Dejan Bursać: "Zalažem se da se izbor predsednika premesti u Parlament"

Dejan Bursać koji je nedavno objavio knjigu "Osnovi reforme izbornog sistema - slučaj Srbija", smatra da su izborni uslovi jedno od značajnih političkih pitanja u Srbiji i da je ta tema prisutna u javnom diskursu od vremena pred izbore 2020. godine i najavljenog, a potom i realizovanog bojkota većine opozicionih partija, pa sve do poslednjih lokalnih izbora gde se opozicija podelila oko pitanja da li i gde izaći na izbore. S druge strane, Bursać naglašava da opoziciji nije u fokusu reforma izbornog sistema u užem smislu, jer su se oni akteri koji su ranije bili na vlasti navikli na ovaj sistem i po njemu su birani. 

"To je nešto što je razumno iz njihove pozicije, oni se suočavaju sa preprekama, pre svega u tom okviru, pitanjima izborne kampanje, finansiranja političkih stranaka, kontrole izbora, rešavanja izbornih nepravilnosti , brojanja glasova i slično. Mislim da im nije u fokusu neka veća promena izbornog sistema. Osim toga, ovaj izborni sistem naš takav je kakav je sa svojim posledicama koje mi u politikologiji smatramo veoma lošim dugoročno, ipak je na snazi 24 godine kod nas”, naveo je on.

Bursać ističe da je ključna prednost proporcionalnih izbornih sistema uključivanje najvećeg broja političkih opcija u Parlament.

“Ovaj naš izborni sistem je bio dobar u tom period posle 5. oktobra, kada je zaista zemlja bila u tranziciji, kada je bilo korisno da imate i brojne političke stranke zastupljene u Skupštini i u odlučivanju, a i druga stvar -taj sistem često forsira koalicione vlade. Znači imate jednu vrstu kontrole i unutar Vlade, ali i između vlasti i opozicije, da ne dođe do ekstremnih rešenja, što nas je možda čak i provelo kroz vrlo težak tranzicioni period od tih nekih desetak godina, bez nekih velikih društvenih sukoba, a imali smo osnova za konflikte poput raspada Državne zajednice sa Crnom Gorom ili proglašenje nezavisnosti Kosova”, napominje naš sagovornik.

Birači glasaju za stranke, ne za pojedince

S druge strane, Bursać smatra da je ključni problem kod trenutnog izbornog sistema u Srbiji taj, što je on u potpunosti depersonalizovan, da birači glasaju za političke stranke, a ne za pojedince i da to stvara čitav niz problema.

“Izabrane poslanike baš briga za mišljenje građana, nego je njihov jedini u stvari motiv to da budu lojalni svom stranačkom šefu i da rade ono što im politička partija kaže.Time se čitav sistem odgovornosti u okviru političkog sistema izvrće naglavačke”, naglašava Bursać.

Bursać dodaje da bi potencijalno uvođenje mešovitog izbornog sistema bilo dobro rešenje za Srbiju, naročito što je taj sistem poznat jednom delu Srbije (pokrajinski izbori za Skupštinu Vojvodine su po ovom sistemu organizovani u tri izborna ciklusa).

“To je sistem gde se pola Skupštine bira po proporcionalnom sistemu, glasa se za stranačke liste. Međutim, druga polovina se bira u jednomandantnim jedinicama, glasate za svog kandidata na svojoj opštini. Svaka opština šalje jednog poslanika u Skupštinu.Taj sistem je vrlo elegantan za sprovođenje, lako je razumljiv građanima, nešto je sa čim mi imamo iskustva, proizvodi solidne posledice - efikasne vlade, dobru političku zastupljenost, personalizovan je. Ujedno mislim da bi se političke stranke složile sa tim - ne bi bio toliko problematičan kao neki drugi izborni sistemi, koji bi možda izbili veći deo moći iz političkih stranaka”, naveo je on.

Za ove 34 godine višestranačja, Srbija je tri puta imala situaciju da neposredni izabrani predsednici van svojih ustavnih ovlašćenja, preuzmu celokupno političko odlučivanje, ističe Bursać.

“Mislim da je to preterano, za tri i po decenije da se tri puta desi da ta politička pozicija koja svoju moć crpi iz činjenice da je izabrana na neposrednim izborima i nikakvu drugu ustavnu moć nema, ipak preuzima čitavo političko odlučivanje. Zato se zalažem da se izbor Predsednika premesti u parlament, da bude biran kvalifikovanom većinom. Mislim da bi se time izbila ogromna količina moći koji taj neposredni izbor nosi i da bi to oslobodilo parlamentarni sistem”, sugeriše on.

Omogućiti glasanje sa 16 godina

Autor knjige “Osnovi reforme izbornog sistema-slučaj Srbije” raspravlja i o tome da se snizi starosna granica sa 18 na 16 godina za ostvarivanje biračkog prava.

“Činjenica je da trend ide ka tome u Evropi da postoje razni prelazni modeli, tako da mnoge zemlje uvode eksperimente, tako da na lokalnim izborima daju onima koji su stariji od 16 da glasaju ili na evropskim izborima, pokrajinskim, regionalnim, smatrajući da ih na taj način uvode u odlučivanje i u političku zajednicu. To možda nije loša ideja da se razmotri i za Srbiju”, zaključuje Bursać.

Novinar Dušan Trifunović Milešić