<article><p>On je podsetio da je prosečna stopa rasta srpske ekonomije u Srbiji u period od 2012. do 2024. godine bila 2,4% godišnje, a da je prosečna stopa rasta u svetu u tom period bila 3,5%. </p><p>“U prvih deset godina naše tranzicije, od 2001. do 2012. godine, mi smo imali prosečnu stopu rasta 4,4% što je bilo više i od proseka rasta u svetu i u centralnoj i istočnoj Evropi, a od 2012. mi rastemo sporije i od proseka u svetu i od proseka u centralnoj i istočnoj Evropi”.</p><p>On je ocenio da je Srbija na međunarodnim praćenjima, poput ocene Svetske Banke, sve lošija i lošija i po pitanju snage institicija u zemlji, kao i da Srbija ulazi u kategoriju četiri najkorumpiranije države u Evropi po proceni transparentnosti, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Rusijom i Ukrajinom. </p><p>Na pitanje kako je Srbija uz sve te negativne indikatore jedna od zemalja koje su u vrhu po broju stranih investicija on je ocenio da je veoma važno ući u strukturu stranih investicija: “Najveći deo tih investicija,a o tome je govorio i profesor Pavle Petrović, odlazi u nenapredne privredne grane a to znači tamo gde nije potrebna kvalifikovana radna snaga, tamo gde su plate niske, tamo gde nema puno dodatne vrednosti i gde su privredne aktivnosti koje se ne mogu mnogo naplatiti na međunarodnom tržištu”.</p><p>On je ocenio da je problem sa privatnim investicijama domaćih preduzetnika koje su godinama na niskom nivou, a koje bi trebalo suštinski da budu motor privrednog razvoja svake ekonomije. Podsetio je da su projekcije privrednog rasta Srbije u 2024. Godini na oko 2,5%, kao i da se ne vide naznake da bi moglo doći do nekih ozbiljnih promena. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRLoz1XXP1ZI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p> Govoreći o cenama i njihovom rastu Šoškić je rekao da je to posledica inflacije i fiksnog deviznog kursa: “Pogledajte podatke republičkog zavoda za statistiku. Prosečna inflacija prošle godine je bila 12,1%. Prosečna inflacija 2022. godine je bila 11.9%. U proseku kumulativno imamo 25% inflacije u dve godine. Ta inflacija je šetiri puta veća od inflacionog cilja koji je postavila NBS sebi kao zadatak. Ta inflacija od 25% znači da bez ikakovog rasta,bez ikakovog pozitivnog pomaka, ono što ste mogli da kupite sa 100 Evra pre dve godine, danas vam za to treba 125 Evra. I to kako u Evrima tako I u dinarima jer imamo fiksni devizni kurs. Sve postaje jeftinije u inostranstvu nego što je u Srbiji, iako devizni kurs ima neke svoje kolateralne koristi”.</p><p>Komentarišući najavu ministra finansija u vladi Srbije, Siniše Malog, da će Srbija krajem 2025. godine imati prosečnu platu od 1.000 evra, Šoškić je rekao da se radi o jednoj političkoj i na struci neutemeljnoj projekciji: “Nije relevantno da li će plata biti 1.000 ili možda 1.500 evra, važno je šta za taj novac ljudi mogu da kupe za tu platu. Da vas podsetim, pre dve godine ste za 100 evra mogli da kupite ono za šta vam danas treba 125“.</p><p>On je ocenio da je je ono što određujue strukturu i domaćih i stranih investicija pitanje da li postoji raspoloživa radna snaga koja je u stanju da se uključi u složenije, skuplje proizvode koji su konkurentniji i u domenima gde je visoka dodatna vrednost.</p><p>“To zahteva visoko obrazovane mlade ljude koji su u stanju da ta znanja primene u praksi…Naš nivo obrazovanje je posledica jednog dugoročnog odnosa prema obrazovanju, nauci i istraživanju. Mi smo došli sad u poziciju da imamo jednu ogromnu fabrikaciju diploma koje ne nose znanje u svojoj osnovi, imate činjenicu da smo mi doneli zakon po kojm su legalizaovani svi doktorati sa privatnih univerziteta sa upitnim kvalitetom. Imamo skandale sa plagiranim doktoratima i nekim školama koje naplaćuju školarinu i izdaju diplome. Ni situacija u državnom sistemu nije idealna. Ali da bi se to rešilo potrebno je jedno ozbiljno društveno opredeljenje u kom pravcu mi hoćemo da idemo. Da li hoćemo jeftine, nisko plaćene poslove, nekreativne, u nekakvim stranim investicijama u kojima će naša radna snaga da dobije neku nisku platu i da bude eksploatisana ili hoćemo da privučemo one investiture koji će angažovai visokoobrazovane mlade ljude”, kaže on.</p><p>Šoškić je ocenio da su ključne razvojne poluge investiranje u ljude, u njihovo znanje, u njihovo zdravlje i investiranje u institucije koje treba da funkcionišu kompetentno, nepristrasno i bez korupcije.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>On je podsetio da je prosečna stopa rasta srpske ekonomije u Srbiji u period od 2012. do 2024. godine bila 2,4% godišnje, a da je prosečna stopa rasta u svetu u tom period bila 3,5%. </p>
<p>“U prvih deset godina naše tranzicije, od 2001. do 2012. godine, mi smo imali prosečnu stopu rasta 4,4% što je bilo više i od proseka rasta u svetu i u centralnoj i istočnoj Evropi, a od 2012. mi rastemo sporije i od proseka u svetu i od proseka u centralnoj i istočnoj Evropi”.</p>
<p>On je ocenio da je Srbija na međunarodnim praćenjima, poput ocene Svetske Banke, sve lošija i lošija i po pitanju snage institicija u zemlji, kao i da Srbija ulazi u kategoriju četiri najkorumpiranije države u Evropi po proceni transparentnosti, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Rusijom i Ukrajinom.  </p>
<p>Na pitanje kako je Srbija uz sve te negativne indikatore jedna od zemalja koje su u vrhu po broju stranih investicija on je ocenio da je veoma važno ući u strukturu stranih investicija: “Najveći deo tih investicija,a o tome je govorio i profesor Pavle Petrović, odlazi u nenapredne privredne grane a to znači tamo gde nije potrebna kvalifikovana radna snaga, tamo gde su plate niske, tamo gde nema puno dodatne vrednosti i gde su privredne aktivnosti koje se ne mogu mnogo naplatiti na međunarodnom tržištu”.</p>
<p>On je ocenio da je problem sa privatnim investicijama domaćih preduzetnika koje su godinama na niskom nivou, a koje bi trebalo suštinski da budu motor privrednog razvoja svake ekonomije. Podsetio je da su projekcije privrednog rasta Srbije u 2024. Godini na oko 2,5%, kao i da se ne vide naznake da bi moglo doći do nekih ozbiljnih promena. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRLoz1XXP1ZI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
Govoreći o cenama i njihovom rastu Šoškić je rekao da je to posledica inflacije i fiksnog deviznog kursa: “Pogledajte podatke republičkog zavoda za statistiku. Prosečna inflacija prošle godine je bila 12,1%. Prosečna inflacija 2022. godine je bila 11.9%. U proseku kumulativno imamo 25% inflacije u dve godine. Ta inflacija je šetiri puta veća od inflacionog cilja koji je postavila NBS sebi kao zadatak. Ta inflacija od 25% znači da bez ikakovog rasta,bez ikakovog pozitivnog pomaka, ono što ste mogli da kupite sa 100 Evra pre dve godine, danas vam za to treba 125 Evra. I to kako u Evrima tako I u dinarima jer imamo fiksni devizni kurs. Sve postaje jeftinije u inostranstvu nego što je u Srbiji, iako devizni kurs ima neke svoje kolateralne koristi”.</p>
<p>Komentarišući najavu ministra finansija u vladi Srbije, Siniše Malog, da će Srbija krajem 2025. godine imati prosečnu platu od 1.000 evra, Šoškić je rekao da se radi o jednoj političkoj i na struci neutemeljnoj  projekciji: “Nije relevantno da li će plata biti 1.000 ili možda 1.500 evra, važno je šta za taj novac ljudi mogu da kupe za tu platu. Da vas podsetim, pre dve godine ste za 100 evra mogli da kupite ono za šta vam danas treba 125“.</p>
<p>On je ocenio da je je ono što određujue strukturu i domaćih i stranih investicija pitanje da li postoji raspoloživa radna snaga koja je u stanju da se uključi u složenije, skuplje proizvode koji su konkurentniji i u domenima gde je visoka dodatna vrednost.</p>
<p>“To zahteva visoko obrazovane mlade ljude koji su u stanju da ta znanja primene u praksi…Naš nivo obrazovanje je posledica jednog dugoročnog odnosa prema obrazovanju, nauci i istraživanju. Mi smo došli sad u poziciju da imamo jednu ogromnu fabrikaciju diploma koje ne nose znanje u svojoj osnovi, imate činjenicu da smo mi doneli zakon po kojm su legalizaovani svi doktorati sa privatnih univerziteta sa upitnim kvalitetom. Imamo skandale sa plagiranim doktoratima i nekim školama koje naplaćuju školarinu i izdaju diplome. Ni situacija u državnom sistemu nije idealna. Ali da bi se to rešilo potrebno je jedno ozbiljno društveno opredeljenje u kom pravcu mi hoćemo da idemo. Da li hoćemo jeftine, nisko plaćene poslove, nekreativne, u nekakvim stranim investicijama u kojima će naša radna snaga da dobije neku nisku platu i da bude eksploatisana ili hoćemo da privučemo one investiture koji će angažovai visokoobrazovane mlade ljude”, kaže on.</p>
<p>Šoškić je ocenio da su ključne razvojne poluge investiranje u ljude, u njihovo znanje, u njihovo zdravlje i investiranje u institucije koje treba da funkcionišu kompetentno, nepristrasno i bez korupcije.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder intervju

Više od vesti

Dejan Šoškić u Insajder Intervjuu: Nije relevantno da li će plata biti 1.000 ili 1.500 evra, važno je šta za taj novac ljudi mogu da kupe (VIDEO)

Dejan Šoškić u Insajder Intervjuu: Nije relevantno da li će plata biti 1.000 ili 1.500 evra, važno je šta za taj novac ljudi mogu da kupe (VIDEO)

Tagovi: