da nema mesta panici - nije svaki kašalj veliki kašalj, niti je svaki svrab šuga. Najefikasnija prevencija je - obavezna vakcinacija.
"Svaka bolest ima određene periodičnosti, znači cikličan tok. Ciklično kretanje u funkciji vremena. Kada postoji vakcinacija onda je visina tih talasa mnogo manja, a ako je vakcina dovoljno dobra, onda bolest nestane, kao što se desilo i sa dečijom paralizom, sa tifterijom, sa mnogim drugim bolestima, a ostalih je recimo 99 odsto manje nego što ih je bilo pre vakcinacije“, ističe Radovanović.
Da je vakcinacija jedina prevencija, važi i za male boginje, koje su se ponovo pojavile u većem broju. Da bi se sprečilo njihovo prenošenje, neophodno je da najmanje 95 odsto dece u svakoj sredini bude vakcinisano sa dve doze MMR vakcine. Srbija još nije dostigla taj standard.
Izvor: Insajder