Debata: Da je opozicija bila jasnija u prigovorima i pritisak javnosti bi bio jači

Za sada ne znamo ko će činiti republičku Vladu, ne znamo ni kako će izgledati beogradska vlast, a gosti Debate tražili su odgovor na pitanja kako smo došli u tu situaciju i kako će se to razrešiti?

Prema rečima profesora Kostića, osim problema zbog institucija koje ne funkcionišu, dodatni izazov vidi u tome što taj problem kao da niko ne primećuje. „Mi u Srbiji smo došli do situacije da smo se pomirili sa time da nam država funkcioniše bez institucija. Mi imamo jedinstvenu spoljnopolitičku krizu, imamo vrlo nezavidan položaj države koji je pod pritiskom i nemamo nijednu instituciju zemlje koja suštinski funkcioniše u punom kapacitetu. Pri tom je zanimljivo da mi u javnosti uopšte i ne vidimo potrebu da se to reši brzo, dakle da konačno dobijemo kapacitet sa kojim možemo da rešavamo probleme koji su pred nama, tako da  izgleda da se i javnost polako miri sa činjenicom da živimo u vaninstitucionalnom društvu, kojim se rukovodi drugačije u odnosu na ono što piše u Ustavu i zakonu”, ocenjuje professor Kostić. 

Marinković: I opozicija treba više o problematičnoj izbornoj administraciji

To što još uvek nemamo institucije ukazuje na nekoliko stvari, a detaljnije je to objasnio profesor Marinković: „Ovo svakako prvo govori o problemima kada je reč o organizaciji izborne administracije i kada je reč o zaštiti biračkog prava pred Upravnim sudom. Kada se pogledaju te žalbe koje su izjavljene, ja sam čitao presude Upravnog suda - one su do sada sve odbijajuće. Ja moram da konstatujem da su te žalbe takve, ukazuju na neke sistemske probleme u radu biračkih odbora i u odnosima između biračkih odbora i GIK-a, međutim istovremeno opozicija nije u dovoljnoj meri transparentna kad je reč o samim tim propustima. Ona to ne saopštava medijima, ne saopštava javnosti tako da koliko god da su ti problemi u izbornoj administraciji loši i koliko god da Upravni sud po mom mišljenju previše birokratski postupa, ni opozicija, stranke koje su se žalile, nisu se potrudile da učine te probleme vidljivijim, da mi znamo konkretno šta se desilo na svakom konkretnom biračkom mestu na kojem je ustanovljen problem." On smatra da je trebalo da stranke koje su se žalile više mobilišu javnost: „ Da su bile jasnije u pogledu tih nepravilnosti da bi se i stručna javnost više organizovala i da bismo u jednom organizovanom javnom mnenju izvršili adekvatan legitiman pritisak na te organe, izbornu administraciju i na GIK, i na Upravni sud, da se ti postupci dešavaju brže i da se ne rešavaju birokratski”.

Marinković smatra da još nije sve gotovo: „I na nekoliko biračih mesta ako bi došlo do poništavanja rezultata izbora i do ponavljanja glasanja, ako bi se opozicija organizovala i podržala listu „Ajmo ljudi”, mislim da bi još uvek bilo moguće imati neku promenu u ukupnom rezultatu u odnosu na ono što za sada znamo, kad je reč o gradu.”

S druge strane, professor Kostić suprotnog je stanovišta: „Mi znamo da je rezultat takav da jednostavano šta god da bude na ponovljenim izborima rezultat se neće promeniti, zna se ko će biti predsednik Republike. Ja mislim da ni na ponovljenim republičkim izborima ne može da dođe do većih promena, tako da jedino što je otvoreno pitanje jeste da li mi imamo tu mogućnost da promenimo nešto na terenu izbora u Gradu Beogradu, međutim, problem koji se tu pojavio jeste što.... dakle vi ste imali jedan sastanak opozicije koji se desio nekoliko dana posle izbora, gde je izgledalo kao da su svi na istoj liniji, da se pokuša da se pomogne koaliciji „Ajmo ljudi" da pređe izborni cenzus na ponovljenim izborima, gde se odmah sutradan pokazalo da niti ima dogovora, niti se ključni igrači, što se tiče tog dogovora, njega pridržavaju, tako da mi trenutno smo u jednom limbu. Iskren da budem - ne verujem da će doći do ponavljanja izbora, bar ne ove godine."

Ništa pre utvrđivanja konačnih izbornih rezultata 

Komentarišući sastanak između Đilasa i Vučića, profesor Marinković objasnio je da je taj sastanak sporan, ali da nema nikakav institucionalni značaj za eventualno ponavljanje izbora: „On sam po sebi baca senku i postavlja pitanje na rezon nekog ko sebe vidi kao lidera koalicije ili stranke koja se opet doživljava kao istinska opoziciona ujedinjujuća stranka. U tom smislu je, po meni, taj sastanak sporan. Kad je reč o proceduri - zakon je u tom smislu jasan. Ništa se neće desiti pre nego što se utvrde konačni ukupni rezultati izbora ako govorimo o Gradu. Tog trenutka kad se utvrde ukupni rezultati izbora teče rok za konstituisanje gradske skupštine. Gradska skupština se konstituiše izborom predsednika i sekretara Skupštine i ukoliko se u roku od 60 dana od saopštavanja tih ukupnih izbora od strane GIK-a ne konstituiše Skupština onda se ide na uvođenje privremenog stanja, privremene uprave u gradu i ide se na vanredne, prevremene gradske skupštinske izbore. Druga mogućnost jeste da se konstituiše Skupština a da se u roku od 30 dana od konstituisanja Skupštine ne izabere Gradsko veće i da se u tom slučaju onda ide na vanredne skupštinske izbore".

Zanimljivo je viđenje profesora Slaviše Orlovića koji je podsetio da u Srbiji permanentno postoje politike protesta i pokreta, pa i da bi mogući dogovori mogli da imaju svrhu upravo da se predupredi da dođe do te vrste eksalacija da se razlivaju stvari na ulicama. Zato je, po njemu, potrebno da se institucionalizuju, kanališu ili da se konflikti regulišu : „ Zato ja mislim da je bolji način da se konstituiše parlament i gradska skupština i republički parlament jer imamo udahnutu novu svežinu nove energije novog mandata i novog legitimiteta nakon upravo održanih izbora i da se tu gradi konsenzus da vidimo zaista kako su različiti pristupi ... ko čini vlast ko čini opoziciju, na kojoj platformi će se graditi sutra parlamentarna većina i kuda Srbija treba da ide. Ovako imamo jedno stanje gde se vozi "na ler", gde je stanje privremenosti, neizvesnosti i ispalo je da samo jedna institucija funkcioniše koja još uvek nije ni verifikovala novi mandat", zaključio je Orlović. 

Profesor Marinković je rekao da često organizovanje izbora nema mnogo smisla: „ Izrazito je antiinstitucionalno organizovati izbore na svakih 6 meseci, godinu dana ili dve godine. Pustite te institucije da žive, pustite tim institucijama da se pokažu, pa ćemo onda suditi o njima kad uopšte budemo imali jedan vremenski period koji je merodavan za tu ocenu. Ovako šta se dešava? Imamo jednu instituciju koja funkcioniše sve vreme, to je šef države; imamo parlament koji je u nekoj situaciji permanentnog vanrednog stanja ."