Diplomata Jeremić: Rudarenje litijuma u Srbiji zavisiće od završetka rata u Ukrajini i njenih litijumskih rezervi (VIDEO)
Poseta delegacije Evropskog parlamenta predvođene Toninom Piculom najavljuje novi izveštaj o stanju u Srbiji. Zašto su protesti i stanje medija tema za Evropski parlament, ali ne i za Evropsku komisiju? Kako će se nova nemačka vlada Fridriha Merca postaviti prema Srbiji? Da li će stabilnost i ekonomski interesi, poput eksploatacije litijuma, imati prednost u odnosu na demokratiju i ljudska prava? Odgovarajući na ova pitanja Zoran Jeremić, karijerni diplomata u penziji, kaže za Insajder da je priču sa litijumom pokrenula nemačka vlada u kojoj su Zeleni držali značajan resor, da oni nisu našli za potrebno da kažu ni jednu reč protiv dolaska u Beograd Olafa Šolca, te da su, naprotiv, sve prećutali i nisu se mešali.
“Čak se ne mešaju mnogo ni u kopanje litijuma u Nemačkoj. Njihov osnovni koncept je bio da se retke sirovine kopaju u zemljama koje su kandidati za Evropsku uniju, ali da se, koliko god može, odloži primena te rudarske tehnologije u zemljama Evropske unije. Koliko će to uticati na naše odnose sa Nemačkom, neće zavisiti od nas, možda ni od Nemaca”, ističe Jeremić.
Dodaje kako će sve zavisiti od završetka rata u Ukrajini i dostupnosti litijumskih rezervi u područjima koje su sada bojno polje u toj zemlji.
“U utorak je objavljeno da je Tramp potpisao sa Zelenskim ugovor oko retkih sirovina, a tu je i litijum. Od pritiska i rešavanja tog problema biće vezana i sudbina našeg litijuma ili naše pozicije”, navodi on.
Na pitanje da li je odnos Nemačke prema Srbiji isti kao odnos Evropske unije, odgovara da je Berlin uvek imao malo jači sluh za Balkan i za Srbiju kao faktor stabilnosti, da je imao poseban uticaj računajući da će tako, preko ekonomskih odnosa i razvoja, držati taj deo Evrope sa ciljem da se Rusija “odgura” sa ovih prostora.
Mnogi analitičari za svetske medije ocenjuju da je 2025. godina tektonskih poremećaja i da posle ove godine više ništa neće biti isto na svetskoj političkoj sceni kao posle 1989. i pada Berlinskog zida.
“Želim svima da to prođe mirno, ali, kad tektonske ploče počnu da se pomeraju, dosta toga se dešava. Mi smo pred dilemom da li će taj tektonski poremećaj, koji će svakako nastati, izazvati neke sukobe ili će doneti mir i stišati ovu situaciju. Za sada su barometri na pravcu koji pokazuje nizak pritisak i mir. Ali ako neko želi da to napravi, onda to može da uradi, pre svega sklapajući svoje poslove”, kaže Jeremić.
Navodi kako su američki predsednik Donald Tramp, ruski predsednik Vladimir Putin i Kremlj, Kinezi, pa i BRICS, četiri stuba koja će odlučivati o sudbini sveta i odnosima u njemu, te da je vidljivo da se odnosi među njima ne rešavaju jedan po jedan.
Na pitanje šta znači približavanje SAD i Rusije, koje se trenutno dešava, i, kako su već neki mediji nazvali, nazvali veštačko disanje koje je Tramp dao Putinu, odgovara da američki predsednik želi da postigne mir, a to može da uradi upravo sa ruskim predsednikom.
“Od njega mora da napravi partnera koji će biti ravnopravan, ali ne sme da mu da previše vazduha, da se on “raskomoti” i postavi mu zahteve koje ne želi. Zato i dalje drži sankcije. Normalno bi bilo da se, u pogledu otopljavanja, ukinu sankcije. Oni su skinuli bajonete sa pušaka, uspostavljaju diplomatske odnose, menjaće ambasadore, držati paralelno pregovore o nizu stvari koje treba da se završe”, navodi Jeremić.
Ističe kako će ekonomska saradnja između SAD i Rusije, biti verovatno najvažniji element, važniji nego mir u Ukrajini, jer je za Ameriku sada zgodna prilika, s obzirom na to da su sankcije Evropu izbacile iz priče i sklonile od Rusije.
“Evropa je, inače, u problemu zbog svega toga i pitanje je kako to nadoknaditi, a Tramp je prilično nemilosrdan biznismen koji gleda da obavi posao za svoju firmu”, kaže Jeremić.
Posle tri godine rata, razaranja, izbeglištva, na pitanje šta će Ukrajina dobiti na kraju, odgovara kako tih 10 miliona raseljenih, koji su pobegli od kuće, nemaju budućnost.
“Moraju da ostanu u nekoj Nemačkoj. Tamo će biti izbeglice, u poređenju sa svojom državom. To je sudbina, međunarodni odnosi nisu odnosi pravde, to su odnosi sile jačega. Međunarodno pravo je pravo jačega i pravo pobednika u nekom sukobu. Pitanje je realnosti i morate, naročito ako ste mali ili ste na nekom stolu, to prihvatiti, da biste prošli što bezbolnije”, navodi on.
Odgovarajući na pitanje na koji način Brisel može sad da pomogne Ukrajini Jeremić kaže da EU nije vojna sila, te da ni Nemačka nije vojna sila, već atomski kišobran, pošto oseća da ga gubi od Amerike, traži od Francuza.
“Ni to nije besplatno, atomski kišobran je skupa zaštita. Evropa je, do skoro, imala lep identitet. Sada ga ili nema, ili traži, ili brani onaj koji ima, za koji ni sama nije sigurna kako će da ispliva sa njim. Od toga zavisi koliko će kome Brisel moći da pomogne. Ali mora prvo pomoći sam sebi, da bi pomogao nama”, kaže on.
Komentarišući jačanje AfD, stranke ekstremne desnice, koja je na poslednjim izborima u Nemačkoj osvojila dva puta više glasova nego na prethodnim, Jeremić odgovara da to jačanje desnice, zapravo, ima koren u već pomenutoj Alternativi za Nemačku, koja je do sada imala veoma loš imidž.
“Oni su, da bi se odvojili od tog lošeg imidža, napravili novo ime, promenili ljude, I sada postaju prihvatljiviji i onima u Nemačkoj, i onima koji odlučuju van nje ”, zaključuje u razgovoru za Insajder karijerni diplomata u penziji Zoran Jeremić.
Izvor: Insajder