Pomeranje „Dana godišnjeg prekoračenja resursa Zemlje" znači da smo ih za ovu godinu prekoračili ranije

Ako krenete da guglate kog se dana obeležava ovaj dan,  brzo ćete utvrditi da se za svaku godinu izračunava limit koji, kada se prekorači, dovodi do "zaduženja", odnosno do "ekološkog duga". Ove godine taj godišnji dug planeti Zemlji, globalno smo napravili dva dana ranije nego prošle. 

„Od 1972. godine mi kao vrsta živimo preko limita živog sistema u kojem i od kojeg živimo. Živimo na kredit ili u bankrotu. U praksi to znači da od ovog dana ribu ne lovimo, već izlovljavamo. Da energiju reka ne koristimo, nego iscrpljujemo. Naš sistem živi na račun drugih bića i budućih generacija", za Insajder televiziju objašnjava ekološka aktivistkinja platforme "Plavo i zeleno", Milja Vuković.

„Dan godišnjeg prekoračenja" - ili "Earth overshoot day" možda zvuči zbunjujuće ali poenta naziva je dosta direktna i jasna. 

Aktivistkinja: Društvo mora da se transformiše ka održivijem i pravednijem

Inače,  Dan prekoračenja resursa Zemlje je od početka 1970-ih sve ranije, sa izuzetkom 2020. kada je bio 22. avgusta zbog manjeg trošenja resursa usled pandemije. 

Aktivistkinja Milja Vuković za Insajder ističe da u tom prekoračenju limita prednjače mnoge od najrazvijenijih zemalja.  „Dolazak ili vraćanje u mere koje su održive je jako teško zamisliv jer smo se navikli na veliku konzumaciju, tačnije, što je još opasnije, bazirali smo trenutni ekonomski i proizvodni model na prekomernoj konzumaciji", kaže aktivistkinja i naglašava: „To je ujedno i naš pravac za promenu i transformaciju društva ka odrzivijem i pravednijem'", rekla je za Insajder. ' 

Svetska organizacija Global futprint netvork, koja svake godine izračunava taj datum, saopštila je da bi za obnovu svega što je čovečanstvu potrebno od prirode bio potreban biokapacitet 1,75 planete Zemlje.

Tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što troše i ostvaruju manji prihod od svetskog proseka, navodi se.

Takođe 72 odsto svetske populacije živi u zemljama sa deficitom biokapaciteta i manjim prihodima od svetskog  proseka.

U saopštenju se ističe da 60 odsto ekološkog otiska planete čine emisije ugljen-dioskida i da se one moraju smanjiti na nulu do 2050. da bi se izbegle brze klimatske promene.

Činjenica da prekoračenje resursa traje već 50 godina znači da su ukupni godišnji deficiti proizveli ekološki dug jednak 19 godina regeneracije planete.

"Rezultat je rasprostranjena degradacija ekosistema i atmosfera ispunjena gasovima s efektom staklene bašte", navodi se u saopštenju.

Kako odložiti "Dan prekoračenja resursa"? 

Dodaje se da bi, kada bi čovečanstvo odložilo Dan prekoračenja resursa za šest dana svake godine, do 2050. godine za potrebne stanovnika Zemlje bili dovoljni resursi jedne planete, a za ispunjenje cilja da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa Dan prekoračenja bi morao da se pomera za 10 dana.

Mogućnosti za ostvarenje tog cilja su brojne i ekonomski su održive, navodi se u saoštenju.

Među preporučenim merama su da se prepolovi otpad hrane, unapredi infrastruktura za bicikle i više struje proizvodi iz energije vetra na kopnu.

Osnivač Mreže Matis Vakernagel izjavio je da se sigurnost resursa pretvara u suštinski parametar ekonomske snage.

"Nema prednosti u čekanju drugih da reaguju prvi. Umesto toga, u interesu je svakog grada, kompanije ili zemlje da zaštite sopstvenu sposobnost da deluju u neizbežnoj budućnosti daljih klimatskih promena i ograničenih resursa", rekao je Vakernagel.

Izvor: Beta, Insajder