Đenero: Najdosadniji izbori u Hrvatskoj, Milanoviću pobeda u drugom krugu (VIDEO)
U Hrvatskoj će u nedelju biti održani predsednički izbori. Od osamostaljenja, predsednici te zemlje bili su Franjo Tuđman, Stjepan Mesić, Ivo Josipović, Kolinda Grabar Kitarović i Zoran Milanović, koji je ponovo predsednički kandidat. Analitičar iz Hrvatske Davor Đenero rekao je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da će u drugi krug izbora ući Zoran Milanović i Dragan Primorac, koji ima podršku HDZ. Ocenjuje i da se odnos Beograda i Zagreba neće promeniti nakon ovih izbora.
Đenero je rekao da su ovi izbori najizvesniji dosad, ali i najdosadniji i, u krajnjoj liniji, najnepotrebniji.
"Većina država koje imaju sistem parlamentarne vlade, kakav ima Hrvatska, predsednika Republike bira na neki od posrednih načina, bilo da ga bira u parlamentu, bilo da ga bira u nekom posebnom izborničkom telu. Za ovakve sisteme je puno bolje da se predsednik Republike bira posredno, da se izbegava radikalizacija, da se ne troši nepotrebno novac, da se ne izazivaju nepotrebne napetosti koje svaka predizborna kampanja nosi. Kad bismo predsednika birali posredno u parlamentu dvotrećinskom većinom ili u nekom posebnom telu u kojem bi, osim parlamentarnih zastupnika, bili uključeni i nosioci vlasti na regionalnom nivou, predstavnici udruženja poslodavaca, sindikata i univerziteta, građansko društvo, tada bismo dobili umerenog centrističkog kandidata iz puno šireg izbora nego što ga dobijamo ovako isključivo iz političke klase“, kazao je on.
Ivana Kekin ojačala svoju stranku
Prema njegovim rečima, iako Milanović od početka kampanje slovi za favorita, njegova pobeda ipak nije izvesna u prvom krugu.
"To je ostalo tako samo zbog toga što je u ovoj izbornoj trci učestvovala jedna zanimljiva političarka, koja je u kampanju ušla sa bitno drugačijom retorikom, sa bitno drugačijim porukama od svih ostalih. Radi se o gospođi Ivani Kekin, parlamentarnoj zastupnici platforme Možemo, dakle levo-zelene koalicije. Ona je na izborima nastupala kao predsednica nove generacije, slala je potpuno drugačije poruke nego njeni protivkandidati, zastupala je drugačije javne politike, obraćala se uglavnom onom socijalnom supstratu koji je u Hrvatskoj dosad manje učestvovao na izborima. Radila je na jačanju, pre svega, političkog tela svoje stranke, koja je danas vrlo snažna u Zagrebu, ali izvan Zagreba je ima još u Istri i Dubrovniku. Nakon ovih izbora, za pretpostaviti je da će oni u većoj meri biti nacionalna stranka, što je izrazito dobro za Hrvatsku. Gospođa Kekin se uglavnom u kampanji dobro profilisala i osvaja negde između osam i deset odsto glasova“, navodi Đenero.
Ipak, podseća da je Ivana Kekin u finišu kampanje imala problem, a to je, kako kaže, „teško objašnjiv susret njenog muža – rokera i frontmena Hladnog piva - Mileta Kekinog sa čovekom koji spada u suspektne kvaziposlovne krugove u Hrvatskoj“. Reč je o Nikici Jelaviću, čoveku koji se vezuje za kriminalne krugove, ali je Mile Kekin mislio da se sastao sa bivšim fudbalerom Nikicom Jelavićem.
Netačne tvrdnje o mešanju u unutrašnja pitanja Srbije
Ivana Kekin je, inače, u kampanji izjavila da je strateški interes Hrvatske da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija što, kako je rekla, s Aleksandrom Vučićem očito nije moguće. Na to je reagovao zvanični Beograd tvrdeći da se time implicira da Hrvatska radi na Vučićevoj smeni. Upitan da li je ta izjava, kao što to kaže predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić, mešanje u unutrašnje stvari Srbije, Đenero je rekao – naravno da nije, što se, ističe, i videlo iz celog diskursa Ivane Kekin.
"Isto je sa drugim važnim čovekom iz zeleno-leve platforme, gospodinom Gordanom Bosancem, zastupnikom u Evropskom parlamentu, koji je u nekim medijima u Srbiji proglašen maltene ustašom, a radi se o čoveku koji je ceo rat bio jedan od ključnih lidera mirovnog pokreta u Hrvatskoj. Ivana Kekin podseća na jednu drugačiju situaciju u odnosima između Hrvatske i Srbije, onakvu kakva je bila u vreme administracije predsednika Borisa Tadića. Tada su se otvorena pitanja rešavala, polako ili prepolako, ali su se rešavala, postojala je dobra volja, postojale su zajedničke vrednosti i nikakvih velikih problema zapravo nije bilo. Otvorena pitanja su postojala, postojao je nekakav put po kojem ih treba rešavati, ali ta pitanja nisu ni na koji način bila nekakva opstrukcija za izgradnju međusobnih odnosa. Kad imate administraciju koja ne priznaje temeljne zajedničke vrednosti EU, kao što u Srbiji imate danas, onda su problemi bitno drugačiji“, rekao je on.
Nema posebnih uslova za Srbiju
Govoreći o izjavama drugih predsedničkih kandidata u Hrvatskoj, od kojih su neki otvoreno rekli da bi blokirali Srbiju na putu ka EU, Đenero je rekao da se ne treba preterano osvrtati na ono što govore ljudi sa političke margine, koji imaju dva do pet posto glasova.
„To su vam - izuzev Milanovića, Primorca i Kekin - ljudi koji su praktično ispod izbornog praga, oni praktično nikog ne zastupaju... Videli ste da je retorika, uprkos dignutom adrenalinu koji prati kampanju, kod ovih ozbiljnih aktera bitno drugačija. Meni se čini da ono što radi Plenkovićeva vlada ne odudara bitno od onoga za šta se zalaže gospođa Kekin, a i dva relevantna hrvatska zastupnika u Evropskom parlamentu - Tonino Picula u ime socijaldemokrata i Gordan Bosanac u ime evropskih zelenih - zastupaju vrlo slične vrednosti. O nekakvim posebnim uslovima Srbiji u pregovorima nema niti govora, jer su sve bitne stvari vezane za pregovore definisane u pregovaračkom okviru. Hrvatska je sa tadašnjom dobrom reprezentacijom u Evropskom parlamentu u evropski okvir pregovora ugradila sve ono što je bitno za interese Hrvatske. Prema tome, to uopšte više nije predmet razgovora“, naveo je gost Insajder televizije.
Milanović i Primorac u drugom krugu
On smatra da se posle ovih predsedničkih izbora neće ništa promeniti u odnosima između Beograda i Zagreba.
"Predsednik Republike praktično ne utiče na spoljnu politiku ili utiče minimalno. On će učestvovati u imenovanju budućeg hrvatskog ambasadora u Beogradu i tu negde staje njegova uloga u bilateralnim odnosima Srbije i Hrvatske. On učestvuje u nekim multilateralnim forumima, poput procesa Brdo-Brioni, ali to nije nešto što je posebno relevantno. Srbija nema ambicije članstva u NATO, a predsednik Republike učestvuje u samitima NATO saveza. Dakle, ništa se bitno neće događati drugačije nego što se događalo dosad. Osim toga, vrlo verovatno je da se akter na Pantovčaku neće promeniti“, kazao je.
Navodi da će u drugom krugu, sasvim izvesno, snage odmeriti Zoran Milanović i Dragan Primorac.
"Mislim da nema šansi da gospođa Kekin ili gospođa Selak Raspudić, koje imaju oko 10 odsto podrške prema istraživanjima javnog mnjenja, okrenu rezultat i uđu u drugi krug. Primorac osvaja negde oko 25 do 30 odsto glasova, a Milanović je negde oko 40 odsto, što mu onda otvara vrlo komotnu poziciju za drugi izborni krug i skoro sigurnu pobedu u tom drugom krugu“, zaključio je Davor Đenero.
Izvor: Insajder