Dan posle trovanja dece alkoholom institucije ćute o ključnim pitanjima (VIDEO)
Trovanje dece alkoholom u klubu "Sinner" u Beogradu, dan kasnije. Znamo da je policija podnela prekršajnu prijavu po Zakonu o javnom redu i miru, protiv organizatora događaja. Iako ni policija ni tužilaštvo ne saopštavanju ko je organizator sporne žurke, mediji prenose navodnu izjavu jednog od organizatora koji kaže "da nije policajac da traži dokumenta i proverava kome se služi piće" i da su "deca samo pila kao i sva druga deca, a neka su popila malo više." Informaciju da je u toku pretkrivični postupak saopštilo je Više tužilaštvo. U kakvom se stanju nalazi dvanaestoro maloletnika koji su preksinoć primljeni u bolnicu zbog teškog trovanja alkoholom takođe ne znamo jer se VMA o tome ne oglašava.
Zakon brani mlađima od 18 godina da uopšte uđu u noćne klubove, pa nije jasno kako su deca preksinoć tamo dospela. Ulaznice su se prodavale "online", pa ne znamo ni ko je organizovao noćni provod u Klubu "Sinner". Ne znamo ko im je i kakav alkohol točio i šta je konkretno uzrok trovanja jer se niko od nadležnih po tim pitanjima ne oglašava.
Po Zakonu o zaštiti potrošača - onaj ko toči i prodaje alkoholna pića mlađima od 18 godina mogao da plati novčanu kaznu od dva miliona dinara. I dok se deo eventualne krivične odgovornosti još dokazuje, iz policije kažu da je pokrenut prekršajni postupak. Turistička inspekcija, čija je nadležnost da kontroliše rad ugostiteljskih objekata se za sada nije oglašavala.
"Možemo samo da očekujemo da, ako se slažemo da je iu interesu dece da se neki propisi donesu, doneti su, da se zabrani točenje alkohola, ili ulazak dece u određene klubove, onda s pravom očekujemo da ti propisi važe za sve vlasnike klubova", kaže za Insajder Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije.
Roditelji decu mlađu od 18 godina ne treba da puštaju u samostalni provod. Za pravilan razvoj mladih odgovorni su obrazovni sistem i roditelji, ali ne samo oni. Mlađi adolescenti koji su zbrinuti na VMA su još u razvoju i nije dobro za njihovo zdravlje da konzumiraju alkohol i ostaju budni do kasno u noć, kažu u Mreži organizacija za decu. Ipak, na odraslima je da odgovore na pitanje kakve mi im to sadržaje nudimo.
"Možemo mi tu sad da pričamo bajke, ali u tom periodu oni hoće da budu samostalni i da probaju neke stvari i tu se vidi koliko je važno da mi u društvu imamo zdrav odnos i poverenje da će taj čovek koji ima klub, koji će da proveri, koji neće da dozvoli mom detetu, onaj prodavac cigarete, ili alkohol, zato postoji društvo - da zajedno brinemo o toj deci", zaključuje Stefanović.
U slučaju trovanja dece alkoholom u klubu "Sinner" na "Dan zaljubljenih“ krivi su svi odrasli. Ponovila se situacija iz 2021. godine, kada je na VMA doveženo 16 maloletnika, od kojih je njih devet bilo u nesvesnom stanju, takođe zbog trovanja. Ćutanje institucija, ili njihova nedostupnost zbog praznika - tek - opet smo u situaciji da ne dobijamo odgovore na najvažnija pitanja.
Dr Bulat u Markeru: Posledice konzumiranja velike količine alkohola kod maloletnika mogu biti dugotrajne
Posledice konzumiranja velike količine alkohola kod maloletnika mogu biti dugotrajne - odraziti se na centralni nervni sistem i čitav organizam, rekao je u Markeru tokiskolog dr Petar Bulat.
Dr Bulat kaže i da, osvrnuviši se na slučaj trovanja alkoholom 12 maloletnika u beogradskom klubu, možemo nagađati da li su deca konzumirala ispravan proizvod, ali je najverovatnije unela etanol.
"Pa sad koje je poreklo toga alkohola, to sad možemo da pričamo, ali uneli su najverovatnije etanol jer prilikom merenja mi bismo videli, odnosno i klinička slika bi bila sasvim drugačija, već bi umrli sa 2,8 odsto u pitanju metilalkohol", objašnjava sagovornik Markera i dodaje da se smrtnonosnim vrednostima kod dece oko 3,5 do 4 promila alkohola.
Posledice toga, objašnjava tokiskolog, mogu biti akutne i hronične.
"Akutne posledice su prvo sve ono što su doživeli, povraćanje, sve to što su doživeli... Ali i manje koncentracije alkohola vode do puštanja kočnica i onda se dešavaju vrlo ozbiljne posledice u vidu upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i izazivanja saobraćajnih nesreća, upuštanje u neke seksualne odnose koji su upitne, ne bi se sigurno desili da nije bilo dejstva alkohola", kaže Bulat i dodaje:
"Međutim, ono što brine, to su dugotrajne posledice. One se manifestuju ne samo na centralnom nervnom sistemu, alkohol napada gotovo sve organe u našem organizmu. Poznato je veoma dobro da napada jetru, bubrege, dovodi do oštećenja hematopoetskog sistema. Tako da, jednostavno, ne možemo da govorimo šta je to u našem organizmu oštećeno usled delovanja alkohola. (...) Mi smo rekli da deca preko 18. imaju pravo da kupe alkohol. Znači, ljudski mozak se razvija do 25. godine. I zamislite sada kada deca sa, 1-14 godina uzmu takve količine alkohola".
Dodaje i da je teško reći da li su ovakvi drastični slučajevi sve češći.
"Postoje svetske statistike koje ukazuju da negde oko jedna četvrtina dece mlađe od 13 godine već ima iskustva sa unošenjem ozbiljnih količina alkohola. Pazite, 25 odsto dece mlađe od 13 godine. To su svetske statistike. Ono što se zapaža kao pojava, ja nemam tačan srpski izraz za to, to se zove 'bindžovanje', unošenje velikih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu."
Izvor: Insajder