Dinar stabilan, ali precenjen: Ko profitira, a ko gubi u privredi Srbije?

Dr Vučković kaže za Insajder da dinar ne samo da je stabilan, nego je sve jači i jači. 

“Mi imamo politiku ciljanja inflacije u čijoj je osnovi slobodno formiranje deviznog kursa, ali kada vidimo njegovo kretanje, pitamo se da li je to tako, pošto je kurs stabilan, a gledano u višegodišnjem periodu dinar je jači nego što je nekada bio. Prosečni devizni kurs prema evru bio je oko 123 dinara u 2016. godini, a u poslednje ti godine (uključujući ovu) je 117 dinara. To znači da izvoznici za jedan evro dobijaju manje za oko 5% nego pre osam godina, u periodu kada je kumulativna inflacija iznosila preko 50%. Tako da je dinar u poslednjih nekoliko godina stabilan, a u višegodišnjem, u tom dužem periodu je čak ojačao u odnosu na euro za koji se vezuje. To je ono što je činjenica”, ističe Vučković. 

Na pitanje šta stoji iza toga, Vučković odgovara kako smo u prethodnim godinama imali jake intervencije Narodne banke Srbije u cilju sprečavanja promena deviznog kursa. 

“I danas je to tako, s tim što se češće intervencije javljaju na strani sprečavanja daljeg jačanja dinara. Narodna banka Srbije sada češće kupuje stranu valutu, kako dinar još ne bi ojačao. Sve to govori da Narodna banka Srbije nije pustila do kraja slobodno formiranja deviznog kursa i da ima preferencije da on bude stabilan na ovom nivou od oko 117 dinara”, navodi on.

Vučković dodaje da je, očigledno, zbog istorije burnih promena deviznog kursa i njegove povezanosti sa promenama cena na tržištu, preferencija centralne banke da imamo stabilan kurs koji će služiti kao “sidro za cene”, da one budu stabilne i da nema poremećaja sa strane deviznog kursa. 

Na pitanje da li je kurs dinara realan, odgovara da bi to moglo da se posmatra sa dva aspekta. 

“Ekonomska teorija kaže da bi, ukoliko država ima višu inflaciju nego okruženje, a to je u našem slučaju Evrozona, devizni kurs trebalo da raste i da ta spoljna vrednost nacionalne valute, iskazana preko deviznog kursa, “pegla” višu inflaciju koju imamo u zemlji u odnosu na okruženje.  Dakle, devizni kurs treba da raste, kako bi se kompenzovala viša inflacija, u odnosu na valutu za koju smo se vezali. Pošto imamo višu inflaciju nego Evrozona, ekonomska teorija bi rekla da kurs treba da raste, a pošto to u našem slučaju nije tako, onda je iz tog ugla gledano dinar precenjen”, ističe Vučković.  

Drugi aspekt je, po njemu, taj da na devizni kurs utiče kretanje kapitala, a da je Srbija već godinama u takvoj situaciji da ima veliki priliv, naročito stranih direktnih investicija.

“Iz tog ugla gledano, imamo dovoljno deviza i na deviznom tržištu nemamo pritisak da dinar bude slabiji, tako da su, sa stanovišta kretanja kapitala, stvari stabilne i u tom smislu nema potrebe da devizni kurs raste”, navodi Vučković. 

“Kada sve ovo saberemo, u situaciji smo da, zbog kretanja kapitala, imamo stabilan kurs, a da trpi izvozna konkurentnost, jer izvoznici zarađuju nepromenjen iznos dinara za zarađene devize. U uslovima kada oni imaju rastuće troškove, porast cena i sve skuplje inpute, umanjuje se ta zarada u dinarima. Tako da bi, iz tog ugla gledano, bilo dobro da je devizni kurs pratio inflaciju u Evrozoni”, ističe on. 

Vučković ističe da stabilan kurs odgovara više uvoznicima, a manje izvoznicima.

“Izvoznici za jedan zarađen euro, već godinama dobijaju 117 dinara, dok im troškovi rastu. Znači, njima je izvozna zarada sve manje atraktivna; u celini gledano, izvoz trpi. Uvoznici plaćaju evro 117 dinara. Da je kurs viši, troškovi uvoza bi bili veći, a ovako mogu da uvoze sa tim stabilnim troškom, tako da se, na duži rok formira struktura privrede koja nije optimalna iz ugla spoljnotrgovinske ravnoteže”, kaže on.  

Vučković, međutim dodaje i da se, od privrednika koji izvoze, često može čuti da im odgovara stabilan kurs, jer “kada imaju inostrane kredite ili kredite s valutnom klauzulom, svako povećanje kursa povećava otplate kredita”. 

Naš devizni kurs je zvanično fleksibilan, a da li je to u praksi baš tako? 

“U praksi podaci pokazuju da to nije tako, jer bismo imali povremene poraste deviznog kursa, kada dođe do povećane tražnje na deviznom tržištu, ali i neki pad, kada dođe do povećane ponude deviza. Narodna banka Srbije interveniše kad se dese poremećaji i na strani ponude i na strani tražnje, i očigledno je da je ovaj kurs od 117 dinara za evro neki odabrani devizni kurs koji Narodna banka Srbije vidi kao poželjan”, ističe Vučković. 

Na pitanje kakav je uticaj kursa dinara na građane, kaže da smo, pošto plate i penzije rastu u dinarima, a nacionalna valuta je stabilna, sve bogatiji u evrima. 

“Kada se gleda godišnji rast plata i penzija u evrima, imamo dobar godišnji rezultat, i to je tako već nekoliko godina. S druge strane, na makro nivou, kada gledamo rast BDP-a u evrima, on je impresivan. Kada se to gleda u dinarima, koliko je stvarno realno i kako se kreće, onda je taj  boljitak manji. Postoji, ali je manji. Tako da nekako svi preračunavamo u evre i prija nam kada nam rastu primanja u evrima, bez obzira na to što je na terenu situacija nešto slabija”, zaključuje u razgovoru za Insajder dr Vladimir Vučković iz Mokrogorske poslovne škole. 

Novinar Rajko Martinović