Deponija „Duboko“ kod Užica dve godine bez upotrebne dozvole (VIDEO)
"Uzrok kvara nepoznat! Nadležni utvrđuju šta je dovelo do požara!“Tako počinju sve vesti o nesrećama. Tražimo uzroke tek kada se desi nesreća, ali nam ih institucije - jedine pozvane za utvrđivanje odgovornosti - na kraju gotovo nikada ne saopšte. I tako su građani, iz godine u godinu, navikavani da sistem ne funkcioniše kako bi trebalo.
Nad Užicem se dve nedelje nadvija dim pun kancerogenih čestica, kao posledica požara na deponiji "Duboko“; zagađene su otpadne vode u gradu i okolini. Građani za nebrigu krive sve vlasti od 2011, kada je deponija otvorena i pitaju - kako je moguće da se zapali moderna regionalna deponija sa centrom za reciklažu, kada je projektovana za uslove odlaganja smeća u kojima tako nešto nije moguće. Odgovorni ne objašnjavaju, ali se njihovi odgovori naslućuju.
Desetogodišnja upotrebna dozvola za Deponiju "Duboko“ istekla je 2022, pa je ta deponija već pune dve godine, zapravo, nepregledno divlje smetljište. Ministarstvo nije moglo da izda novu dozvolu jer je, u vreme isteka prethodne dozvole, deponija već bila neuslovna i pretrpana otpadom.
Šta još znamo od činjenica. Metan, opasan i zapaljiv gas, razbuktao se na 15 metara dubine i doveo do požara. Smeće na deponiji godinama nije razdvajano, pa su se na istom mestu taložili aktivni zapaljivi otpad i, primera radi, opasne hemijske materije. I sistem instalacija za bezbedno odlaganje gasova je zapušen, zbog čega je već godinama van funkcije.
"Ona (deponija) je jednostavno zatrpana i na njoj se nalazila određena količina i određena morfologija otpada koja više nije bila u bezbednosnom smislu, sanitarnom , ili bilo kom drugom smislu prema našim zakonima sposobna da prima otpad“, kaže za Insajder Velimir Mitrović, gradski menadžer u Gradu Čačku, u vreme kad je deponija građena.
"Ono što je najveći problem Deponije "Duboko“ i što je napravilo ceo ovaj akcident, jedan od najvećih u Srbiji u poslijednjih 20-30 godina, jeste što nije bilo kontrole metana. Metan se koncentrovao, on se gradi mikrobiološkom degradacijom organskog dela komunalnog otpada. Koncentrovao se u dubinama, na određenim dubinama, i u jednom trenutku kada je ta koncentracija postala kritična, visoka, eksplodirao i došlo je do požara, uprkos činjenici da u to vreme nismo imali visoke temperature i da smo imali kišu“, objašnjava profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, Branimir Jovančićević.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanje Insajdera zbog čega deponija nije bila zatvorena, do sanacije. Za deponiju, koja je sada samo divlje smetljište, po zakonu je odgovorna lokalna komunalna inspekcija. Šta sa njom, kada požar bude ugašen, u ovom trenutku ne umeju da odgovore ni stručnjaci.
"Posle gašenja požara sledi jedna jaka diskusija, rasprava i polemika na temu da li praviti novu sanitarnu deponiju na drugoj lokaciji, ili ovu sanitarnu deponiju remontovati na neki način“, dodaje profesor Hemijskog fakulteta Jovančićević.
Za neuslovnost deponije krive su sve lokalne vlasti od 2011. Deponija, otvorena te godine, delom je na klizištu, tj. terenu koji nije moguće proširiti, za šta odgovornost snose oni koji su u vreme njene izgradnje odlučivali.
[related-content]
Ipak, oni koji su na vlast došli kasnije, odgovorni su što je otpad odlagan na deponiju i kada su popunjeni njeni kapaciteti. Odgovorni su i za to što otpad godinama nije razdvajan, pa se razne opasne i zapaljive materije na odlagalištima mešaju.
Nadležni sada gase požar betonom i prate termovizijskim kamerama da li se i gde plamen pojavljuje. Gradovi u okolini, koji koriste užičku deponiju, smeće odnose na druga mesta. Užičani, koji se okupljaju na protestima, traže da se utvrdi ko je odgovoran za to što prirodnu oazu nedeljama nadvija gusti crni dim, pun kancerogenih čestica.
Izvor: Insajder