Decenije predizbornih obećanja na KiM: Od velikih reči i parola do rata - i sve manjih nadležnosti Beograda (VIDEO)
Kosovo i Metohija je jedna od glavnih tema predizbornih kampanja, decenijama. Ono što političari obećavaju uoči izbora, i ono što se dešava po preuzimanju vlasti, bitno se razlikuje. Od velikih reči i parola, do rata i izbeglištva - i sve manjih nadležnosti Beograda na Kosovu i Metohiji.
Slobodan Milošević u Kosovu Polju 1987. poručio je lokalnim Srbima sa kojima je razgovarao o represiji Albanaca, na koju su se žalili "niko ne sme da vas bije".
Taj događaj umnogome je promenio njegovu karijeru i SPS će narednih godina ubedljivo dobijati sve izbore, posebno na Kosovu i Metohiji.
Glasovi Albanaca za većim ingerencijama Prištine postaju sve glasniji, a pregovori o statusu ne daju rezultate jer Milošević odbija sve predloge, čvrsto obećavajući da će sačuvati celovitu Srbiju.
Usledilo je bombardovanje 1999. godine, a povod je bio slučaj Račak na Kosovu i Metohiji. Posle rata, opozicija ne uspeva da dopre do glasača. Na izborima 2000. SPS gubi vlast, koju preuzima DOS, ali SPS i dalje ima najveće poverenje na Kosovu i Metohiji. Premijer Zoran Đinđić pokušava da pokrene međunarodnu zajednicu kako bi se rešio kosovski problem, a tamošnji Srbi i dalje glasaju za one koji govore da je Kosovo srce Srbije.
Posle ubistva premijera Đinđića, sledi kohabitacija DS-a i DSS-a, ali na Kosovu i Metohiji Srbi najviše veruju DSS-u i radikalima.
Februara iste godine Priština jednostrano proglašava nezavisnost. Odgovor srpskih vlasti i dela opozicije bio je veliki miting u Beogradu, sa kojeg se poručivalo da nikada neće dati Kosovo i Metohiju. U leto 2008. godine, Vladu formiraju Demokratska stranka i SPS, koja prvi put posle pada režima Slobodana Miloševića ponovo postaje bitan politički faktor.
Slede obećanja da će Beograd čuvati srpske institucije na Kosovu i Metohiji, ali slede i teški tehnički pregovori, posle kojih kosovski Srbi smatraju da ih je Beograd izdao. Jedna od glavnih tema predizborne kampanje SNS-a 2012. godine, kada ta partija dolazi na vlast, bilo je Kosovo i Metohija. I obećanje da će poništiti, kako su ih nazivali, "Borkove dogovore u Briselu“.
Međutim, već sledeće godine, SNS u koaliciji sa SPS-om postiže dogovor sa Prištinom kada Ivica Dačić potpisuje prvi Briselski sporazum. Dve godine kasnije postignut je i unapređeni Briselski sporazum koji potpisuje Aleksandar Vučić kada je, pored ostalog, Beograd prihvatio da srpske pravosudne institucije budu deo kosovskih institucija, u koje ulaze i policajci i carinici.
SNS tvrdi da nisu izdali predizborna obećanja, već da su za sve krive prethodne vlasti. U prethodnih pet godina postignuto je više dogovora, o kojima su zvaničnici Beograda govorili uglavnom u Briselu i Beogradu. Na terenu, srpske zastave postaju jedan od poslednjih odbrana srpske državnosti, ali i njih, postepeno, zamenjuju kosovske.
Izvor: Insajder