Insajder debata: Satira je satara za svaku vlast

Poslednjih nekoliko izbornih krugova prati teza o tome da su birači svega siti - sve su već videli i čuli, potrebna su nam "nova lica". Nova lica kada i postanu deo izborne ponude, rezultati na izborima pokažu da se većinom ipak glasa za stare vođe. Gosti Insajder debate - glumac i humorista Dragoljub Ljubičić, Dimitrije Milić - programski direktor organizacije Novi treći put i doc. dr Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka (FPN) i prof. dr Čedomir Čupić, takođe sa FPN-a, komentarisali su zašto nova lica teško prolaze na političkoj sceni. Govorili su i o tome šta su i koji su domaći harizmatični lideri i koji su načini da i oni postanu smenljivi.

"Privlačnost novog"

Fenomen po kome stalno biramo stare lidere profesor Čupić povezuje sa "dubokim patrijarhalnim obrascem života koji dugo živi na ovim prostorima", a to je i slikovito objasnio: „Imate pater familijasa, odnosno oca. To je najčšešće najstariji član porodice oko kojeg se svi ostali članovi porodice okreću, on je središte njihovog života. On je i najveći autoritet, još ako je istinski autoritet, ako im donosi dobro, onda su oni faktički zadovoljni i to prihvataju”, a ovo su obrasci dugog trajanja, dodao je. On je rekao da se često s jedne strane izjašnjavamo kako nam treba novo lice, međutim kada dođe čas odluke vraćamo se starom, dobro poznatom obrascu i biramo poznata lica. Ipak, ni izbor novog lica nije garancija kvaliteta već tu treba biti oprezan, naglasio je profesor Čupić: „Ne znači da je novo lice garancija da će biti nešto novo i da će se (politički sistem i vlast) modernizovati. Jedan razuman svet treba da vodi računa da kada biramo one ljude koji će da vode tu zajednicu u određenom mandatu oni na neki način pokazuju neke vrline, a između ostaloga da su to ljudi koji su se dokazali u svojim profesijama, da imaju već jedno životno iskustvo, da su se dokazali i da lako organizuju ljude i da imaju dobru komunikaciju  sa ljudima i nešto što je najvažnije za jedan zdrav politički život, a što se retko nalazi u svetu - da drže do ličnog moralnog zdravlja, odnosno da imaju jednu moralnu kulturu. To bi bio pravi izbor, a ne izbor novih", rekao je prof. Čupić. 

docent dr Despot Kovačević se saglasio da ne znači da ako je neko nov, da mora biti i dobar: „On mora da ispuni niz kriterijuma, a nažalost kada postavite  visoko lestvicu sa svim kriterijumima vi novog teško da možete dobiti, a da odgovara svima da bi mogao da pobedi". On objašnjava potrebu za novim liderima: „Savremena politička nauka je prepoznala jedan fenomen koji se zove "privlačnost novog". Birači žele novo - novo se pojavi, ali to novo ih brzo razočara. Često se dešava da nove političke partije, novi lideri, novi pojedinci u politici dobijaju podršku na jednim izborima, a već na sledećim ne dobijaju tu podršku. Upravo zbog ovog disbalansa imate proverena a možda i loša lica i neproverena lica u koja se mnogo brže razočaraju birači". 

Prepuštanje odgovornosti vođi da odlučuje umesto nas

Doc. dr Kovačević objasnio je da novi lideri ne uspevaju, jer se od novih lica očekuje da zadovolje neke kriterijume koje ona "stara lica" nisu zadovoljila: „Oni žele kod novih lica sve savršeno i u tom savršenstvu često recimo politički stratezi kada predlažu nekim novim liderima predlažu im da što kasnije uđu u izbornu kampanju, da se što kasnije kandiduju kako bi dodili podršku, kako ne bi pokazali sve svoje slabosti. Zbog toga oni ne uspeju postizbornom periodu, kada možda formiraju vlast ili budu u opoziciji, ne dobijaju šansu da se etabliraju jer se birači više s njima ne identifikuju, jer oni nemaju institucionalizovan odnos ni sa građanima ni sa biračima i samim tim gube tu podršku. Dakle, to je jedan paradoks novog. Takođe, postoji značajan broj birača koji stalno traži novo i to su birači koji se stalno razočaraju".

Iz svog ugla, glumac i humorista Dragoljub Ljubičić Mićko podelio je svoje viđenje zašto je ljudima vođa neophodan: „S jedne strane vođa personifikuje moć. Svi smo mi, manje ili više, skloni da nas privlači neka moć, da li je to moć grupe, moć pojedinca, moć vođe čopora u životinjskom svetu. To je jedan razlog zašto se vođa traži stalno, a drugi, možda važniji razlog je što autoritaran, jak, strog vođa po pravilu na sebe preuzima odgovornost koju narod, ti vođeni ljudi, ne žele da preuzmu. I to odricanje od odgovornosti je vrlo bitna stavka jer mi smo skloni kao narod da rado prepuštamo nekima kojima verujemo više ili manje da u naše ime o nekim bitnim stvarima odlučuju. Ta vrsta odgovornosti nije mala i zloupotreba te odgovornosti je ustvari najstrašnija zloupotreba". 

Humor je najjače oružje na koje ne znaju da odgovore

„Vođe su nemoćne kada je u pitanju humor. To je najjače oružje, ako hoćete da se bavite kritikom političkog sistema i političara, ličnosti državnih funkcionera najbolje je odabrati odmeren humor, satiru, zato što na to oni nemaju odgovor. Na sve drugo imaju odgovor, i da si domaći izdajnik, strani plaćenik itd, i da vređaš, ali ako to radiš s merom oni na to nemaju odgovor", otkrio je Ljubičić, govoreći o sopstvenom iskustvu gde decenijama na vrlo uspešan način imitacijom ukazuje na mane i karaktere lidera u Srbiji. 

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta rekao je  da građani u demokratskim sistemima, kada u potpunosti imaju slobodu da biraju, uglavnom biraju ono što je sigurnija opcija, pa su zato manje skloni da rizikuju na izborima i uglavnom potvrđuju lidere. “Ukoliko ostane tu lider na vlasti to ne donosi preveliki rizik", a on ocenjuje da novih lica (na političkoj sceni) nemamo delimično i zbog demografske strukture: „Starije stanovništvo je manje sklono da rizikuje. U starijim društvima, kakvo je naše društvo, gde prosečan stanovnik ima preko 40 godina, građani su manje skloni takvim rizicima (biranja novog lidera) i uglavnom glasaju za opcije koje nude predvidivost, stabilnost, sigurnost", zaključio je Milić. On je komentarisao da na prethodnim izborma nije video mnogo političkog sadržaja u smislu vrednosnih razlika između političkih opcija, pa da tako postoji neka tvrda opcija koja je "proatlantistička", u odnosu na prorusku opciju, već da većina političara "gađa" ono što je najsigurnija opcija - a to je neka politika koja je neutralna po svim pitanjima, i zato i ne postoje neke velike političke debate. 

Politički stratezi sada proizvode harizmatske lidere

Na pitanje imamo li harizmatične lidere, i konkretno da li su Aleksandar Vučić i Dragan Đilas harizmatični lideri, docent FPN-a Despot Kovačević prihvatio je da i lider države i lider opozicije imaju harizmu: „Ja bih obojicu svrstao u harizmatske lidere jer zapravo oni na svojoj ličnosti, a ne na programu i ideji zasnivaju svoju politiku". Podsetio je da harizma podrazumeva dobro govorništvo, privlačnost za mase, mogućnost da masama objasnite nešto i da vas saslušaju, pa je dodao: „Savremeni svet, savremena politika na neki način, pa i politički stratezi, proizvode harizmatske lidere. Oni kriju njihove mane i naglašavaju njihove vrline". 

Profesor Čupić s druge strane sadašnjeg predsednika Srbije ocenio je kao nemoćnog čoveka: „To je jedan, po meni, nemoćan čovek, jer da je on moćan čovek prvo on bi imao jednu viziju kako i sam sebe da ograniči. Ne bi pravio od Vlade servis, ne bi od premijerke pravio sekretaricu, ne bi u Parlament dovodio raznorazne nesretne mlade ljude koji niti šta znaju, a Parlament je svetilište političke vlasti, to je oltar političkog života. Tu se donose odluke, zakoni, tu ne može da dođe neki čovek od 30 godina. Treba čovek najmanje 15 godina da provede i dokaže se u profesiji, da ima znanje u tome, da ima neke organizacione sposobnosti, dakle ozbiljne ljude. Ne smemo se igrati", podvukao je. 

Doc. dr Despot Kovačević je komentarisao je da se nakon Tita kult ličnosti trajao, produžavao se i da je to tako i danas: „Mi smo možda sklonili komunizam, pokušali da promenimo, ali taj kult ličnosti čini mi se da je ostao i samo se traže novi likovi da bi se kult ličnosti nastavljao. Gde ga nalaze i koje generacije ga kako nalaze to je naravno zasluga i društva u kome žive i vremena u kome žive i medija i, na kraju krajeva, verovatno obrazovanja", ispričao je sa pozicije predavača na Fakultetu političkih nauka. 

Zašto premeštanje fokusa sa političkih lidera na lidere pokreta može biti korozivno?

Interesantna tema Debate bilo je i premeštanje fokusa sa političkog lidera na  različite pokrete kao što su ekološki gde se ističu pojedini lideri, kao što je Aleksandar Jovanović Ćuta, Savo Manojlović i ljudi koji ne idu uz neke političke lidere. U tom trendu sagovornici Debate prepoznaju i neku vrstu opasnosti. „To je sad trend da se relativizuje pojam političara, a mislim da to nije dobar trend ako se relativizuju političke partije, politički lideri, jer onda u suštini nema neke organizacione i institucionalizovane demokratske strukture kakva treba da bude partija da bi takva bila i država. Ako pravimo na osnovu ličnosti neke konstantne pokrete imaćemo u potpunosti jednu personalizaciju politike koja generalno, bez institucija može samo da bude korozivna", podvukao je Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta. 

Profesor Čupić ukazao je da je pojava takvih lidera posledica krize: „Uvek krize, između ostaloga, pružaju mogućnost da se neki ljudi pojave, ali mi ne možemo da znamo kakvi su njihovi motivi, to je vrlo problematično". Naglasio je da uvek moramo voditi računa o ljudskim motivima, a da su oni jako skriveni. Još je dodao da je pitanje koliko su lideri koji se izrode iz kriza upotrebljivi za politički život. 

Kad shvatimo da smo svi zamenljivi sve će biti drugačije

Profesor FPN-a je zaključio da u društveno - političkom životu niko nije nezamenljiv: „Ne možete da se biološki odričete od oca, od majke jer to je nezamenljivo. Sve ostalo je smenjivo. E kad budemo imali tu svest da smo mi svi smenjivi i da u društvenom životu neće propasti uUniverzitet ako ja odem ili bilo koji drugi profesor, doći će novi, tako isto i političar - otići će, doći će neki novi. Znači kad budemo imali tu svest kod građana onda će potpuno biti drugačije". 

Za ljude su bitne 3 stvari: red, sigurnost i stabilnost, i time politika treba da se bavi, podvukao je profesor. Podsetio je da društvo čine građani, institucije i vlast: „Vlast je promenljiva, građani su oni koji su stalni, a funkcionisanje institucija pokazuje kvalitet jedne države i jednoga društva, jer one ustvari unose stabilnost”. 

U celoj emisiji pogledajte i zašto danas treba čitati Vebera.